ZOVA

KO JE ČUVA, TOME ĆE SVE POĆI OD RUKE U NAPREDAK

Sambucus nigra L. – zova, bazga

Porodica zova (Sambucaceae)

 

Zova je žbun ili nisko drvo. Kora na stablu je sivosmeđa, ispucala. Mlade grančice su zelene, sa upadljivim lenticelama, na prelomu se vidi bela, meka srž. Listovi su naspramni, neparno perasto složeni, dugačkih, zašiljenih listića testerastog oboda. Cvasti su cimozne, krupne, štitolike, široke do 20 cm. Cvetovi su jakog mirisa, sitni, beli do žućkasti, žute antere jasno vidljive. Plod je sjajna crnoljubičasta okrugla koštunica sa crvenim sokom. Cveta u junu.

 

Stanište: rasprostranjena na svetlim i toplim mestima. Zova je evroazijska vrsta.

 

Koristi se: cvet, zreo plod. Cvasti se odsecaju čim se cvetići počnu otvarati, suše se na promajnom mestu u hladu. Plod se bere kada je zreo, suši brzo, na suncu ili u sušarama.

 

Upotreba: lekovita vrsta.

 

Cvet zove, složenog biohemijskog sastava, pospešuje izlučivanje znoja i mokraće. Koristi se u obliku čajnih mešavina, zajedno sa cvetom kamilice, lipe i korom vrbe, kod prehlada, gripa, oboljenja gornjih disajnih puteva i reumatizma. Kada se izmeša sa listom bokvice, majkine dušice, korenom jagorčevine i plodom anisa ili morača, dobijaju se odlični prsni čajevi, protiv dugotrajnog kašlja. Slično, ali znatno blaže, deluje i čuveni sok od zovinog cveta.

 

Prema narodnim verovanjima i predanjima zova je demonsko drvo na kome borave vile, i ko ga poseče sledi mu kazna; naprotiv, ko ga čuva, tome će sve poći od ruke u napredak. Iz zemlje kojoj je poverena tajna da car Trojan ima kozje uši, nikla je zova – kroz sviralu napravljenu od nje čuo se glas: „U cara Trojana kozje uši”.