BLAGOSLOV DAROVAN OD STARINA
TARA
Bogata jezerima, lekovitim izvorima, četinarskim šumama i vidicima od čije lepote zastaje dah, Tara obiluje i dragocenim biljnim i životinjskim vrstama, čineći da se čovek današnjice ponovo oseti u skladu s prirodom kao duhovnim utočištem
Masiv planine Tare je najzapadniji deo Starovlaških planina i obuhvata tri celine: Ravnu Taru, Crni vrh i Zvezdu. Najviši vrh Tare u Srbiji, Kozji rid, visok 1591 m, nalazi se na Predovom krstu, ispod koga je nedavno, u predelu Matićevog potoka, otkriven najdublji kanjon u Srbiji, sa preko 40 vodopada, od kojih se najviši spušta sa visine od 60 m. Na masiv Tare se nadovezuje i Veliki Stolac, u slovenskoj mitologiji sedište vrhovnog boga Sunca, Svaroga, po legendi prodat za čizmu zlata; prostire se u Republici Srpskoj, a sa njegovog vrha, koji je sa 1675 m nadmorske visine najviši vrh čitave Tare, Bosna se vidi kao na dlanu.
BOGATSTVO BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVETA
Najviši deo Tare, površina od 19.175 hektara, zbog očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i posebnosti životne sredine, 1981. godine proglašen je za Nacionalni park Tara. U obilju klisura, kanjona, uvala i pećina protkanih pašnjacima, očuvala se vegetacija prašuma iz tercijara, perioda koji prethodi poslednjem ledenom dobu. Josif Pančić je baš na Tari prepoznao i opisao čuvenu omoriku, koja je po njemu i dobila naziv. Poznat je i Pančićev skakavac, a žuta i plava lincura, danas zaštićene zakonom, slavne su u narodu po svojoj lekovitosti od davnina. Divokoza i srna su zaštićene lovostajem, dok je mrki medved trajno zaštićena vrsta – tako kruži priča kako su mečići, koji su ostali bez majke, a koje su lovci spasili, živeli kao ljubimci među meštanima. Taru voli čak 140 vrsta ptica, ali neprikosnoveni vladari tarskih visina su orao i soko.
Nacionalni park Tara spada u najvrednija šumska područja Evrope, te je nominovan od strane MAB komiteta (Man and Biosphere) kao potencijalni rezervat biosfere, a 2003. proglašen je kao odabrano područje za dnevne leptire u Srbiji (Prime Butterfly areas in Serbia).
S proleća, pod Zborištem, vrhom Tare, na kome je, po predanju, nekada bio keltski hram, prostiru se polja, bela od ucvalih divljih narcisa i ljubičasta od kaćuna. Šume stamenih borova opijaju mirisom smole i cveta crnjuše koji daje posebnu aromu medu iz ovih krajeva, a čist vazduh donosi spokoj i raspiruje ljubav prema jednostavnom životu u prirodi. Tara ima nezvaničan status vazdušne banje, a smatra se da ćete se izlečiti ako bosi hodate po njenoj zemlji, ali i snegu. Prirodni izvor vode u brdu Vranjak, iznad zaseoka Spaići, blagotvoran je za oči, dok je termalni izvor Lađevac, lekovit i za oči i za kožu, u narodu poznat kao „toplo vrelo”.
ZELENIKA
Reka Drina, u staro doba zvana Zelenika, prirodna granica Srbije sa Bosnom, pruža se kao moćna kraljica među vodama Tare. Od njene vode napravljeno je Perućačko i Zaovinsko jezero, koji su delovi jedine reverzibilne hidroelektrane u Srbiji, a čije je nastajanje i okolnosti koje su omogućile potapanje jednog od najplodnijih delova Tare, predvideo prorok Tarabić, u poznatom Kremanskom proročanstvu. Drinska kućica na steni, nastala 1968. godine, od ideje plivača da naprave mesto za odmor, danas poseduje i arhitektonski trik – pokretne zidove koji se pri povišenom vodostaju podižu konopcima, da bi propustili nabujalu reku i vispreno proslavili reputaciju ove svetske atrakcije.
GORŠTACI VERNI TRADICIJI
Reč „Tara” je u srpski jezik došla preko keltskog, a znači: „uskrsnuće”. Starosedeoci Tare su ponosni što su baš oni Zaovljani, Graovčani, Rastištani, Račani, Mokrogroci, Bajnobaštani. Na rubu društva koje je u stalnoj transformaciji, ponosni su na svoju izdržljivost, i sa nepoverenjem gledaju u turbulencije u kojima se ne može predvideti sigurna slika budućnosti sveta. Na Tari, koja postaje sve popularnija turistička destinacija, žive običaji po kojima se vreme predskazuje po letu ptica i načinu na koji mesec stoji na nebu, rodna godina se ogleda kroz ćutnju groma Sv. Ilije i pesmu ptice kreje koja „poznaje sve jezike”, a boljke se leče šumskim travama i planinskim izvorima. Ovde se pravi buklija o slavama i medom preliva badnjak, poštuju se pravoslavni praznici, a nasleđeni ćilimi i stara kumstva se smatraju dragocenostima. Samoća usled odlaska mladih i potomaka u gradove, najveći je izazov za stare gorštake verne tradiciji, ljude izborane od rada i vetra, iskaljene na milosti i nemilosti ćudi planine.
ZAOVINE
Nekada davno došla su tri brata iz Hercegovine i nastanili se na Tari. Tako je, na mestu gde je raslo puno zovinog drveta, za koje se verovalo da štiti čoveka, nastalo selo Zaovine, sa 28 zaseoka. Danas se zna da u Zaovinama obitava 50 odsto flore cele Tare, a čak 15 biljnih vrsta su zaštićene kao prirodne retkosti. Ovde su gorštaci gulili smolu, skupljali luč i pravili katran da bi ih, na konjima, nosili do Višegrada i prodavali za džakove krompira. Ratovi su odjeknuli duboko i u ovom selu, u srcu Tare, i stare Zaovljane koji su živeli, radili i čuvali za buduće naraštaje, naučili da uvek budu na oprezu, pa se na tekovine modernih vremena gleda i sa negodovanjem. Nadasve ponosni na svoje pretke i poreklo, Zaovljani predano čuvaju svoja viševekovna ognjišta, šume i zemlju, i u svom svojem osećaju bogatstva i sreće što ih je Tara izabrala za svoju čeljad, uvek su spremni da pruže toplu dobrodošlicu, okrepljenje i putokaz putnicima namernicima i nezvanim gostima.
DUHOVNI PUTOKAZ
Po tibetanskoj legendi, princ Buda je bio zaljubljen u dve princeze, jednu Belu Taru, a drugu Zelenu Taru, te ih je pretvorio u dve zvezde, da zauvek žive sa njim, na nebu. Koja je od ove dve princeze naša Tara, ostaje misterija, ali istina je da neodoljivo liči na Himalaje i inspiriše na asketizam. Duhovnost se po njoj preliva kroz vrela, preko kamenja, brzaka i potoka, učeći nas, ako se damo naučiti, da budemo darežljivi i poverljivi prema prirodi. Tara je mantra mira, mudrosti i lepote. Zvona stada, šum trava i poj ptica pozivaju vas na mir i povezivanje sa jarkom čistotom prirode, koju su, još pre Rimljana, kako predanja kažu, volhvi, putujući učitelji vrhunskog znanja, snagom svojih misli obdarili mnoštvom izvora. Čari koje poznaju samo retki lokalci i predani putnici, Zmajevo gnezdo, Čopin bor, Gladinu, livade Vrtače, vidikovce koji imaju samo nevidljive putokaze, a koja mogu biti vaše duhovno utočište, otkrićete onda kada se u istinskoj milosrdnoj ljubavi zaista sretnete sa Tarom. Ova planina je nalik na tajanstveni đerdan koji se ne kupuje ni prodaje, već pronalazi. Na Tari je uvek sve isto, a drugačije, dok večnost sedi pored vas spremna da bude vaš saveznik. Tara pomaže da pronađete i upoznate sebe i svoju snagu dok tihujete u moći tišine, da nađete svoj kompas i svoju vodu života, jer ona je blagoslov, darovan od starina.