UTICAJ BUKE NA ORGANIZAM

OD NERVOZE I NESANICE DO OŠTEĆENJA SLUHA

U zavisnosti od intenziteta, spektra, ritma i vremena trajanja, buka, pored fizioloških oštećenja kao što su hipertenzija, tahikardija ili oštećenje sluha, utiče i na naše mentalno zdravlje, izazivajući nesanicu, nervozu, razdražljivost, brzo zamaranje, nedostatak koncentracije, poremećaje učenja i druge simptome.

Od rođenja smo izloženi buci, počevši od one koja se smatra normalnom, kao što je šum lišća u šumi (20 decibela), ili tihi glas (40 decibela), TV koji nije preglasan (60 decibela), ali i buci poput udara groma (120 decibela), ili uličnog saobraćaja (90 decibela), koji predstavljaju akustičku traumu jer im intenzitet prelazi 80 dB.

Dugotrajno izlaganje buci od preko 80 decibela može da izazove oštećenje sluha, a u ugroženu grupu spadaju industrijski radnici, izloženi šumu različitih mašina i uređaja. Ova vrsta buke se još naziva i “bela buka”, jer sadrži širok zvučni spektar, za razliku od takozvane “komunalne” buke, prisutne u urbanim sredinama.

Nacionalni institut za profesionalnu bezbednost i zdravlje Sjedinjenih Država zato preporučuje da gornja granica industrijske buke bude 85 dB, jer je od 28 miliona Amerikanaca sa oštećenim sluhom, više od devet miliona oštećenje dobilo izlažući se delovanju industrijske buke. Namenski antifoni, odnosno “čepovi” za uši koji se stavljaju u spoljni slušni kanal redukuju buku za 15 do 30 dB, a običan komad vate za sedam dB.

Stres i infarkt

Hronična buka dovodi i do stresnih reakcija, krvni pritisak skače, menja se vrednost lipida (masti u krvi), što dovodi i do koronarnih bolesti koje mogu biti preduslov za pojavu infarkta. Eksperti iz Univerzitetskog centra u Berlinu istraživali su preko 4.000 pacijenata koji su hospitalizovani sa znacima akutnog infarkta srca i otkrili da je 50 posto muškaraca i 30 posto žena sa ovom dijagnozom bilo duže vreme izloženo buci.

Višak decibela kojima smo svakodnevno izloženi ne oštećuje samo naš sluh, već nepovoljno deluje na ceo organizam, pa je prisutno osećanje nervoze kao i sindrom hroničnog umora. Zbog toga se buka s razlogom smatra specifičnim zagađenjem čovekove sredine, koje utiče na nas tako što postajemo razdražljivi i preosetljivi, loše spavamo i ujutro se budimo umorni i iscrpljeni. Pametni telefon na noćnom stočiću, koji se svaki čas oglašava i prekida nam san, preglasna muzika, odnosno dugotrajno slušanje muzike putem slušalica, samo su neke od novih navika koje nam ugrožavaju zdravlje, pa mnogo ranije počinjemo da gubimo sluh nego što se to događalo našim precima.

Gubljenje sluha

Na primer, smatra se da samo jedan minut izloženosti glasnom zvuku rok koncerta predstavlja rizik od nepovratnog oštećenja sluha, što i nije toliko neobično ako se zna da se rok koncert po nivou buke stavlja u isti red sa upotrebom pneumatskog kompresora (115-120 dB), za šta se preporučuju zaštitni antifoni. U početnoj fazi, simptomi gubljenja sluha traju nekoliko sati nakon izlaganja buci, ali se povlače nakon odmora. Ali, ako se dugotrajno izlažemo buci, posle početnog oštećenja sluha koje je privremenog karaktera, mogu da nastanu trajna oštećenja. Gubitak sluha prvo se skoro neprimetno manifestuje kod visokih frekvencija, recimo, slabije se čuju dečji i ženski glasovi. Međutim, gubitak visokih frekvencija ima za posledicu pojavu distorzije zvuka, pa se čak i glasan govor teško razume.

Činioci buke

Četiri su činioca buke koji na ljudski organizam imaju traumatično dejstvo. To su intenzitet, spektar, ritam i vreme trajanja. Jačina buke koja uzrokuje oštećenja počinje od 80 decibela. Što se tiče spektra buke, najštetniji su tonovi visoke frekvencije. Kontinuirani ritam buke opasniji je od diskontinuiranog, a vreme trajanja izlaganja akustičkoj traumi bitan je faktor nastanka oštećenja sluha. Na primer, izlaganje buci od 115 dB u trajanju od 15 minuta predstavlja kritičnu granicu za postepen gubitak sluha. Za 95 dB kritična granica je četiri sata, a za 100 dB dva sata. Da bi se sprečilo oštećenje unutrašnjeg uva, vreme izloženosti buci mora da se smanjuje sa porastom intenziteta buke, i ovo pravilo je obavezujuće za sve ljude koji obavljaju poslove s visokim nivoom bučnosti.

Iako u svakodnevnom životu nismo stalno izloženi jakoj, zaglušujućoj i neprijatnoj buci, kao što je, na primer, zvuk avionskog motora ili pneumatske mašine, činjenica je da smo skoro stalno izloženi buci manjeg intenziteta, koja ne dovodi do oštećenja sluha, ali može da škodi našem kardiovaskularnom i nervnom sistemu, da izazove zujanje u ušima, poremećaj spavanja, smanjenu koncentraciju, nervozu, razdražljivost, osećaj uznemirenosti i negativno utiče na kvalitet života. Takozvana “mala” buka, ili tihi šum do 50 dB ne izaziva organska oštećenja, ali galama, preglasan govor, stalno uključen TV (70 do 80 dB) izazivaju nervozu, uzrok su lošeg sna i osećaja umora.

Zapravo, zvuci niskog intenziteta, poput rada frižidera, klima uređaja i ostalih električnih aparata, ne predstavljaju direktnu opasnost za naš slušni aparat, ali utiču na naše mentalno zdravlje, poremećaj ishrane (gubitak apetita ili pojačan apetit), nivo stresa, dužinu sna (ili njegovu isprekidanost). Sav taj šum modernog života za koji naši preci nisu znali, i za koji često imamo utisak da ga ne čujemo, itekako uzrokuje osećanje premorenosti i bezvoljnosti, nedostatak energije i fokusiranosti. Moderne navike, poput slušanja glasne muzike “od jutra do mraka”, ili odlaska u krevet sa tabletom i smartfonom, uzrokuju probleme kod učenja, razdražljivost i nesanicu, demotivisanost i brže napuštanje postavljenih ciljeva, te otežano rešavanje problema.

Zaštita od buke

Prevencija negativnog uticaja buke na ljudsko zdravlje postiže se izolacijom radnog i životnog prostora, korišćenjem specijalno dizajniranih “čepova” za uši u slučaju profesionalne izloženosti buci (piloti mlaznih aviona, kovači i sl.), te preventivnim pregledima zaposlenih koji su eksponirani buci. Pomaže i češće pravljenje pauza na poslu, skraćeno radno vreme i produžavanje godišnjeg odmora.

Međutim, dok u industrijama sa visokim nivoom buke postoje posebni programi za zaštitu ljudi koji su joj izloženi, postavlja se pitanje šta treba da radi čovek u svakodnevnom životu, “napadnut” stalnom bukom gradskog saobraćaja, uključenim radio aparatima i televizorima, zvonjavom telefona, šumom kućnih uređaja, galamom i vikom? U gradskim zonama u kojima je tokom noći buka između 55 i 75 decibela, prodaja lekova za smirenje i za spavanje trostruko je veća od one u mirnijim delovima grada.

Dok na neku buku, poput uličnog saobraćaja, ne možemo da utičemo, na mnoge izvore buke možemo. Na primer, nema nikakve potrebe da radio ili TV budu uključeni preko celog dana. Tišina u stanu provereno deluje umirujuće, posebno nakon bučnog i stresnog dana. Takođe, spavanje u miru i tišini, preduslov je za zdravlje, pa u krevet ne treba nositi telefon, tablet i druge elektronske uređaje koji prekidaju san. Odlazak u prirodu i izlaganje prirodnim zvucima kakvi su zvuk vetra, pevanje ptica ili žubor vode, takođe su lekoviti. Na godišnjem odmoru poželjno je, koliko god je to moguće, zaboraviti na elektronske uređaje, a večeri, umesto u bučnom klubu, provoditi u šetnji. Našem organizmu je neophodan odmor i oporavak od buke i šumova kojima je zagađena urbana sredina. Oštećenja sluha su kumulativna, ali ih ne primećujemo dok ne uznapreduju. Čak 50 posto ljudi starijih od šezdeset godina ne čuje dobro. Stručnjaci zato s razlogom savetuju da se treba čuvati buke i koristiti zaštitne čepiće za uši.