INTERAKCIJA

LEKOVA, HRANE I DIJETETSKIH SUPLEMENATA

Lekovi i hranljivi sastojci namirnica dospevaju u organizam najčešće oralnim putem, odakle prolaze kroz digestivni trakt, apsorbuju se u tankom crevu, od čega dalje zavisi njihov efekat na ljudski organizam, kao i  uticaj na fiziološke procese. Zbog toga je jako važno da poznajemo interakcije do kojih može doći ako istovremeno konzumiramo određene lekove i hranu, kao i dijetetske suplemente.
 

Interakcija između hrane i lekova ispoljava se na nekoliko načina. Lekovi mogu da utiču na ishranu, što se najčešće ispoljava kao uticaj na apetit, čulo ukusa, apsorpciju, kao i na iskorišćenje ili izlučivanje sastojaka namirnica.

Međutim, kada se govori o interakciji hrane i lekova, uglavnom se razmatra uticaj pojedinih hranljivih materija na terapijski učinak leka. Dakle, u farmaceutskoj praksi je jedno od najčešćih pitanja: Kada uzeti lek, pre ili posle jela? Međutim, podjednako je važno i pitanje koju vrstu namirnica treba da izbegavate u zavisnosti od toga koji lek uzimate.

Manje je poznato da s određenim lekovima treba obratiti pažnju na izbor namirnica jer one mogu delovati na pojedine sastojke leka i izazvati neželjene, pa čak i opasne posledice.

Najveći rizik od interakcije između lekova i sastojaka namirnica postoji kod dve međusobno najudaljenije starosne grupe, odojčadi i male dece i starije populacije. Kod najmlađih je prisutan relativni nedostatak digestivnih i jetrenih enzima koji su zaduženi za metabolizam lekova i nedovoljno je razvijena ekskretorna funkcija bubrega.

Starija populacija je takođe ugrožena iz dva razloga: zbog količine propisanih lekova i zbog učestalog korišćenja lekova bez recepta. Kod starijih je često oslabljena funkcija jetre i bubrega, te se lekovi slabije eliminišu  iz organizma. Kao rezultat toga, lekovi se duže zadržavaju u organizmu i tako pojačavaju mogućnost neželjenih propratnih pojava. Naučne studije dokazale su smanjene nivoa vitamina B grupe, kao i vitamina A i C u toj starosnoj grupi, što se velikim delom može pripisati interakcijama lekova i neodgovarajućih namirnica.

NAJZNAČAJNIJE INTERAKCIJE HRANE I LEKOVA

Interakcija između mleka i antibiotika (tetraciklina) svima je poznata, ali važno je iznova napomenuti da je posledica toga usporena apsorpcija leka, što prouzrokuje slabiji terapeutski učinak antibiotika, te se savetuje unos mlečnih proizvoda i ostalih namirnica tri sata nakon uzimanja tetraciklina.

Neke vrste sireva sa pojedinim antidepresivima mogu izazvati hipertenzivnu krizu (hipertenzija, glavobolja, muka, povraćanje). To je naročito izraženo kod lekova zasnovanih na delovanju monoaminooksidaza. Takvo ometanje pre svega izaziva delovanje aminokiseline tiramin. Jačina reakcije zavisi od doze leka i sadržaja tiramina u namirnicama. Javlja se obično 30 do 60 minuta od unošenja namirnica kao što su zreli sir, usoljena riba, pileća jetra, bob, kiseli krastavci, pivo, crveno vino, neke vrste voća i kafa.

Kombinovanje alkohola s antihistaminicima, antidepresivima, analgeticima i antidijabeticima može izazvati pospanost, zbunjenost, oslabiti reflekse, crvenilo lica, jake glavobolje, otežano disanje, a vrlo često može imati i negativne posledice po zdravlje.

Spironolakton, diuretik koji štedi kalijum, ne bi trebalo konzumirati uz namirnice bogate kalijumom (banane, paradajz, krompir) jer bi moglo doći do prevelikog nakupljanja tog minerala u organizmu.

Ako pijete lekove za regulaciju krvnog pritiska, trebalo bi da vodite računa o količini soli. Unos soli treba svesti na minimum i preći na prirodnu morsku ili himalajsku so.

Što se tiče biljnih proizvoda i sastojaka, dokazano je da najveći i najznačajniji uticaj na aktivnost enzima koji učestvuju u metabolizmu lekova imaju grejpfrut i kantarion.

Grejpfrut nije dobar izbor za osobe kojima je zbog povišenog nivoa holesterola prepisana terapija statinima. Isto važi i za one koji koriste imunosupresive (kod autoimunih bolesti) i lekove protiv hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Ova namirnica pojačava delovanje tih lekova, pa istovremeno konzumiranje može dovesti do predoziranja.

Dokazano je da primena kantariona može da snizi koncentraciju u krvi, odnosno bioraspoloživost i terapijski učinak više od 30 lekova kao što su oralni kontraceptivi, digoksin, metadon i varfarin.

Važno je istaći i da se najveći broj dokazanih interakcija odnosi na interakcije između vitamina i minerala iz namirnica ili dodataka ishrani i lekova.

Antacidi i inhibitori protonske pumpe zbog snižavanja pH vrednosti želudačnog soka dovode do smanjenja apsorpcije, a samim tim i nedostatka vitamina B12, folne kiseline, gvožđa i fosfata.

Poznato je da antibiotici mogu narušavanjem crevne flore da smanje sintezu vitamina K, koga jednim delom sintetišu crevne bakterije, a samim tim da naruše proces zgrušavanja krvi, pa se preporučuje suplementacija probiotskih kultura.