Virusne respiratorne infekcije kod dece

Mirovanje, čaj i sirup

Virusne bolesti počinju slično, curenjem nosa, gušoboljom, povišenom temperaturom i kašljem; postojanje ovih simptoma potpuno isključuje bakterijsku bolest.

Virusne infekcije disajnih organa su najčešće akutne bolesti sa kojima se pedijatar svakodnevno susreće. U prvih pet godina dete preboli šest do devet infekcija godišnje, a čak jedan predškolac od deset boluje jednom mesečno. Češće boluju deca koja idu u jaslice ili obdanište i deca kojoj iz škole viruse donose starija braća i sestre.

Mala deca su osetljivija na virusne uzročnike upala disajnih puteva usled manje verovatnoće susreta sa ovim virusima i posledične nerazvijenosti specifičnog imuniteta na ove mikroorganizme. Uprkos opšteprisutnom verovanju, izlaganje hladnoći i vetru (prehlada) nema bitnog uticaja na razbolevanje. Ova predrasuda često skreće pažnju sa pravih uzročnika  –  virusa, koji se prenose sa bolesne dece na zdravu kijanjem, kašljanjem ili dodirom.

U svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi nije moguće sa sigurnošću povezati određenu kliničku sliku sa određenim virusom (ili bakterijom). Isti virus može kod dece različitog uzrasta da izazove različite bolesti – od najblaže kijavice do bronhitisa ili upale pluća i obrnuto, zapaljenje ždrela može biti izazvano različitim virusima ili bakterijom iz grupe streptokoka. Izolacija uzročnika je najčešće nedostupna u svakodnevnom radu. Srećom, nije neophodna jer iskusan pedijatar na osnovu uzrasta, kliničke slike i trenutne epidemiološke situacije sa velikom sigurnošću može da zaključi o kakvom je oboljenju reč i da planira  način lečenja.

Za virusne infekcije disajnih puteva nema specifičnog leka. Uz mirovanje, čaj i sirup za snižavanje povišene temperature, roditeljima se savetuje i mnogo strpljenja dok se imunitet malog bolesnika ne izbori sa infekcijom.

KIJAVICA (akutni virusni rinofaringitis) počinje kijanjem, bistrom sekrecijom iz nosa, peckanjem u grlu. Dete ima blago povišenu temperaturu i glavobolju. Suvi kašalj i konjunktivitis se pojavljuju posle nekoliko dana, a krajem prve nedelje sekrecija iz nosa postaje mutna, a kašalj zreo.

Ni kašalj, ni zamućenje nosnog sekreta ne znače pogoršanje i ne ukazuju na bakterijsku infekciju. To je normalan tok bolesti, koja prolazi za desetak dana bez posledica. Kod odojčeta zapušen nos ometa dojenje, beba slabije jede i spava. Mlađe dete po pravilu izgleda bolesnije i više brine roditelje nego školarac iz iste porodice.

Uzročnici su mnogobrojni virusi iz grupe rinovirusa, korona virusa, respiratorni sincicijelni virus, adenovirusi, enterovirusi... Na svaki od njih razvijamo specifičan imunitet i zato je moguće da mnogo puta u životu obolimo od nove vrste virusa.

Dete se leči kod kuće lekovima za povišenu temperaturu i bolove, treba da pije tople tečnosti, čisti nos i pije sirup za  olakšanje kašlja u zavisnosti od uzrasta i po preporuci pedijatra. Komplikacije ovih lakih virusnih infekcija su kod dece retke. Ipak, u slučaju produženog kašlja uz ponovnu pojavu povišene temperature, bolova u uhu ili čujnog, otežanog disanja kod odojčeta, dete treba odvesti na kontrolu.

GRIP (influenca) izazivaju ortomiksovirusi grupe A, B, C. Epidemije se javljaju na svake 2–3 godine, a pandemije na 10–40 godina. Virus se prenosi kapljičnim putem i prljavim rukama. Dva do tri dana od kontakta sa bolesnom osobom javljaju se visoka temperatura, glavobolja, kijavica, suv kašalj, gušobolja, povraćanje i bolovi u zglobovima i mišićima. Klinička slika zavisi od vrste virusa i uzrasta. Mlađa deca ređe obolevaju i imaju netipičnu sliku koja liči na druge virusne bolesti, ali su komplikacije kod školske dece ređe. Dete se najlošije oseća u prvoj nedelji bolesti, a dugotrajni kašalj ometa dete u spavanju i pohađanju nastave. Lečenje je simptomatsko kao kod svih virusnih bolesti. Inaktivisana vakcina je efikasna i savetuje se za decu koja su u povećanom riziku od komplikacija. Decu koja boluju od hroničnih bolesti pluća, srca i bubrega, dijabetesa treba vakcinisati.

BRONHIOLITIS je posebno teška klinička slika virusne infekcije pluća kod deteta do druge godine. Ovu bolest najčešće izaziva respiratorni sincicijalni virus. Karakteristično je da antitela koja se razviju posle prve infekcije ne štite od ponovnog razbolevanja. Srećom, svaka sledeća bolest je blažeg toka.

Bolest počinje kijavicom, odbijanjem hrane i kašljem uz povišenu temperaturu. Najveći broj dece se lako izbori sa ovim virusom, ali se ponekad kod odojčeta kašalj pogorša sa znacima otežanog, ubrzanog disanja i otežanim hranjenjem.

Antibiotici ne sprečavaju razvoj ove bolesti. Virus agresivno oštećuje sluzokožu bronhija, luči se gust sekret koji beba ne može da iskašlje, sve to otežava plućnu funkciju i uz slabljenje apetita, pogoršava opšte stanje deteta. Srećom, bronhiolitis je samoizlečiva bolest. Zadatak lekara i roditelja je da u kućnim ili bolničkim uslovima pomognu detetu da prebrodi ovu kratku dramatičnu epizodu i da ga uz nadzor zaštite od komplikacija.

Odlazak u bolnicu sa malom bebom uvek je traumatično iskustvo za porodicu, ali je u slučaju težeg oblika bronhiolitisa često neizbežno. Nadzor, primena kiseonika, inhalatorne terapije, intravenska ishrana i praćenje vitalnih parametara ne mogu se sprovoditi kod kuće. Roditeljima treba objasniti pravu, virusnu prirodu bolesti i dobru prognozu. Deca koja su prebolela bronhiolitis ne obolevaju češće od hroničnih bolesti pluća.

BRONHITIS je često oboljenje u dečjem uzrastu, koje više brine roditelje nego pedijatre. Prethodi mu curenje nosa, gušobolja, povišena temperatura. Pulmolozi smatraju da bronhitis ne postoji kao samostalna bolest. Svaki od bezbroj virusa koji napadaju sluzokožu nosa i ždrela mogu da se razmnožavaju i u sluzokoži donjih disajnih puteva, u bronhijama. Kašalj je u početku suv, potom sadržajan. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i auskultatornog nalaza na plućima.

Kod neke dece će se organizam sam izboriti sa nagomilanim sekretom i otokom sluzokože, kod druge će biti neophodna primena lekova u inhalaciji. Vlažne pare slane vode sa lekom koji širi disajne puteve poboljšaće disanje i smanjiti intenzitet kašlja. Retko su potrebni antibiotici, mada se oni u praksi često propisuju zbog straha od moguće bakterijske komplikacije. U slučaju ponavljanih epizoda dugotrajnog kašlja sa zviždanjem u grudima, dete treba uputiti pulmologu, koji će ispitati disajnu funkciju i stanje disajnih puteva. Danas postoje moderni aparati za inhalatornu terapiju kod kuće i lekovi koji se koriste u prevenciji ponavljanih epizoda bronhitisa.

ZAPALJENJE PLUĆA (preumonija) kod dece može izazvati svaki od poznatih mikroorganizama: virusi, bakterije, mikoplazme, gljivice... Najveća poteškoća u postavljanju dijagnoze jeste najčešći virusni uzročnik i netipični početak bolesti. Virusna upala gornjih disajnih puteva se proširi na donje – traheju i bronhije, a oštećena sluzokoža i nagomilani sekret predstavljaju pogodnu sredinu za razvoj patogenih bakterija.

Bolest obično počinje kijavicom, gušoboljom i povišenom temperaturom. U periodu kada se već očekuje ozdravljenje dolazi do pojačanja kašlja i ponovnog skoka temperature. Težina kliničke slike zavisi od uzrasta, uzročnika i zdravstvenog stanja deteta. Nekada su simptomi nekarakteristični za disajne puteve – bol u stomaku, proliv i povraćanje. Uvek se primećuje ubrzano disanje, karakteristično u periodima kada dete nema povišenu temperaturu.

Laboratorijske analize (broj leukocita i CRP) ukazuju na postojanje zapaljenske reakcije, a to, uz kliničku sliku i auskultatorni nalaz na plućima, ukazuje pedijatru na moguće zapaljenje plućnog tkiva. Snimak pluća se koristi za potvrdu dijagnoze, ali nije neophodan. U zavisnosti od opšteg stanja, uzrasta deteta i uslova u kojima dete živi, savetuje se kućno ili bolničko lečenje. Zbog moguće bakterijske komplikacije daju se antibiotici, inhalatorna i potporna terapija.

Danas je prognoza virusnih pneumonija izuzetno povoljna, a slab odgovor na terapiju ili ponavljanje pneumonije uvek treba da pobudi sumnju na postojanje astme, urođenih bolesti ili stranog tela u disajnim putevima.