KOZMETIKA IZ DUBINE MORA

LUKSUZ ZA KOZMETIČKE GURMANE

Bioaktivni kozmetički sastojci poreklom iz morskih organizama – algi, mikroalgi, korala, riba i rakova ispoljavaju brojne pozitivne efekte na koži: hidriraju i umiruju kožu, štite od UV zračenja i deluju povoljno na metaboličke procese u koži (npr. stimulišu smanjenje masnih naslaga i celulita). Zbog toga ne čudi što su ovi sastojci često zastupljeni u sastavu proizvoda za negu lica i tela, naročito kada je reč o anti-age nezi.

ALGE

Predstavljaju najstarije organizme na Zemlji, a tokom evolucije razvile su mnoge dragocene sastojke koji su zaslužni za njihov opstanak. Blagotvorni efekti algi poznati su još od antičkog doba – stari Rimljani su ih koristili za previjanje rana, tretman opekotina i osipa što se zasniva na njihovom antiinflamatornom i antimikrobnom efektu.

Morske alge dele se u tri grupe: zelene alge (Chlorophyta), mrke alge (Phaeophyta) i crvene (Rhodophyta) a u farmaciji i kozmetici koriste se najviše mrke i crvene alge. Kolonije višećelijskih morskih algi tj. morska trava, takođe su poželjni sastojci kozmetičkih proizvoda. Najznačajniji sastojci algi sa aspekta kozmetičke primene su:

heteropolisaharidi: na koži deluju emolijentno, imunomodulatorno

proteini i esencijalne masne kiseline: hidriraju i štite kožu 

masna ulja (bogata nezasićenim masnim kiselinama): umiruju i omekšavaju kožu

minerali: magnezijum, kalcijum, cink, mangan i ostali stimulišu metaboličke procese u koži

vitamini C i E: poznati antioksidansi regenerišu kožu, neutrališu slobodne radikale

pigmenti: karotenoidi (iz mrkih algi) deluju antioksidantno i UV protektivno, kao provitamini vitamina A; hlorofil (iz zelenih algi) – biljni pigment antimikrobnog i dezodorišućeg efekta, takođe se koristi kao boja u proizvodnji sapuna

Alge za kozmetičku primenu su dostupne u vidu ekstrakata, a ovo su neke od vrsta čiji su efekti na koži potvrđeni naučnim istraživanjima:

1. Crvena alga Chondrus crispus obiluje polisaharidima i mineralima (cink, mangan, kalcijum i magnezijum). Posebno se ističe magnezijum, koji na kožu deluje hidrirajuće, umirujuće i kondicionirajuće.

2. Mrka alga Laminaria saccharina sadrži proteine, vitamine, minerale i ugljene hidrate, studije su pokazale da reguliše rad lojnih žlezda, deluje antiinflamatorno i umirujuće; Mrka alga Laminaria japonica sadrži polisaharid fukoidan, koji je inače prisutan i u ekstraktu mrke alge Fucus vesiculosus (poznati sastojak anti-age i anti-celulit proizvoda). Epidemiološke i eksperimentalne studije pokazale su da fukoidan deluje kao antioksidans, štiti kožu i poseduje anti-age svojstva.

3. Mrke i crvene alge se takođe koriste za dobijanje heteropolisaharida (čine oko 80% suve materije algi), poznatih gelirajućih sredstava kao što su: AGAR (rodovi Gelidium, Pterocladia, Phyllophora), ALGINSKA KISELINA (koja se potom konvertuje u so rastvorljivu u vodi – NATRIJUM ALGINAT), KARAGINANI (iz vrste Chondrus crispus ili Gigatrina vrsta) itd. Ova jedinjenja nalaze primenu kao ugušćivači i stabilizatori emulzija u prehrambenoj industriji, farmaciji i kozmetici, ali se u kozmetici koriste i zbog hidrirajućeg i hladećeg efekta na koži.

MIKROALGE

Predstavljaju jednoćelijske organizme raznih boja koji nastanjuju vodenu sredinu, a u poslednje vreme se intenzivno uzgajaju i proučavaju u cilju biotehnološke upotrebe. Ekstrakti mikroalgi su bogat izvor vitamina, minerala, polisaharida, proteina i pigmenata zbog čega se i koriste u kozmetici.

Chlorella vrste koriste se za ekstrakciju pomenutih sastojaka koji pomažu regeneraciju oštećene kože, smiruju stanja poput seboreje i inflamacije, a posebno su bogat izvor proteina (40 do 60% suve materije). Ekstrakt alge Chlorella vulgaris stimuliše sintezu kolagena i promoviše regeneraciju oštećenog tkiva i popunjavanje bora.

Dunaliella vrste se uzgajaju jer predstavljaju izvor karotenoida, nezasićenih masnih kiselina i ulja, kao i drugih značajnih biološki aktivnih sastojaka. Ove alge su poznate po tome što žive i u ekstremnim uslovima, te podnose jak salinitet, nisku pH vrednost sredine, visok stepen UV zračenja i temperature ispod nule. Dunaliella tertiolecta se uzgaja kao hrana za ribe ali i radi ekstrakcije prirodnog alfa tokoferola (vitamina E), pozantog antioksidansa u kozmetici i farmaciji.

Dakle, ekstrakti mikroalgi se preporučuju za regeneraciju i zaštitu kože od stresa, za anti-age proizvode i za umirenje osetljive kože. Pigmenti koji se dobijaju iz mikroalgi se koriste i za proizvodnju dekorativne kozmetike (npr. senki za oči) i bojenje kozmetičkih proizvoda i to su razne nijanse zelene, plavozelene ili mrkoružičaste boje. Koliko su velike potrebe za ovim ekstraktima u kozmetici govori podatak da poznate kozmetičke kuće imaju sopstvenu proizvodnju algi i mikroalgi kao i njihovih ekstrakata.

RIBE, RAKOVI I ŠKOLJKE

Ekstrakti riba sadrže vitamine, minerale, proteine i lipide, makroelemente i mikroelemente koji su neophodni za normalno funkcionisanje kože i ljudskog organizma uopšte. Zbog toga se preporučuje da se riba i plodovi mora koriste u ishrani minimum dva puta nedeljno, pa će blagodeti ovih sastojaka doći do izražaja i kada je u pitanju lep ten.

Najznačajniji sastojci za kozmetičku namenu koji se dobijaju iz riba su:

Kolagen – glavni strukturni protein kože i kostiju svih životinja. Kolagen iz riba se dobija iz njihove kože ili kostiju, i naziva se „morski kolagen”. Odlikuje se visokim sadržajem esencijalnih aminokiselina (glicina, alanina, valina i prolina) pa je zbog toga čest sastojak anti-age formulacija za intenzivnu hidrataciju i regeneraciju kože. Takođe, može se naći u obliku dijetetskih suplemenata za očuvanje zdravlja kože, kostiju i zglobova.

•  Želatin – dobija se delimičnom hidrolizom želatina iz kože riba i kao takav deluje antioksidantno i hidrira kožu.

RAKOVI I ŠKOLJKE imaju u sastavu svog oklopa (egzoskeleta) vrlo interesantne bioaktivne sastojke koji se koriste u farmaciji i kozmetici. Evo nekoliko manje poznatih primera:

•  GP4G (diguanozin tetra fosfat) štiti kožu od spoljašnjih stresnih uticaja, stimuliše sintezu ATP-a i stimliše rast kose.

•  Karboksimetil hitin (derivat hitina) omekšava, hidrira i pročišćava kožu.

•  Glukozamin i n-acetil glukozamin dobijaju se hidrolizom egzoskeleta rakova i školjki. Dokazano je da stimulišu biosintezu hijaluronske kiseline, poboljšavaju hidrataciju kože i zarastanje rana, umanjuju bore.

Morska stvorenja i morska voda su riznica bioaktivnih sastojaka koji deluju povoljno na ceo organizam pa i na kožu, te nije ni čudo što većini ljudi boravak na moru dođe kao melem na ranu. Ako ste u mogućnosti, probajte neki od tretmana morskim blatom ili sprašenim školjkama koji su u ponudi u većini poznatih letovališta, sigurno nećete zažaliti.