STARENJE I VITALNOST

NAJVAŽNIJE JE OSTATI AKTIVAN

Na dužinu našeg života geni utiču samo delimično, a presudni su životni stil i sredina, što znači da  fizičkim vežbama, mentalnom aktivnošću, zdravom ishranom, izbegavanjem stresa, negovanjem socijalnih kontakata, urednim spavanjem, prevencijom bolesti i sprovođenjem propisanih terapija, možemo da utičemo na nivo vitalnosti u trećem dobu

Mnoge uvrežene teorije o ljudima u poodmaklom dobu su pale u vodu, poput onih da “ćelije mozga ne rastu kod odraslih”, da u “trećem dobu ne treba fizički da se trošimo”, ili da “starim ljudima najviše priliči ozbiljnost”. Smejanje pokreće čak pet regija u mozgu, pa je “neozbiljnost” jedan od ključeva vitalnosti. Očuvanjem i stimulisanjem mišićnih vlakana treninzima snage i vežbanjem može da se utiče na brzinu i tok sarkopenije (gubitak mišićne snage usled starenja), a očuvanje mišićne mase utiče na zdravlje celog organizma, uključujući i mozak. Takođe, novim saznanjima u oblasti neuronauke ustanovljeno je da dolazi do neurogeneze, odnosno nastanka novih moždanih ćelija u odraslom dobu. Ćelije mozga rastu i kod odraslih, čime je opovrgnuta teorija da su neuroni mahom statični i da ne mogu da menjaju svoju strukturu.

Ni verovanje da genetika određuje dužinu našeg života više nije tako striktno, jer to kako će se nasledne informacije koje smo dobili od roditelja ispoljavati, zavisi od faktora sredine. Iako način života ne može da izmeni naš genetski materijal, može da relativizuje efekte gena koje nosimo i to: načinom ishrane, adekvatnim stepenom medicinske zaštite i prevencijom bolesti, kao i faktorima kao što su fizička i mentalna aktivnost i interakcija sa drugim ljudima.

Dokazano je da srodnici koji imaju iste nasledne faktore, ali različite uticaje iz sredine i drugačiji životni stil, imaju i različitu dužinu života. Ispitivanje 3.000 srodnika u Danskoj je pokazalo da geni utiču na dužinu života 25 posto, a način života i sredina 75 posto. Ovo otkriće nije iznenađujuće jer je medicina napredovala, mnoge nasledne bolesti i tegobe se preveniraju i leče, sve je veći broj ljudi koji u “mladosti misle na starost”, pa menjaju nezdrave navike u ishrani, amortizuju stres i bave se fizičkim aktivnostima.

Fizička aktivnost

Za očuvanje zdravlja i vitalnosti u starosti izuzetno je važna fizička aktivnost. Redovno vežbanje bitan je faktor u prevenciji kardiovaskularnih i srčanih oboljenja, dijabetesa, karcinoma, mentalnih bolesti, oboljenja nerava poput Alchajmerove bolesti, i drugih hroničnih stanja. Vežbanje treba da bude prilagođeno zdravstvenom stanju osobe u trećem dobu, njenim sklonostima i mogućnostima, pa je značajno da se ljudi edukuju i da se u saradnji sa lekarom i trenerom odrede vežbe “po meri”.

Redovno fizičko vežbanje kombinovano sa unosom kalcijuma, može da uspori, ili čak zaustavi proces gubitka koštane mase koji se događa starenjem. Ko samo sedi pre ostari i rizikuje razvoj mnogih hroničnih bolesti i drastičan gubitak elastičnosti tetiva i ligamenata. Fleksibilnost tela postiže se vežbanjem različitih grupa mišića. Podrazumeva se da se, ukoliko postoje oštećenja, vežbe sprovode pod nadzorom fizioterapeuta. Akcenat treniranja u starosti je na tome da se spreči gubitak mišićne mase.

Vežbanje mozga

Već smo rekli da smejanje pokreće aktivnost u čak pet različitih regija u mozgu, pa stari ljudi za početak ne treba da se stide ako se vesele i u poznim godinama, smeju se grohotom na neki vic, šalu, komediju na TV-u  ili prosto sećajući se neke smešne situacije iz prošlosti. Smeh ne umanjuje dostojanstvo, on je lek, a vedri ljudi su i prijemčivi za društvo, što nije zanemarljivo u trećem dobu kada mnogi pate od usamljenosti.

Delovi nervnih ćelija (dendriti) fizički su promenjivi, pa jedan dendrit kod odrasle osobe može za 14 dana da udvostruči svoju dužinu. Neuroni komuniciraju međusobno električnim i hemijskim signalima, a u zavisnosti od toga da li su signali podsticajni ili inhibirajući, aktivnost neurona raste ili opada. Radoznalost, učenje, društvene igre, vežbanje i komunikacija sa drugim ljudima, direktno su proporcionalni broju novonastalih ćelija mozga.

Zdrava ishrana

U starosti nam je imunitet slabiji, pa treba povećati unos antioksidanasa (beta karoten, vitamini C i E, selen i cink), fitohemikalija i flavonoida. Ni mehanizam žeđi nije tako precizan kao u mladosti, pa treba voditi računa o dovoljnom unosu tečnosti, da ne dođe do dehidratacije. Konzumiranje masti i ugljenih hidrata treba smanjiti, a povećati konzumiranje voća, povrća, nemasnog belog mesa i ribe. Namirnice treba jesti sveže, kao i dinstane i kuvane u vodi i na pari, a pržene izbegavati. Obroke ne treba preskakati, ni ukoliko apetit izostane,  a zubi i proteze prave probleme. Unos soli treba smanjiti, iako umanjena osetljivost čula ukusa kaže da ga treba povećati.

Uz redovne kontrole kod lekara, sprovođenje terapija i uzimanje propisanih lekova, održavanje lične higijene, nošenje udobne odeće i obuće, uz čuvanje od drastičnih razlika u temperaturi i izlaganja jakoj hladnoći zimi i ekstremnim vrućinama leti, uz boravak na svežem vazduhu, rano leganje i uredno spavanje, fokusiranje na pozitivne stvari i umerenost u svemu, kvalitet života i u poznim godinama biće veoma zadovoljavajući.