MOŽDANI UDAR

BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI

Za normalno funkcionisanje mozga potrebno je stalno dopremanje kiseonika i hranljivih materija putem krvi. Kada se krvni sud zapuši ugruškom ili pukne zid krvnog suda, dolazi do oštećenja mozga i smrti moždanih ćelija, usled čega nastaje moždani udar. U prvom slučaju govorimo o ishemijskom, a u drugom o hemoragijskom moždanom udaru. Statistički posmatrano, 87% svih moždanih udara su su ishemijski.

Podaci o ovoj bolesti su krajnje zabrinjavajući: svaki šesti čovek doživi neki vid moždanog udara tokom života. U svetu svake dve sekunde neko doživi moždani udar, a svakih pet sekundi neko od njega umre. To je drugi uzrok smrtnosti u nerazvijenim zemljama, treći u razvijenim, a ubedljivo prvi uzrok invalidnosti. Svet je prepoznao ovaj problem ne samo kao medicinski problem već i kao ekonomsku katastrofu, pa je i deklaracijom UN, koja je usvojena u oktobru 2011. godine, pokrenuta svetska kampanja za borbu protiv moždanog udara.

U Srbiji je situacija zabrinjavajuća! Moždani udar je prvi uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Statistika nas stavlja u sam vrh po broju obolelih, što govori o katastrofalnom zdravstvenom stanju naše nacije. Oko 30.000 osoba godišnje, odnosno jedna osoba svakih 20 minuta doživi moždani udar, a svakih sat vremena jedna osoba umre od moždanog udara. Iako se češće sreće kod starijih, preko 20% su mlađe osobe, radno sposobne, čija invalidnost značajno opterećuje sve segmente društva.

U poslednjih dvadesetak godina terapija moždanog udara je značajno napredovala i moždani udar je od nihilističkog stava koji se prema njemu zauzimao postao urgentno stanje, kao i srčani udar. Prva tri sata od početka simptoma su najbitnija, jer se trombolitička terapija može primeniti samo tada. I zato da bi lek mogao da pomogne, veoma je važno znati simptome moždanog udara, na vreme ih prepoznati i ODMAH POZVATI HITNU POMOĆ.

Moždani udar nastaje iznenada, a simptomi su odmah vidljivi. Oni zavise od lokalizacije i veličine oštećenja mozga, pa osoba može da oseti trnjenje ili slabost polovine tela, iskrivljenost polovine lica, otežan govor i/ili otežano razumevanje tuđeg govora, smetnje vida, vrtoglavicu, povraćanje, nestabilnost pri hodu i/ili nemogućnost hoda.

I pored svih terapijskih mogućnosti i novina, prevencija daje ubedljivo najbolje rezultate. Po nekim studijama, do 80% moždanih udara se može sprečiti. Pod prevencijom se podrazumeva otkrivanje i lečenje faktora rizika, kao što su: arterijska hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčane bolesti, fizička neaktivnost, pušenje, opojne droge, alkohol...

Faktori rizika od nastanka moždanog udara mogu se podeliti na faktore na koje možemo da utičemo i na one na koje ne možemo da utičemo.

FAKTORI RIZIKA NA KOJE SE NE MOŽE UTICATI:

• Pol – muškarci češće obolevaju od žena, ali je smrtnost veća kod žena.

• Starost – rizik raste s godinama, a rizik od novog moždanog udara duplira se u svakoj novoj dekadi života posle 55. godine.

• Rasna i etnička pripadnost – dva puta češći je kod pripadnika crne rase u odnosu na pripadnike bele rase.

• Genetsko nasleđe – u većem riziku su osobe u čijoj porodici je neko imao moždani udar.

FAKTORI RIZIKA NA KOJE SE MOŽE UTICATI:

• Povišen krvni pritisak – osobe koje imaju povišen krvni pritisak imaju tri puta veći rizik da dožive moždani udar, te dobra regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik 36 do 42%.

• Šećerna bolest – povećava rizik od dobijanja moždanog udara dva puta.

• Pušenje je povezano sa 50% većim rizikom kod oba pola i u svim starosnim grupama. Rizik je dva puta veći kod strastvenih pušača u odnosu na osobe koje povremeno puše, dok prekid pušenja u roku od dve do pet godina vraća rizik na uobičajeni nivo za tu populaciju.

• Povišene masnoće u krvi – nije dokazan direktni uticaj, ali korekcija ovog poremećaja znatno smanjuje rizik.

• Gojaznost predisponira pojavu moždanog udara, ali je često povezana sa hipertenzijom, šećernom bolešću i povišenim masnoćama u krvi.

• Rizik povećava i fizička neaktivnost; bilo koji oblik fizičke aktivnosti od minimum 30 minuta dnevno umanjiće rizik od moždanog udara.

• Osobe koje svakodnevno konzumiraju veće količine alkohola u većem su riziku, dok čašica-dve dnevno smanjuje rizik. Upotreba droga (amfetamin, kokain, heroin) takođe povećava rizik u svim starosnim grupama.

Dokazano je da mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i ribe smanjuje rizik od moždanog udara. Takođe, poznat je i tzv. francuski paradox – preventivni uticaj konzumiranja vina u umerenim količinama, čime se štite krvni sudovi od srčanih oboljenja. Dakle, uz malo truda ishrana ne mora da bude jednolična da bi bila zdrava.

Umesto zaključka – izmerite pritisak, od nečeg se mora početi.