GIMNASTIKA

MNOGO VIŠE OD RAZGIBAVNJA

Bazični sport, jedan od onih koji se preporučuju kao priprema za svakog budućeg sportistu, a kod dece radi razvoja motoričkih veština, koordinacije, gracioznosti, spretnosti, snage i fleksibilnosti

Gimnastiku većina ljudi doživljava kao vežbe kojima održavamo kondiciju, fleksibilnost i tonus mišića celog tela. U tom kontekstu gimnastika predstavlja one vežbe koje označavaju početak svakog časa fizičkog vaspitanja ili treninga da bismo se razgibali i zagrejali mišiće pred neku drugu aktivnost koja traži veće fizičke napore, eksplozivnost i brzinu. Gimnastikom se, takođe, završavaju naporni treninzi da bi se mišići polako relaksirali i pripremili za stanje mirovanja.

Ipak, gimnastika je mnogo više od razgibavanja i u sportskom smislu predstavlja bazični sport, jedan od onih koji se preporučuju kao priprema za svakog budućeg sportistu jer u ranim fazama razvoja dece razvija motoričke veštine i sposobnosti kao što su: koordinacija, gracioznost, spretnost, snaga i fleksibilnost i priprema sve grupe mišića za bavljenje bilo kojim drugim sportom. Ovo je veoma bitno jer prerano usmeravanje dece ka jednom sportu u ranom uzrastu usled nerazvijene muskulature može prouzrokovati asimetrični telesni razvoj. U kategoriju bazičnih sportova spadaju još i plivanje, atletika i rvanje.

Ritmička gimnastika je sport koji razvija osećaj za ritam, pokret i gracioznost, a zbog kostima i šminke, i osećaj za lepo, pa je samim tim rezervisan za devojčice. Za razliku od sportske gimnastike, koja sadrži elemente akrobatike, ritmička gimnastika zahteva i obuhvata mnogo fleksibilnosti, baletskih i plesnih elemenata, pa je zbog toga i danas popularna i veoma rasprostranjena među najmlađom ženskom populacijom. Program se izvodi uz muziku, pokreti i figure prate ritam, tako da ovaj sport razvija muzikalnost i ritmičnost. Rekviziti koji se koriste u toku izvođenja vežbi jesu: vijača, obruč, lopta, čunjevi i traka.

Muzika uz koju se izvode vežbe prilagođena je senzibilitetu takmičarke, ali i rekvizitu, tako je za obruč, vijaču i čunjeve muzika brža i energičnija, pa zahteva brzinu i preciznost, a za loptu i traku suptilna je i lagana, čime se u prvi plan ističe gracioznost i elegancija u izvođenju.

Takmičenja su u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji u pet kategorija takmičarki razvrstanih po uzrastu. S treninzima je najbolje početi već sa 5–6 godina. U početku treninzi traju jedan sat i održavaju se 2–3 puta nedeljno, da bi se kasnije broj treninga povećao i do šest puta nedeljno. Ritmika zahteva dugačke treninge jer telo mora biti pripremljeno za izvođenje svih elemenata, pa je samo za zagrevanje potrebno oko 60 minuta.

Sportska gimnastika je sport kojim se jednako bave i žene i muškarci. Za razliku od ritmičke gimnastike, gde se treninzi mogu organizovati u gotovo svakoj fiskulturnoj sali, za sportsku gimnastiku potrebne su gimnastičke sprave koje zahtevaju ispunjavanje strogih standarda. Sprave za vežbanje razlikuju se u muškoj i ženskoj konkurenciji, zajedničke su parter i preskok, s tim da muškarci vežbaju još i na vratilu, razboju, krugovima i na konju sa hvataljkama, a žene na dvovisinskom razboju i gredi.

Parter i preskok u obe konkurencije zahtevaju slične elemente. U parteru vežbe se izvode uz muzičku pratnju, kombinovane sa plesnim pokretima i sekvencama koje sadrže različite okrete i akrobatske elemente. Individualnost, originalnost, zrelost i umetnička izražajnost ključni su u izvođenju ovih vežbi i ocenjuju se ravnopravno s akrobatskim elementima. U preskoku se ocenjuje dinamičnost, snaga i preciznost u rotacijama oko uzdužne i poprečne ose tela, kao i doskok.

U muškim disciplinama krugovi i razboj su sprave koje obiluju elementima snage, izdržljivosti i zamaha, dok vežbe na konju sa hvataljkama sadrže kontinuirane cirkularne elemente kružnih sunožnih i makazastih pokreta, vežbe na vratilu promene hvatova, rotirajuće pokrete, puštanje i ponovno hvatanje šipke vratila uz elemente akrobatike kako u toku vežbe tako i u saskoku.

U ženskim disciplinama vežbe na dvovisinskom razboju predstavljaju najspektakularniji deo takmičenja jer obiluju elementima koji imaju fazu puštanja i hvatanja sprave, pokretima iznad, između i ispod pritki, kao i akrobatskim elementima u fazi saskoka sa sprave. Vežba na gredi, širokoj svega 10 cm, mora da sadrži raznolike akrobatske elemente, gimnastičke skokove, okrete, korake i elemente ravnoteže u svim položajima tela. Gimnastičarka u toku vežbe demonstrira eleganciju, gracioznost, fleksibilnost, tempo i samopouzdanje.

Interesantno je da pojedini elementi koji se izvode u gimnastičkim vežbama dobijaju nazive po imenima takmičara koji su ih prvi izveli. Svaki od ovih elemenata tačno je definisan i na osnovu te definicije ocenjuje se uspešnost izvedenog elementa. Svako odstupanje kažnjava se oduzimanjem bodova. Prva gimnastičarka u istoriji koja je dobila maksimalnu ocenu 10 bila je Rumunka Nađa Komaneči, a po njoj je nazvan i jedan element vežbe na dvovisinskom razboju. Miroslav Cerar je najuspešniji jugoslovenski gimnastičar svih vremena, po kojem je nazvan jedan element vežbe na konju sa hvataljkama.

Korektivna gimnastika nije zvanična sportska disciplina, ali u eri epidemije koštanih deformiteta kod dece i omladine sve češće je tema stručne javnosti. Loše držanje, iskrivljen kičmeni stub (skolioza, kifoza, lordoza), ravna stopala, nesimetričan razvoj tela više nisu pojedinačni slučajevi, već problem gotovo svakog deteta predškolskog i školskog uzrasta. Višestruki su razlozi ovakvih deformiteta: nasledni rizici, prerano i forsirano postavljanje deteta u sedeći ili stojeći položaj, preteške torbe, nepravilan položaj sedenja u školskoj klupi – često i usled kratkovidosti, neredovna fizička aktivnost, dugotrajno sedenje za računarom ili televizorom, nagli rast, gojaznost, neadekvatna obuća. Posledice ovih deformiteta jesu otežano hodanje i stajanje, bolovi u nogama ili u leđima.

Lagane gimnastičke vežbe najbolja su prevencija ovakvih deformiteta. Naviku vežbanja trebalo bi razvijati kod dece već u najranijem dobu. Kroz umerenost i zabavu dete će i u kasnijim godinama nastaviti s vežbanjem ukoliko i detetova porodica sprovodi zdrav i kvalitetan odnos prema kretanju i fizičkoj aktivnosti. U predškolskom i ranom školskom uzrastu (deca starosti od šeste do devete godine) najbolja preventiva je rekreativno bavljenje bazičnim sportovima, a tek kasnije usmeravanje ka sportskoj disciplini po izboru deteta. Zbog izostanka ovakve prakse imamo mnogo profesionalnih sportista koji, na primer, ne znaju da trče.

Ipak, na vreme otkriveni deformitet kičme, stopala ili kolena može u potpunosti da se ispravi do 17. godine, i to je najvažnija poruka roditeljima i svima koji se bave decom. Pravilno odabrane vežbe u okviru korektivne gimnastike, kombinovane sa pilates vežbama na nestabilnoj podlozi (lopte i balanseri), daju dobre i dugotrajne rezultate u lečenju skeletnih deformiteta. Akcenat ovih vežbi jeste na centriranju i stabilizaciji tela, na poboljšanju i održavanju dobre posture (stav tela, simetrija i usklađenost pri minimalnom naprezanju), na jačanju oslabljenih mišića trupa koji obezbeđuju stabilnost kičme, na istezanju skraćenih mišića i na kontroli položaja tela u prostoru (svesnost tela).

GIMNASTIKA U ŠKOLAMA

Gimnastika i atletika trebalo bi da budu zastupljene u školama, naročito zbog činjenice da ih je moguće organizovati i u sredinama koje nemaju sportske hale jer se mogu sprovoditi i u učionicama ili napolju.

 

U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH

U staroj Grčkoj gimnastika je bila veoma cenjena kao disciplina koja je pomagala u održavanju telesne kondicije, a takođe je bila i deo vojne obuke. Vežbališta zvana gimnasion predstavljala su prve sportske institucije u staroj Grčkoj, imali su ih svi gradovi i u njima se vežbao duh i telo. Rimljani su ovu disciplinu preuzeli od Grka, i to da bi pripremili svoje legije za rat. Nakon pada rimske imperije, ova disciplina ostaje u domenu zabave i sporta. Međunarodna gimnastička federacija (FIG) osnovana je u Belgiji 1881. Muška gimnastička takmičenja uključena su u prve moderne olimpijske igre godine 1896, dok je prvo žensko olimpijsko takmičenje održano nekoliko decenija kasnije 1928, na Igrama u Amsterdamu.