STREPTOKOKNE INFEKCIJE

ČESTI UZROČNICI BOLESTI KOD DECE

Streptokoke su bakterije loptastog oblika koje rastu u obliku parova ili lanaca. Podeljene su po grupama od A do V u zavisnosti od strukture ćelijskog zida i sposobnosti da u laboratorijskim uslovima razlažu (hemoliziraju) crvena krvna zrnca.

 

Streptokoke su česti uzročnici bolesti kod dece – učestalost streptokoknih bolesti je najmanja kod odojčeta, retka do treće godine, a kod starije dece ova bakterija  najčešće izaziva bolesti kože i disajnih puteva, s mogućim širenjem na srednje uho, sinuse i limfne žlezde. Put širenja je kapljični ili kontaktni, a učestalost je veća u kolektivima. Dostupnost i efikasnost savremene antibiotske terapije dovele su do značajnog smanjenja težine streptokoknih bolesti i kasnih komplikacija.

STREPTOKOKNA ANGINA je akutno zapaljenje sluzokože ždrela i krajnika koja počinje naglo, s bolom pri gutanju, visokom temperaturom, glavoboljom, mučninom, bolom u stomaku i povraćanjem. Postoji izrazito plameno crvenilo ždrela, otok resice i mekog nepca. Nepčani krajnici su uvećani i često prekriveni gnojnim naslagama. Limfne žlezde ispod uglova donje vilice su povećane i bolne na dodir.

Slično reaguju i limfna tkiva u trbuhu – zato se dete žali na bol u trbuhu i mučninu. Tačkaste crvene mrlje na mekom nepcu su jak argument u prilog dijagnozi bakterijskog, streptokoknog uzročnika angine. Povećava se broj belih krvnih zrnaca, a među njima raste broj granulocita koji su odbrambeni odgovor na bakterijsku infekciju.

Sekrecija iz nosa, promuklost, konjuktivitis ili proliv, koji se često javljaju uz upalu ždrela kod dece, ukazuju na virusnu prirodu bolesti. Najsigurniji test za dokazivanje uzročnika je bris ždrela, koji treba uzeti pre započinjanja lečenja – što u našoj pedijatrijskoj praksi nije uvek moguće. Uz tipičnu kliničku sliku ni negativan bris na beta-hemolitički streptokok grupe A ne odlaže desetodnevno lečenje penicilinskim antibioticima.

ŠARLAH (lat. Scarlatina) je zarazna bolest koju izaziva beta-hemolitički streptokok grupe A koji stvara toksin koji izaziva tipičnu ospu po koži. Poznato je nekoliko antigenski različitih toksina, pa otuda i mogućnost ponovnog obolevanja deteta. Inkubacija je kratka (tri do pet dana), bolest počinje naglo, visokom temperaturom, bolom u grlu, malaksalošću i mučninom. Nalaz ždrela je isti kao kod streptokokne angine, jezik je u početku beo, obložen, a posle nekoliko dana postaje karakteristično zrnaste strukture – malinast.

Ospa je karakteristična – sitne crvene tačkice (koža kao suncem opaljena) i hrapava kao sitni brusni papir. Oko sedmog dana počinje perutanje i ljuštenje kože, najčešće  oko noktiju. Tipična klinička slika i krvna slika koja govori u prilog bakterijskoj infekciji može se dopuniti brisom ždrela, ali negativan bakteriološki nalaz ne isključuje dijagnozu. Šarlah se leči  u kućnim uslovima antibioticima, a teži oblici bolesti su izuzetno retki.

CRVENI VETAR (lat. Erysipelas) je upala površinskih slojeva kože. Bolest nastaje zbog prodora beta-hemolitičnog streptokoka grupe A kroz povređenu kožu. Ulazno mesto može da bude skoro neprimetno – oguljotina, raščešan ujed insekta, urastao nokat...

Bolest počinje visokom temperaturom, povraćanjem, glavoboljom. Na mestu upale koža je jarkocrvena i blago otečena, crvenilo je oštro ograničeno i često se širi u vidu traka do najbližeg limfnog čvora. Bolesnik se žali na to da ga koža peče. Danas je ova streptokokna bolest retka kod dece, a najteži oblik se viđa kod novorođenčeta kada je ulazno mesto kod pupčane rane. Lečenje je isto kao i kod angine ili šarlaha.

KOMPLIKACIJE STREPTOKOKNIH BOLESTI mogu da budu rane i kasne. Infekcija može rano da se proširi iz ždrela na srednje uho, sinuse ili pluća. Ukoliko odbrambeni sistem organizma ne spreči prodor streptokoka u krv, infekcija se može preneti na kosti i zglobove, a u najtežim slučajevima i na moždane ovojnice (bakterijski meningitis). Rane komplikacije se mogu sprečiti uvođenjem penicilinskog antibiotika dovoljno dugo i u odgovarajućoj dozi.

Kasne komplikacije nastaju posle nekoliko nedelja i posledica su tzv. nenormalnog imunog odgovora posle preležane infekcije beta-hemolitičkom streptokokom. Antitela stvorena za odbranu od streptokoka  greškom prepoznaju kao neprijatelja sopstvena tkiva u srcu, mišićima, krvnim sudovima ili bubrezima, deca se posle nekoliko nedelja razbole od reumatske groznice ili glomerulonefritisa. Razlog nastanka kasnih komplikacija još uvek nije potpuno jasan – smatra se da postoje određeni predispozicioni faktori: uzrast, pol, godišnje doba i genetski faktori.