Zdravlje

ENDORFINI – HORMONI SREĆE, LJUBAVI I RADOSTI

Lučenje endorfina stimulišu male stvari koje čine život lepim, kao što su sunčevi zraci, prijatna šetnja, čokolada, dodir, čulne arome. I najvažnije, smeh! To je sigurno najmoćniji stimulator proizvodnje endorfina

 

Šta su endorfini? Oni su još uvek zagonetka. Nazivaju se hormonima sreće, ali i sama sreća je zagonetka. Njihovo prisustvo u organizmu čoveka je uočeno naučnim istraživanjima sredinom sedamdesetih godina, kada su sprovođeni i eksperimenti receptornog sistema.

Endorfini su neurotransmiteri, supstance koje na biohemijskom nivou utiču na psihičko stanje čoveka posredstvom neuroloških veza, sprovođenjem impulsa u moždanim strukturama. Ako posmatramo s aspekta raspoloženja, do lučenja endorfina dolazi u različitim stanjima, kao što su radost, sreća, zadovoljstvo. Direkno ili posredno, kao i uzajamnim delovanjem nekih drugih osnovnih neurotransmitera, endorfini takođe imaju odgovarajuće popularne nazive: za ljubav (oksitocin), za radost (dopamin, serotonin). Endorfini su u osnovi povezani sa psihičkim doživljajem zadovoljstva i prijatnosti. Ali upravo uzajamno delovanje tih osnovnih i drugih medijatornih supstanci daje celokupnu sliku našeg raspoloženja.

Gde se u organizmu oslobađaju endorfini i koja je njihova uloga?

Endorfini se proizvode uglavnom u hipofizi i hipotalamusu. Samo njihovo ime odgovara njihovoj funkciji: unutrašnji morfini. Neophodni su da bismo osećali mir, zadovoljstvo, prijatnost, ponekad euforiju, radost, a ponekad sreću, kao i da bi mogli da se delimično neutrališu ili blokiraju doživljaji stresa, psihičke ili fizičke boli. Svaka misao, doživljaj i trenutak našeg postojanja utiču na psihofizičko stanje organizma posredstvom ovih neurotransmitera i njihovih interakcija, kao i njihovim uzajamnim delovanjem. Ali i pored toga, san o piluli koja će nam lako doneti sreću ostaje samo san.

Da li podleći snu o srećnoj piluli?

Nastojanje da budemo bolje, da imamo prijatne doživljaje, da se osećamo radosno i srećno potpuno je prirodno. Iskušenje, naročito mladih ljudi u tinejdžerskom dobu, da to postignu brzo i lako uz pomoć narkotika, pojačava se i njihovom željom da traže interesantne i različite doživljaje, da kopiraju ponašanje starijih, da eksperimentišu. Sa druge strane, za adolescente je svojstven osećaj nadmoćnosti i potcenjivanja opasnosti. Njihov nivo sazrevanja moždanog sistema je u toj fazi. Zbog toga i traže zadovoljstva na što brži način. To nije nužno povezano sa nedostatkom, depresijom ili disbalansom: to je prirodna želja „da mi bude bolje, da probam”, udružena sa uverenjem da „za mene ne postoji rizik” i da se bolesti zavisnosti dešavaju drugima,da ne postoji rizik od stvaranja zavisnosti. Opasno, varljivo i potpuno pogrešno.

Šta se dešava kada se veštački opijati (narkotici) nađu u organizmu?

Kada narkotičke supstance dođu do mozga, delujući preko istih opijatnih receptora za koje se vezuju i endorfini, dolazi do disbalansa. Ovo prouzrokuje patološke promene i transformacije. Jedan od osnovnih efekata je onemogućavanje proizvodnje endorfina zato što već postoji prisustvo veštačkih opijata. Tako se blokira njihova proizvodnja.

Kada spoljašnje supstance veštački aktiviraju mozak, tada se prag za aktivaciju istih ili sličnih nadražaja povećava i potrebni su sve viši nivoi. Željeni efekat se postiže sve većim dozama, te se zbog toga tokom redovnog konzumiranja javlja i potreba za unošenjem većih količina tih supstanci. Pravi zavisnici već imaju bolest oštećenja mozga i tada oni ne uzimaju drogu iz zadovoljstva, već da im ne bude loše i da izbegnu neprijatnost.

Oporavak endorfinog sistema je glavni cilj u savremenom lečenju zavisnosti od heroina i drugih opijata. Kod mnogih ljudi je to moguće, ali iziskuje preciznu medikamentnu i psihičku terapiju dugo vremena nakon što su prestali da upotrebljavaju narkotike i nakon što su se vratili normalnom načinu života.

Kako možemo na prirodan način da stimulišemo proizvodnju endorfina?

Sve radnje koje čine da se čovek oseća dobro i prijatno aktiviraju proizvodnju endorfina. Ali ovaj proces je dvosmeran: viši nivoi endorfina dovode do prijatnih osećaja, a to utiče da dodatno radimo ono što nam donosi radost, što izaziva dodatnu proizvodnju endorfina.

Evo nekoliko stvari koje pomažu da se osećamo bolje:

• Pravilan način života i ishrane, pravilna fizička, psihička i emotivna aktivnost.

• Dobra uravnoteženost između poslovne angažovanosti, slobodnog vremena, vremena za bližnje, porodicu, prijatelje, psihički svet i vremena za odmor.

• Fizička aktivnost, kao i masaže. Masaža određenih zona na određen način, profesionalna akupunktura, ali na prvom mestu samomasaža – svako može da nauči nekoliko malih polaznih tehnika koje bi bukvalno za minut mogle da poboljšaju tonus, radnu sposobnost, energiju i osećaj harmonije.

Postoje interesantna istraživanja i o uticaju umetnosti, muzike i slikarstva kod nekih bolesnih stanja i procesa. Prijatni doživljaji imaju blagotvoran efekat kroz aktiviranje nivoa endorfina. Endorfini su i najmoćnija prirodna medicina za poboljšanje delovanja imunog sistema.

Lučenje endorfina stimulišu i male stvari koje čine život lepim, kao što su sunčevi zraci, prijatna šetnja, čokolada, dodir, čulne arome. I najvažnije, smeh! To je sigurno najmoćniji stimulator proizvodnje endorfina. Osmehujte se barem deset puta dnevno, trenirajte osmeh!