Ruža

Cvet ljubavi

Ruže su cenjene kao dekorativne vrste. U osnovi velike raznovrsnosti gajenih ruža nalazi se nekoliko samoniklih vrsta. Mnoge stare evropske sorte nastale su uz učešće galske ruže (R. galica), široko rasprostranjene u Francuskoj, gde je unesena u 13. veku iz Male Azije. Ta ruža i one koje su od nje nastale hibridizacijom sa drugim vrstama R. damascena i R. centifolia dala je sorte poznate po lepoti i mirisu cvetova. 

Druga grupa sorti – čajne ruže, cvetovi im mirišu na čaj, nastala je od ruža iz Azije (muskatna ruža R. moshata) uvezenih u Evropu krajem 18. veka. Postoji i treća grupa, remontantna ruža, cveta celog leta, dobijena je ukrštanjem R. damascena i R. galica sa čajnim ružama. Mnogo sorti je nastalo ukrštanjem između pripadnika starih sorti, čajnih i remontantnih ruža. 

R. damascena je vrsta ruže od čijih se cvetova dobija ružino ulje. Gajenje te ruže počelo je u Bugarskoj početkom 18. veka u takozvanoj dolini ruža, regionu koji se odlikuje specifi čnom mikrokli
mom. Otvoreni cvetovi se sakupljaju rano ujutru ili uveče i brzo se prerađuju. Za kilogram ružinog ulja potrebno je prosečno oko 3.000 kilograma latica ruža. Ružinu vodicu, koja ostaje posle izdvajanja etarskog ulja (ružinog ulja), koristi parfi merijska i prehrambena industrija.
Ruža je cvet ljubavi, s njom se često identifi kuje devojka. Rđavim znakom smatra se ako ružin cvet padne s devojačke glave.

 

UPOTREBA

Krajem leta, kada je šipak (šipurak) sjajnocrven, pre nego što potpuno sazri, odseca se vrh i baza ploda, pa se suši brzo na suncu ili u sušarama za voće. Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za preradu sirovi.
Sveži i suvi plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo protiv proliva. Od šipka se izrađuju i vitaminski čajni napitak koji je prijatno, osvežavajuće i okrepljujuće sredstvo, ali i izvor vitamina C. Zdrobljeni šipurak treba prokuvati pet do deset minuta, pa tek posle stajanja procediti; uvek pripremite svež napitak. Može se izmešati sa drugim suvim divljim ili gajenim plodovima (voćni čajevi) i kuvati zimi kao kompot. Od svežeg zrelog ploda pravi se ukusni i kvalitetni sok i pekmez. 

 

ISTORIJA RUŽA


Ruže su gajene još u Vavilonu i Asiriji. Verovatno najstariji crtež ruže, nastao oko 1600. godine pre naše ere, nalazi se u Knososu na zidu dvorca kralja Minoja. Stari centar gajenja ruža bila je Mala Azija, odakle su ruže stigle u Grčku, a odatle u sve ostale krajeve sveta. Ostrvo Rodos je dobilo ime po ružama kojih je bilo mnogo na njemu. Stari Rim je izuzetno mnogo polagao na gajenje ruža. U Rimskom carstvu nijedna svečanost nije mogla da prođe bez ruža. Sa padom Rimskog carstva gube se i mnoge sorte ruža. U Srednjem veku ruže ponovo počinju da se gaje u evropskim baštama. Krajem 18. veka sa Dalekog istoka se u Evropu uvoze do tada nepoznate vrste ruža (na primer: R. chinensis), što je dovelo do novog zamaha hibridizacije i selekcija. Danas ima više od 25.000 sorti ruža.

ŠIPAK, IZVOR C VITAMINA

Šipak ili divlja ruža je žbun visine do 2,5 m. Grane su povijene ili uspravne sa jakim i srpasto  povijenim trnovima. Listovi su neparno perasto složeni od sedam ili devet eliptičnih, testerasto urezanih listića. Pri osnovi lista nalaze se dva uzana, uvasta listića  –  zalisci. Cvasti su gronje sa tri do pet cvetova na drškama nejednake dužine, ređe su  cvetovi pojedinačni. Cvetovi su sa peharastom cvetnom ložom na čijem se obodu nalaze čašični listići, krunični listići i prašnici. Plodnici tučaka su u cvetnoj loži. Krunični  listići su bledoružičasti, kraći od čašičnih. Plod je šipak (zbirna orašica) 12 cm dug, široko ovalan, crven. Cveta u maju. Divlja ruža raste na proplancima, u svetlim šumama, požarištima, livadama.