STRES

KAKO POBEDITI STRES?

Stresne situacije generalno slabe naš imunitet, pa nije ništa neobično što se u narodu kaže da se „jedemo od muke”. Za prevenciju mnogih bolesti veoma je važno ublažiti i amortizovati stresno stanje.

Definicija stresa kaže da je to skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja, s tim što štetni faktori aktiviraju takozvani adaptivni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.  Mnogobrojni su faktori koji uzrokuju stres, a dele se na fizičke (hladnoća, toplota, buka, vibracije, otrovi) i psihološke faktore, poput velike odgovornosti, poremećenih međuljudskih odnosa, traumatičnih porodičnih situacija i tako dalje.

Hans Seli (Hans Selye) je još 1936. godine razvio teoriju prema kojoj se stres javlja usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašnjih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor, koji ispoljava agresivno dejstvo na organizam (stresorno dejstvo). Odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.

Odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali zato adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način. Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma koji se zovu Selijev sindrom. Postoje tri faze stres-reakcije, prva je šok, kada se organizam suočava sa štetnim faktorom, druga je faza rezistencije, kada organizam pruža otpor i pokušava da uspostavi balans, dok se u trećoj fazi javlja iscrpljenost, kada organizam troši svoje snage braneći se od štetnih faktora.

PRENOŠENJE STRESA

Svaki put kada se glasno nasmejemo, mi povećavamo protok kiseonika u našem organizmu, što opet povećava protok krvi kroz telo i mozak, a tako dolazi i do umanjivanja stresa. U stvari, čak i samo razmišljanje o tome da smo se dobro smejali, već je dovoljno da smanji nivo hormona koji utiču na stres i popravi nam raspoloženje.

Naučne studije su pokazale da je stres zarazan poput gripa, jer su ljudi generalno prijemčivi za tuđa raspoloženja, posebno ako su negativna, a mnoga istraživanja su potvrdila da oni koji žive s depresivnim ljudima već posle tri do šest meseci takođe počinju da pokazuju simptome depresije. Stres se širi s jednog bračnog partnera na drugog, s majke na dete, prenose ga kolege na poslu, ili đaci u školi. Nekad je bukvalno dovoljan samo jedan pogled, pa da osećanje straha i teskobe pređu s jedne osobe na drugu.

Naučnici kažu da nas zapravo feromoni iz znoja drugog čoveka čine nervoznim i povećevaju nivo kortizola, hormona stresa, te da je to svojevrsna prirodna priprema tela za potencijalnu opasnost, što se najbolje vidi kod sasvim malih beba. Naime, što je majka nervoznija, beba je uznemirenija, a srce joj brže kuca.

Psihološke studije koje se bave psihologijom masa takođe potvrđuju fenomen širenja straha u velikoj grupi ljudi. Stručnjaci kažu da mi preko znoja prepoznajemo nečiji strah, pa i sami počinjemo da se instinktivno plašimo, što je zapravo odbrambeni mehanizam koji nas navodi da spremno reagujemo ako se iznenada nešto negativno dogodi. Endrju Bernštajn, autor knjige „Mit stresa” smatra da ne postoji pozitivan stres i objašnjava da ono što nas motiviše i stimuliše da se angažujemo jeste postavljanje ciljeva, a ne stres.

UBLAŽITE STRES – SAČUVAJTE ZDRAVLJE

Stres može da bude okidač i za mnoge bolesti. Manifestuje se na razne načine, uključujući nesanicu, glavobolje i probleme sa težinom. Veliki broj naučnih studija je pokazao da ljudi pod stresom češće oboljevaju i od nekih vrsta karcinoma, nego oni koji žive bez mnogo napetosti. Kardiolozi nedvosmisleno tvrde da stres spada u faktore rizika koji utiču na stvaranje naslaga u krvnim sudovima. Kada se čovek iznervira, krvni sud se skupi, plak puca i stvaraju se ugrušci u krvnom sudu. Krvni ugrušak može da zapuši krvni sud i onemogući protok krvi i tada nastaje infarkt miokarda. Zbog toga lekari s razlogom upozoravaju da je plak „tempirana bomba” koja očas posla može da ugrozi ne samo naše zdravlje, nego i život.

Postoji mnogo tehnika „kako izbaciti stres”, a neke od njih, u trenucima visoke nervne napetosti, radimo spontano, kao na primer kada zatvorimo oči. Spuštanje kapaka na par minuta može da pomogne da se smirimo i fokusiramo na nešto što nas ne uznemirava, a to može da bude i neka umirujuća slika. Tokom vizualizacije nikako ne treba misliti o problemima, nego treba mozgu i telu dati priliku da se „udalje” od stresne situacije.

Takođe, pomaže i osvežavanje hladnom vodom preko zglobova ruku  i po vratu, posebno ispod ušiju, jer se tu glavne arterije nalaze tik ispod kože, pa hlađenje ovih regija pomaže u smanjivanju stresa. Smatra se i da su repetitivne radnje vrlo korisne u otklanjanju napetosti, poput pletenja, heklanja ili veza, a pomaže i najobičnije brojanje. Duboko disanje takođe opušta i oslobađa od stresa jer dodaje kiseonik krvi koja prolazi kroz krvotok, što pomaže da se celo telo smiri. Inače, članovi hora ispitani u jednoj anketi, rekli su da ih pevanje oraspoložuje i čini da manje budu pod stresom. Pevanje je zapravo dobro za disanje i pravilno držanje tela, za rad srca i imuni sistem, jer smanjuje napetost i pomera negativni fokus sa onoga što nas frustrira.

Suvo grlo i grč u želucu od strepnje, treme i uznemirenosti rešava se čašom mineralne vode. Usta više neće biti suva, mozak će bolje da funkcioniše, a krv će bolje da cirkuliše. Pomaže i čaša mleka, jer sadrži supstance koje opuštaju, triptofan i kazeomorfine.

Ono što nikako ne treba konzumirati u trenucima napetosti i pritiska jeste alkohol. Iako mnogi veruju da otklanja stres, to nije tačno i može da zavara. Pod uticajem alkohola osećanje uzrujanosti i nervoze može da se poveća, jer utiče na sposobnost rasuđivanja, smanjuje sposobnost obavljanja svakodnevnih poslova, a jedna kap previše može da inicira neprimereno ponašanje i reakcije koje, nakon trežnjenja, dodatno frustriraju. Prema istraživanju univerziteta u Čikagu, alkohol zapravo stimuliše oslobađanje hormona stresa kortizola.

Ako se pitate šta je najbolje za dugoročno oslobađanje od stresa i nagomilane napetosti, odgovor je sport i rekreacija. Iako nemamo moć da sprečimo stresne situacije, možemo da kontrolišemo naše reakcije na njih. Šetnje, kursevi plesa, pevanje, plivanje kao i razni kolektivni sportovi kojima se bavimo bez opterećenja, provereno smanjuju stresno stanje.