MOJE DETE

DEFORMITETI KIČME KOD DECE

Posledica sedećeg načina života, pred televizorom i za kompjuterom, u kombinaciji s lošom ishranom i izbegavanjem sporta i fizičkog vaspitanja u školi, jeste nedovoljna razvijenost mišića i tetiva, a mlade kosti trpe nefiziološke sile koje dovode do deformiteta stopala i kičmenog stuba. Svakodnevna fizička aktivnost je prva mera prevencije

Naš skelet se sastoji od dugih i pljosnatih kostiju i zajedno sa mišićima i zglobovima omogućava nam kretanje. Osim toga, skelet ima ulogu da štiti naše unutrašnje organe, skladišti kalcijum i fosfor i da se u koštanoj srži stvaraju bela, crvena krvna zrnca i trombociti. Tokom života kosti rastu, sazrevaju i remodeliraju se pod uticajem hormona, hranljivih materija i pod dejstvom mehaničkih sila – ovi procesi su najizraženiji tokom ubrzanog rasta. Zato deformiteti koštanog sistema, a pre svega kičmenog stuba, nastaju tokom rasta i razvoja deteta zbog genetskih činilaca, loše ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Ako se setimo svog detinjstva, nanizaće se slike razigrane dece koja šutiraju loptu, penju se po drveću, preskaču konopac, voze bicikl... Koristio se svaki slobodan trenutak da se sa vršnjacima provede vreme u aktivnoj igri. Danas se deca igraju po parkovima i igralištima samo u ranom detinjstvu, onoliko koliko to dopušta radno vreme roditelja i zavisnost od televizije i kompjutera. Obimno gradivo koje ih dočeka po polasku u školu zahteva sate sedenja i u školi i kod kuće, a gledanje omiljene serije ili crtanog filma sve češće okupira decu dok roditelji završavaju radni dan. Posledica ovakvog sedećeg načina života jeste nedovoljna razvijenost mišića i tetiva, a mlade kosti trpe nefiziološke sile koje dovode do deformiteta stopala i kičmenog stuba.

DIJAGNOZA DEFORMITETA

Dijagnoza deformiteta skeleta se postavlja na osnovu detaljnog pregleda lako obučenog deteta u stojećem stavu. Pedijatar uočava položaj kičmenog stuba, lopatica i karlice, položaj ramena, simetriju tela, oblik stopala i potkolenica i pravilnost hoda. Potrebno je da se ovi pregledi obavljaju jednom godišnje, po potrebi češće i uz konsultaciju s ortopedom ili fizijatrom.

Svaki uočeni deformitet zahteva fizikalni tretman ili ortopedsko-hirurški zahvat. Što se ranije uoči, ozbiljnije pristupi vežbanju i promeni se način života (plivanje, korektivna ili ritmička gimnastika, balet...), to su i rezultati u korekciji deformiteta bolji.

SKOLIOZA predstavlja krivljenje kičmenog stuba u lateralnoj ravni i najčešći je deformitet kod dece i adolescenata. Skolioze mogu biti urođene ili stečene. Urođene skolioze su bolesti sporog, progresivnog toka i zahtevaju dugotrajno lečenje. Bolest se mora uočiti pre nego što dete počne da sedi – u lečenju se primenjuju aktivne i pasivne vežbe i specijalni mideri. Stečene skolioze su mnogo češće, najčešća je adolescentna skolioza, koja nastaje posle desete godine, napreduje tokom rasta i zahvata grudni deo kičme. Ukoliko je skolioza umerena, terapija se sastoji u vežbama, upornim i pravilnim vežbanjem se blagi oblici mogu korigovati. Kod težih oblika se propisuje nošenje specijalnih midera. Najteži deformiteti se leče operativno – prognoza zavisi od stepena krivljenja i brzine rasta deteta.

KIFOZA predstavlja deformitet gde se kičmeni stub savija prema napred – deformacija je smeštena kod sredine grudne kičme i praćena je kompenzatornim, obrnutim krivljenjem kičme u donjem delu leđa (lumbalna lordoza). Javlja se podjednako kod oba pola i smatra se da je uloga nasleđa velika. Kod školske dece češće govorimo o kifotičnom lošem držanju – dete ima povijena ramena i pogrbljena leđa, ali se pri ispravljanju deformitet gubi. Ukoliko se ne uoči na vreme, kifoza se pojačava i postaje nekorektibilna – oko petnaeste godine dete se žali na zamor pri stajanju. Fizička neaktivnost, mnogo sedenja i nepravilan položaj pri sedenju u školi i kod kuće utiču da ove deformitete sve češće viđamo kod školske dece svih uzrasta.

BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI! To je lakše reći nego sprovesti u delo. Organizovati svakodnevnu fizičku aktivnost predškolskog deteta nije jednostavno u svakodnevnici savremene porodice. Mnogo je lakše i jeftinije naučiti dete da igra igricu na kompjuteru nego ga voditi na plivanje ili tenis... Boravak u parku danas zahteva stalan roditeljski nadzor – i vi biste radije vozili rolere sa detetom ako bi neko umesto vas obavio kućne poslove, zar ne?

Želite li da vaše dete pravilno raste i da ga kičmeni stub dobro služi čitavog života, razmislite kome činite uslugu dok vaš mezimac zadovoljno guta crtani film, a vi se odmarate posle napornog radnog dana. Danas postoje razne školice sporta koje će u zimskim mesecima zameniti trčanje, loptu i bicikl po lepom vremenu. Fizička aktivnost će koristiti i vama u borbi protiv spondiloze i osteoporoze, zato nađite vreme i mesto u porodičnom rasporedu za bavljenje sportom (i brza šetnja je sport).

ŠKOLSKA DECA su u posebnom riziku zbog dugog sedenja nad knjigom ili za kompjuterom, a najviše se izbegavaju upravo časovi fizičkog. Razvijajte zdrave navike pri sedenju za pisaćim stolom, proverite da li mu odgovara visina stola i stolice u radnom kutku. Đaci stalno sede gledajući u knjige, sveske ili u ekrane raznih elektronskih uređaja – pokušajte da kontrolišete vreme koje dete tako provodi.

Jedna od vannastavnih aktivnosti svakako treba da bude sport u rekreativnom obliku. Dopustite detetu da promeni aktivnost ukoliko mu više nije zabavno na treningu (ne očekujte olimpijskog šampiona u svom osnovcu!). Mnoga deca prestaju da se bave sportom upravo zbog nerealnih očekivanja svojih roditelja. Usvajanje zdravih stilova života lakše je što je dete mlađe – mislite na deformitete kičme i stopala mnogo pre nego što ih otkrije pedijatar. Svakodnevna fizička aktivnost je prva mera prevencije.

PRAVILAN IZBOR ŠKOLSKE TORBE

Započnite borbu za ravna leđa svog prvaka pravilnim izborom školske torbe. Srećom, ranac je postao modni detalj, pa deca rado prihvataju nošenje tereta na „pravom mestu”. Nije potrebno da ranac bude veliki (i težak) – dve pregrade su sasvim dovoljne za mlađe razrede. Korigujte dužinu kaiševa da ranac stoji između lopatica. Insistirajte na smanjenju broja knjiga koje dete nosi svakodnevno u školu i kontrolišite da li dete nosi i neku nepotrebnu knjigu...

U razgovoru sa učiteljem i ostalim roditeljima naglasite da će opterećenje nepotrebnim priborom imati trajne posledice po razvoj kičmenog stuba i da je to podjednako važno za dete kao i pravilna ishrana. Nepreskakanje obroka i uravnotežena ishrana, sa mnogo voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, i to dnevno oko pola litre, obezbeđuju dovoljno minerala i vitamina za pravilan razvoj kostiju. U ovom procesu važna je uloga vitamina D – srećom, živimo u podneblju sa puno sunca tokom cele godine. Naše telo ima precizne mehanizme za stvaranje i razgradnju kostiju pod uticajem mehaničkih sila – naše je samo da mu dozvolimo da se pravilno razvija, bez nepotrebnog opterećenja teškim knjigama i debelim sveskama.

Svaku promenu u držanju tela prijavite pedijatru na sistematskom pregledu i sprovedite preporučenu terapiju uporno i korektno.