MORINGA

DRVO ŽIVOTA

Pre nekog vremena sa putovanja po jednoj stranoj zemlji, privučena mirisom samog proizvoda, donela sam kremu za ruke na bazi ulja moringe. Kao farmaceutu i, rekla bih neskromno za sebe, kao nekom ko prati trendove u kozmetičkoj industriji, ova biljka i njeno ulje nisu mi bili poznati, pa reših da malo istražujem. Došla sam do saznanja koja su me prilično iznenadila

Biljka Moringa oleifera (Moringaceae) se često naziva i čudesno drvo, drvo života, batak drvo. Ona raste u suptropskom području Južne i centralne Amerike, Afrike i Azije. Smatra se jednom od najlekovitijih i najhranljivijih biljaka otkrivenih na Zemlji, a poreklom je iz Indije, sa Himalaja, a zanimljivo je da se kao lek koriste svi delovi biljke.

To je listopadno drvo koje brzo raste, ima debelu beličastu koru, sa krhkim granama i zelenim ovalnim lišćem. U starom Rimu, Grčkoj i Egiptu od semena moringe pravili su se parfemi, a uljem se mazala koža jer se verovalo da ulje moringe štiti kožu od infekcija i oštećenja. U nekim regionima zapadne Afrike moringa se koristi u tretmanu dijabetesa. U Arubi seme moringe se usitnjava i priprema se pasta kojom se tretiraju kožni problemi. U Portoriku se cvet moringe tradicionalno koristi za ispiranje oka i za lečenje očnih infekcija. U Indiji moringom leče visok krvni pritisak.

 ZAŠTO MORINGU ZOVU ČUDESNO DRVO

Smatra se da sadrži preko 470 nutrijenata u velikim količinama, aminokiseline, vitamine A, B1, B2, B3, B6, C i folne kiseline, a ima i minerale: kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum. Listovi moringe sadrže sedam puta više vitamina C od pomorandže, četiri puta više vitamina A od šargarepe, četiri puta više kalcijuma od mleka, tri puta više kalijuma od banane i tri puta je jači antioksidans od aronije.

Moringa se može uzgajati i na najsuvljem i najsurovijem zemljištu gde ništa drugo ne raste, zbog čega je zovu je i „neumiruća”. Moringa je jedina vrsta u rodu Moringaceae sa 13 podvrsta. Najznačajnija je upravo podvrsta Moringa oleifera. Svi delovi biljke moringe su jestivi i konzumiraju se vekovima. Sadrži 46 antioksidanata, pa se prema ajurvedi koristi za lečenje 300 bolesti. Listovi moringe su bogati flavonoidima i beta karotenom, koji su antioksidansi. Sadrži svih 10 aminokiselina neophodnih za funkcionisanje ljudskog organizma. Ima antibakterijsko, hipotenzivno i antikancerogeno dejstvo koje se pripisuje ramnozi, glukozinolatima, izotiocijanatima (npr. benzil izotiocijanat – antibakterijski agens, deluje i protiv bakterija i protiv gljivica, a pokazao je efikasnost u pilot studijama  i protiv Helicobacter pylori).

 MORINGA SPREČAVA  NEUHRANJENOST I  DEFICIT VITAMINA

S obzirom na veliku količinu nutrijenata, vitamina, minerala i aminokiselina, moringa spada u superhranu i mogla bi biti rešenje za neuhranjenost u siromašnim zemljama. Mesta gde je neuhranjenost najveći problem upravo su staništa divlje moringe. I evo još jednog primera koji pokazuje da nam priroda sama obezbedi rešenje kad se pojavi problem.

Rađene su opsežne studije na terenu osamdesetih godina u Senegalu, kada su neuhranjena deca i majke hranjeni sušenim listovima moringe. Za te ljude mleko u prahu i druga sredstva kojima se u civilizovanim zemljama leči neuhranjenost su skupa i nedostupna, pa je moringa dala odlične rezultate. Mnogo dece u ovim zemljama pati od noćnog slepila. S obzirom na to da je moringa bogata vitaminom A, dodavanje suvih listova moringe u ishranu dece popravlja njihovo stanje. Takođe, moringa je bogata proteinima – listovi i drugi delovi biljke sadrže količinu proteina koja se može uporediti sa količinom istih proteina u zrnu soje. To je još jedan od načina kako moringa može da se koristi u zemljama u razvoju u sprečavanju i lečenju neuhranjenosti. Izvrstan je izvor proteina za vegane i vegetarijance.

Moringa sadrži citokin zeatin. Citokini štite od oksidacije i pomažu deobu ćelija. Najmoćniji od svih je upravo zeatin, koji sprečava nagomilavanje makromolekularnih oštećenja u ćelijama, povećava aktivnost nekih antioksidantnih enzima, suprotstavljajući se oksidativnim oštećenjima prouzrokovanim slobodnim radikalima tokom ćelijskog starenja. Zeatina ima i u kokosovom mleku i kukuruzu.

Dokazano je da moringa na prirodan način poboljšava imuni sistem koji je kompromitovan kod obolelih od dijabetesa tipa 1 i 2. Dijabetes često prouzrokuje cirkulatorne probleme, a moringa sadrži mnoštvo antiupalnih agenasa kojima ublažava te probleme. S obzirom na to da upotreba moringe nema neželjenih dejstava, pokazalo se da je efikasna u kontroli nivoa šećera kod dijabetičara.

 ULJE MORINGE

Ulje moringe, svetložute boje, zove se još i ben ulje ili behensko ulje zbog visokog sadržaja behenske kiseline, sadrži mnoštvo antioksidanasa i koristi se u kozmetici kao jedno od novijih kozmetičkih ulja. Ima primenu u lečenju problematične kože, ima visok sadržaj oleinske kiseline (omega 9), lako prodire u kožu i vraća joj vlažnost i mekoću.

Sadrži četiri puta više vitamina A od šargarepe, stimuliše stvaranje kolagenih vlakana u koži i sprečava nastanak bora; ima više vitamina C nego pomorandža, koji deluje antioksidantno i doprinosi stabilizaciji kolagena. Čisti kožu, smanjuje pojavu mitesera, a deluje blagotvorno kod psorijaze i ekcema. Ulje ima i visok sadržaj vitamina E, što zajedno sa vitaminom A doprinosi anti-age efektu (umanjuje bore i sprečava stvaranje novih bora).

Takođe, odličan je dezinficijens za rane i predstavlja dobar nosač za aromatična ulja i dobru bazu za  parfeme. Ben ulje se pominje još u egipatskim spisima kao ulje koje se koristilo u proizvodnji parfema, kao ulje za balzamovanje, za izradu lekova i preparata kojim su Egipćani štitili kožu od surovih uslova pustinjske klime. Danas, ben ulje je dobra sirovina za proizvodnju sapuna, može se koristiti i kao salatno ulje, ali i kao gorivo, a koristilo se nekada i kao lubrikant u proizvodnji satova.

Ispitivanja na moringi se i dalje vrše, lekovitost biljke nije sporna, a pitanje je samo do kakvih rezultata će naučnici još doći i u kakve svrhe ćemo ovu biljku još moći da koristimo.

MORINGA – ZELENO ĐUBRIVO

Moringa je ispitivana više od šest godina u projektu BIOMASA, poljoprivrednom istraživačkom projektu u Nikaragvi, i utvrđeno je da moringa može da uveća rast listova biljaka i da bude zeleno đubrivo. Listovi moringe sadrže biljne hormone rasta koji su, aplicirani u vidu spreja, povećali prinose kukuruza, čilija, čaja, kafe i drugih biljaka koje se tamo gaje za 25–30%.