MAGNEZIJUM

ESENCIJALNI MINERALI

Magnezijum učestvuje u mnogim ključnim procesima u ogranizmu − lista procesa u kojima učestvuje proteže se na preko 300, a teško je utvrditi koliko ga imamo u organizmu jer je najčešće unutar ćelija kostiju, mišića i mekih tkiva, pomažući, na primer, aktivan transport jona kalijuma i kalcijuma kroz membranu ćelije, ili sintezu DNK. Bolesti poput Kronove bolesti, celijakije, dijabetesa tipa 2 ili hroničnog alkoholizma, mogu dovesti do smanjenog nivoa magnezijuma, što zbog redukovane apsorpcije magnezijuma, što zbog pojačanog izlučivanja; a nedovoljan unos magnezijuma može se uzeti kao faktor u nastajanju kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije, dijabetesa tipa 2, osteoporoze i migrene.

Evropska komisija, u Registru nutritivnih i zdravstvenih tvrdnji, odobrava sledeće zdravstvene tvrdnje za hranu ili preparate koji se deklarišu kao izvor magnezijuma:

doprinosi redukciji umora i zamora

doprinosi balansu elektrolita

doprinosi normalnom metaboličkom procesu proizvodnje energije

doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema

doprinosi normalnoj mišićnoj funkciji

doprinosi normalnoj sintezi proteina

doprinosi normalnim psihološkim funkcijama

doprinosi očuvanju zdravlja kostiju

doprinosi očuvanju zdravlja zuba

ima ulogu u procesu deobe ćelije

Na osnovu ovih tvrdnji izvedene su mnoge poruke proizvođača preparata koji sadrže magnezijum, a pojašnjenja su data u obliku koji je bliži i poznatiji široj javnosti – da magnezijum podiže energiju u organizumu; jača imuni sistem;reguliše nivo elektrolita; pomaže u stanjima nervoze, napetosti i stresa; sprečava migrene tokom predmenstrualnih tegoba; pomaže rad srca i krvotoka; reguliše varenje; sprečava opstipaciju, kalcifikaciju; umanjuje svrab. Kao važna uloga magnezijuma prepoznato je delovanje na mišićni sistem i kosti, te se često navodi da pomaže kod grčeva i bolova u mišićima, ali antistres efekat ima najveći potencijal da dočara kompleksnost dejstva magnezijuma, kao minerala koji pouzdano deluje u neuromišićnim spojevima.

TREBA LI DA POVEĆATE UNOS MAGNEZIJUMA?

Kako je čovek evoluirao kao jedinka koja suštinski zavisi od nutrijenata poput magnezijuma, vitamina C i sl., a da pritom nije u stanju da ih proizvede u organizmu, svoj odgovor nalazi samo u širokoj zastupljenosti ovih nutrijenata u obilju namirnica oko nas.

Magnezijum sadrže, u različitim količinama, skoro sve semenke, zrna žitarica, uljarice, alge, zeleno povrće, začini, kafa, čaj, mahunarke, pečurke, riba... Teže bi bilo izračunati koliko magnezijuma unesemo u organizam nego povećati njegov unos. Važno je znati da ljudski organizam ne taloži magnezijum, već se prekomerne količine izbacuju putem urina. Stoga, rasporedite obroke tokom čitavog dana i pribeležite omiljenu hranu bogatu magnezijumom – badem, kakao, mak, kikiriki puter... i vodite se prema ukusu.

Ljudski organizam je teško održavati duže od jednog veka, zato se potrudite da redovno zadovoljavate njegove esencijalne potrebe za normalno funkcionisanje, uz magnezijum, imaćete više energije za to!

DA LI STE ZNALI?

Magnesium (Mg) je deveti hemijski element po zastupljenosti u Univerzumu, a stvara se u velikim zvezdama, čijom eskplozijom se raspršuje u međuzvezdani prostor i dalje „reciklira” sudarajući se sa drugim zvezdama. Na sličan način magnezium je stigao i do naše planete, pa je čak osmi najzastupljeniji element u Zemljinoj kori i četvrti najzastupljeniji na površini Zemlje, te čini 13% ukupne mase planete Zemlje.

Zanimljivo je i da je magnezijum treći element po zastupljenosti koji se nalazi rastvoren u morskoj vodi, posle natrijuma i hlora. Zbog toga je konzumiranje mineralne vode sa visokim sadržajem magnezijuma prirodan način da regulišemo unos magnezijuma i postanemo deo Univerzuma.