BRONHITIS

AKUTNO I HRONIČNO ZAPALJENJE BRONHIJA

Dok akutni bronhitis obično prođe posle dve nedelje, tegobe hroničnog bronhitisa traju najmanje tri meseca tokom dve uzastopne godine i posledica su hronične iritacije sluzokože traheje i bronhija duvanskim dimom, štetnim gasovima ili profesionalne izloženosti organskim ili neorganskim prašinama

Bronhitis je zapaljenje sluzokože donjih partija respiratornog trakta - dušnika i bronhija. Po dužini trajanja simptoma, uzroku nastanka i načinu lečenja deli se na akutni i hronični bronhitis.

Akutni bronhitis je akutno zapaljenje sluzokože dušnika i bronhija. Javlja se uglavnom u toku ili neposredno posle infekcija gornjih respiratornih puteva, prehlade, zapaljenja grla ili gripa. Akutni bronhitis se javlja češće tokom zimskih meseci, a u više od 90 posto slučajeva, prouzrokovači su različiti virusi: rinovirusi, respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi, virus influence i parainfluence. Najčešći prouzrokovači među bakterijama su: Bordatella pertussis, Mycoplasma pneumoniae, Chlamidia pneumoniae.

Faktori rizika koji olakšavaju pojavu akutnog bronhitisa su: kontakt sa osobom koja boluje od akutnog bronhitisa, izlaganje duvanskom dimu, različitim hemikalijama, prašini ili aero zagađenju. Osobe oslabljenog imunog sistema (odojčad, deca mlađa od pet godina, stari ljudi) su podložniji ovoj akutnoj infekciji, kao i pušači i srčani i plućni bolesnici.

Simptomi

U kliničkoj slici obolelog od akutnog bronhitisa prisutni su sledeći simptomi i znaci: kašalj, koji je u prvih nekoliko dana suv i nadražajan, a zatim postaje produktivan (sa iskašljavanjem), zviždanje u grudima, gušobolja, glavobolja, blago povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima i malaksalost. Većina simptoma prolazi nakon dve nedelje, ali kašalj nekada može trajati i do osam nedelja.

Dijagnoza

Dijagnoza akutnog bronhitisa se postavlja na osnovu kliničke slike i u većini slučajeva bolest „prolazi sama od sebe“. Po potrebi se uključuje simptomatska terapija (antipiretici i analgetici za snižavanje povišene telesne temperature i ublažavanje bolova, lekovi za kašalj) uz mirovanje, odmor i unos dovoljne količine tečnosti. Antibiotska terapija je opravdana samo u slučaju komplikacija u vidu sekundarne bakterijske infekcije, kada dolazi do pogoršanja kliničke slike (površno, ubrzano i otežano disanje, porast temperature iznad 38˚C, prolongirano trajanje tegoba, duže od 3 nedelje), u slučaju sumnje na veliki kašalj ili nastanka pneumonije kao najozbiljnije komplikacije. Kao komplikacija blagog oblika virusnog akutnog bronhitisa može se javiti bronhijalna hiperreaktivnost, koja može trajati više nedelja. Bolesnik se tada žali na epizode suvog kašlja i zviždanje u grudima prilikom izlaganja hladnoći, suvom vazduhu ili duvanskom dimu.

Prevencija akutnog bronhitisa svodi se na izbegavanje pušenja (aktivnog ili pasivnog), redovnu higijenu ruku i vakcinaciju koja štiti od bakterijskih uzročnika bolesti (Bordatella pertussis, Streptococcus pneumoniae, haemophilus influenzae tip B).

Hronični bronhitis karakteriše trajna sekrecija veće količine traheo-bronhijalne sluzi što se manifestuje kašljem uz iskašljavanje veće količine sluzavog ili sluzavo-gnojnog sekreta. Tegobe traju najmanje tri meseca, tokom dve uzastopne godine. Javlja se kao posledica hronične iritacije sluzokože traheje i bronhija najčešće duvanskim dimom kod pušača, štetnim gasovima (atmosfersko zagađenje) ili kao posledica profesionalne izloženosti organskim ili neorganskim prašinama. Bolest se karakteriše sporom progresijom tako da se hronični bronhitis najčešće sreće kod osoba u petoj deceniji života i starijih.

Prema prihvaćenoj klasifikaciji, postoje tri oblika ove bolesti:

- obični hronični bronhitis (Bronchitis chronica simplex) u kome je iskašljani sadržaj sluzav;

- hronični mukopurulentni bronhitis (Bronchitis chronica mucopurulenta) koji se karakteriše trajnim ili ponavljanim iskašljavanjem purulentnog (gnojnog) ispljuvka kod bolesnika koji nemaju bronhiektazije;

- hronični opstruktivni bronhitis (Bronchitis chronica obstructiva), nastaje kada u evoluciji hroničnog bronhitisa dolazi do pojave opstrukcije protoku vazduha kroz disajne puteve.

Faktori rizika

Faktori rizika za nastanak hroničnog bronhitisa su izlaganje respiratorne sluzokože hroničnim iritansima najčešće duvanskom dimu, profesionalna izloženost prilikom rada u rudnicima, livnicama, predionicama pamuka. Česte respiratorne infekcije, naročito u detinjstvu se takođe navode kao faktori rizika. Predispozicija, tj. sklonost ka nastanku ove bolesti ima i genetsku podlogu.

Bolest se u početku manifestuje ponavljanim napadima produktivnog kašlja, obično posle „prehlade" tokom zimskih meseci. Tegobe se postepeno pogoršavaju, iz godine u godinu duže traju, dok kašalj nije prisutan skoro cele godine. U daljem toku bolesti se javlja osećaj nedostatka vazduha, teskoba u grudima i zviždanje, naročito u jutarnjim satima dok se kašljanjem ne izbaci sekret. Ispljuvak je oskudan, sluzav ili gust, ponekad prožet krvlju zbog erozija sluzokože. Gnojav traheobronhijalan sekret javlja se u slučaju bakterijske superinfekcije koja je česta kod ovih bolesnika. Osećaj nedostatka vazduha je posledica suženosti disajnih puteva, a pogoršava se za vreme infekcija, prekomernog pušenja ili nepovoljnih atmosferskih prilika. Bolesnici sa hroničnim bronhitisom često su gojazni i „cijanotični“, odnosno koža i služokoža im je plavičasta, što je posledica smanjene koncentracije kiseonika u krvi.

Hronični bronhitis i emfizem pluća su manifestacije hronične opstruktivne bolesti pluća. Tri četvrtine ovih bolesnika ima umanjenu radnu sposobnost i ozbiljno narušen kvalitet života.

Lečenje

U lečenju hronične opstruktivne bolesti pluća postoji određena metodologija rada i principi izbora lekova i metoda lečenja. Pre svega, neophodno je postaviti tačnu dijagnozu osnovne bolesti, zatim utvrditi da li je bolest u stabilnom stanju ili akutnom pogoršanju i proceniti stepen oštećenja plućne funkcije. Tek nakon detaljnog pregleda i ispitivanja, pristupa se medikamentima i drugim oblicima lečenja. Osnovni ciljevi lečenja su otklanjanje simptoma i ponavljanih pogoršanja, očuvanje optimalne funkcije pluća kako u neposrednoj tako i u udaljenoj perspektivi, poboljšanje aktivnosti u vezi sa svakodnevnim životom i popravljanje kvaliteta života.

U cilju olakšanja simptoma, koriste se bronhodilatatori koji dovode do popuštanja spazma bronhija, što za posledicu ima povećanje protoka vazduha kroz disajne puteve i smanjenje osećaja nedostatka vazduha. Svakako, kao  osnovna preventivna mera ostaje borba protiv pušenja.