BORILAČKA VEŠTINA ILI PUT LJUBAVI I HARMONIJE

KAKO JE NASTAO AIKIDO?

Japanski ratnici – samuraji, katane, njihova veština ratovanja i način života predstavljaju fenomen koji i dan danas privlači pažnju ljudi. Modernizacija Japana dovela je do izumiranja ove vojne kaste, ali nam je ostavila bogato istorijsko nasleđe. Deo tog nasleđa sačuvan je u borilačkim veštinama, koje su zbog modernizacije pretrpele promene, a jedna od njih je relativno mlada borilačka veština – Aikido.

Osnivač Aikidoa je Morihei Uešiba (1863–1969), majstor više borilačkih veština: Aiki jujutsua (Aiki-jūjutsu), Jagju mačevanja (Yagyū) i Jari đucua (Yari jutsu). Presudna godina za nastanak aikidoa je 1925. godina. Nakon sukoba sa jednim ratnim mornaričkim oficirom koji ga je napao mačem, Uešiba je došao do pobede, a da nije povredio oficira i to samo usklađivanjem svog kretanja sa napadima oficira. Tog momenta je Uešiba doživeo prosvetljenje jer je shvatio da borilačka veština ne mora da bude destruktivna već konstruktivna i humana. Kombinujući svoje poznavanje borilačkih veština sa verskom i političkom ideologijom, stvara modernu borilačku veštinu koja je menjala nekoliko naziva sve do 1942. godine, kada dobija naziv Aikido.

OSNOVNI PRINCIPI AIKIDOA

U aikidou nema takmičenja, treninzi su sarađivački, tehnike se uvek rade sa partnerom, ne sa protivnikom. Napadač se naziva uke a onaj koji izvodi tehniku je tori. Stalnim ponavljanjem vežba se sklanjanje sa linije napada, održavanje distance, narušavanje ravnoteže, kao i pravovremnost izvođenja tehnike, što predstavlja osnovne aikido principe.

Osnovna znanja i principe aikidoa prenosi Sensei – učitelj ili instruktor ove veštine. Njegova odgovornost je najveća i tehničko znanje vrhunsko. Neraskidiva veza sa samurajima u aikidou ogleda se u tehnikama gde se koristi drveni mač (boken), štap i tanto nož (tanto).

 

U borilačkom smislu, kroz tehnike aikidoa, pomenuti princip harmonije se ogleda u ideji da se uklopimo u napad protivnika i da njegovu energiju napada iskoristimo za samoodbranu bez obzira na snagu i visinu napadača, a da pritom sa minimumom energije postignemo maksimalan efekat. Izostanak pobede i poraza dovodi do razvijanja svesti o čuvanju partnera i dobrobiti partnera. Trening je u početku i izvor frustracija zbog nepostizanja harmonije sa partnerom ili zbog nezadovoljstva u napredovanju kroz aikido. Tokom vremena, frustracija nestaje, naučite se strpljenju i toleranciji.

Padovi (ukemi) su neizostavni deo treninga i dosta pažnje se poklanja izučavanju i uvežbavanju padova. Pad je posledica izvođenja tehnika, služi da zaštiti onog na kome je primenjena tehnika tj. napadača (uke). Ujedno, izvođenjem padova uke bolje spoznaje tehniku. Na taj način, tehnike se mogu izvoditi bezbroj puta bez bojazni da će doći do povreda.

BLAGODETI AIKIDOA

Vežbe zagrevanja koje se rade na početku treninga, vežbe relaksacije koje se rade na kraju treninga, vežbe disanja kao i same tehnike razvijaju fizičku koordinaciju, ravnotežu i neguju mogućnost pokreta na fluidan i opušten način. Pored poboljšanja fizičke kondicije i vitalnosti organizma, aikido dovodi do razvijanja samopouzdanja, samodiscipline i samospoznaje. I pored toga što u aikidou ima zglobnih poluga i padova, povrede su retke jer se tehnike izvode u strogo kontrolisanim uslovima pod budnim okom instruktora.

Zbog svoje efikasnosti i primenjivosti, aikido je postao sastavni deo obuke policijskih i vojnih snaga u svetu (japanska policija, američki marinci, srpska policija i druge).

NIKAD NIJE KASNO ZA AIKIDO

Aikido mogu da treniraju osobe oba pola različitog životnog doba. Nikad nije kasno početi sa vežbanjem, starosna granica kod odraslih ne postoji, dok deca svoje prve korake u aikidou započinju od šeste godine. Da bi se napredovalo, preporučuje se vežbati najmanje tri sata nedeljno. Aikido ima sistem stepenovanja u kome svako ko predano vežba može da napreduje. Učenički pojasevi su od 12. do 1. kjua (kyu – stepen), nakon toga se polaže za crni pojas.

Kao kreativna disciplina duha i tela, aikido predstavlja praktično sredstvo da se izađe na kraj sa agresijom, a kao način života podstiče neustrašivost, mudrost, ljubav i prijateljstvo. Jer cilj aikidoa nije da stvori dobre borce, već dobre ljude!

UPOZNAJTE SVET AKIDOA

• Dođo (prostor ili sala za treninge) – prilikom ulaska i izlaska iz dođoa obavezan je naklon kojim se izražava poštovanje.
• Seiza (tradicionalni japanski način sedenja sa podvijenim nogama ispod tela i šakama na kolenima) – trening počinje i završava se tiho sedeći u seizi.
• Tatami (strunjača) – aikido treniramo bosi na tatamiju.
• Gi (kimono) – tradicionalni japanski beli pamučni kimono.
• Obi (pojas) – u vizuelnom smislu izjednačavaju vežbače
• Hakama (tradicionalne japanske pantalone) – majstori ih nose uz crni pojas preko kimona.