ŠTITNA ŽLEZDA

OSNOVNI REGULATOR U LJUDSKOM ORGANIZMU

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom telu i odgovorna je za aktivnost ćelija u celom organizmu. Nalazi se u vratnom delu ispod grkljana. Tiroidni hormoni štitne žlezde utiču na energiju, razmenu ugljenih hidrata i masti, krvotok, digestivni trakt, nerve, mišiće i psihu.

Koji su znaci problema štitne žlezde?

Poremećeno funkcionisanje štitne žlezde ispoljava se nespecifičnim simptomima, koji u većini slučajeva usmeravaju ka drugim, najčešće kardiovaskularnim, gastrointestinalnim, neurološkim i drugim sličnim oboljenjima. Pre svega bi o štitnoj žlezdi trebalo da se razmišlja kada postoji otok sa ili bez bolova u donjem delu vrata, kada se mršavi bez obzira na dobar apetit, kada postoji poremećeni srčani ritam; kada neko u porodici pati ili se leči od bolesti štitne žlezde, ili je operisan zbog toga. Drugi razlog za ispitivanje štitne žlezde su problemi prilikom ostajanja u drugom stanju ili želja za trudnoćom nakon dugog odlaganja. Početak menopauze takođe je dobar povod za preventivno ispitivanje.

Kako se ispituje njeno stanje?

Osnovna preventivna ispitivanja su ultrazvuk štitne žlezde i provera nivoa TSH-a (tiroidno stimulirajućeg hormona) u serumu. U slučaju da se primete poremećaji, ispitivanja se proširuju u određenom pravcu, po proceni endokrinologa.

Šta predstavljaju tzv. čvorići i kada je potrebno da se hirurški uklone?

Stvaranje čvorića u različitom životnom dobu, karakteristično je za sve organe — štitnu žlezdu, mlečnu žlezdu, matericu itd. Čvorići mogu da se pojave kako u funkcionalno i morfološki zdravoj žlezdi, tako i pri autoimunoj bolesti ili pri upali štitne žlezde. Obično se otkrivaju ultrazvukom, kod nekih od njih vrši se biopsija tankom iglom sa citološkim pregledom, i ukoliko simptomi nisu zloćudni, čvorići se proveravaju ultrazvukom najmanje jednom godišnje. Hirurško uklanjanje je potrebno kada su oni zloćudni, ili kada su veoma veliki i funkcionalni, te izazivaju probleme.

Koji čvorići su vidljivi za ultrazvuk i gde može da se izvrši ovakvo lečenje?

Široko je rasprostranjeno korišćenje ultrazvuka ili ehografa za dijagnosticiranje i praćenje čvorića štitne žlezde. Tokom poslednjih godina svoj put probija i jedna nova metoda na bazi ultrazvučnih talasa, kojim se vrši termoablacija čvorića koji su pogodni za ovakav način lečenja, a da se pri tom ne oštećuje celina kože. Primenjuje se ograničeno kod pacijenata koji ispunjavaju određene uslove, koje u tu svrhu određuju i pripremaju specijalisti.

Šta je to Hašimotov tireoiditis i kako da znamo da nije karcinom?

Hašimotov tireoiditis je autoimuna bolest štitne žlezde sa visokim stepenom naslednosti. Kod ove bolesti veličina štitne žlezde može da bude normalna, uvećana, ređe smanjena, sa ili bez čvorića. Karakteristična pojava kod ovog oboljenja je povećan broj antitela protiv različitih struktura štitne žlezde. Funkcija žlezde može da bude normalna, smanjena ili povećana, i od toga zavisi i da li je potrebno lečenje. Karcinom štitne žlezde može da se razvije kako u normalnoj, tako i u štitnoj žlezdi promenjenog izgleda usled različitih bolesti, samim tim i kod Hašimotovog tireoiditisa. Dijagnoza se postavlja ehografom i biopsijom tankom iglom pod ultrazvučnom kontrolom sa citološkim pregledom sumnjivih čvorića.

Kakvi su simptomi hipertireoze i kako se ona leči?

Višak hormona stavlja organizam u uslove ubrzanog metabolizma: gubljenje težine bez obzira na dobar apetit, konstantno ubrzani puls, koji može da je neritmičan, učestalo vršenje velike nužde, povećana nervoza i emotivna neuravnoteženost. Nakon što se potvrdi dijagnoza određenim hormonskim analizama, počinje se sa lečenjem koje ima za cilj da smanji povećanu proizvodnju hormona štitne žlezde.

Kakvi su simptomi oboljenja paratiroidne žlezde i kako se oni leče?

Najčešće kliničke pojave pri povećanoj funkciji paratiroidne žlezde povezane su sa bolovima u bubrezima koji se ponavljaju, u većini slučajeve sa obe strane, usled kamena u bubrezima, zbog kojih je neophodna litotripsija (nehirurško razbijanje kamena u bubrezima ultrazvukom). Druga klinička pojava može da bude teška osteoporoza bez osnove, ponekad i sa prelomima. Važno je spomenuti da živimo u eri preventivne medicine i većina bolesti se otkriva prevencijom ili prilikom ispitivanja usled drugih oboljenja. U ovim slučajevima podaci o povećanom nivou kalcijuma i parathormona u serumu, niska gustina kostiju ili ehografom slučajno otkriven čvorić, za koji se sumnja da je paratiroidni adenom, obično su povod za posetu endokrinologu. Lečenje je individualno i zavisi od vrste poremećaja, starosti i propratnih oboljenja. Moguće je hirurško uklanjanje, medikamentno lečenje, skleroziranje ili termoablacija. Pri smanjenoj funkciji paratiroidne žlezde (najčešće nakon hirurškog lečenja štitne ili paratiroidne žlezde i ređe nasledno), klinički simptomi su grčevi sa treperenjem mišića lica, prstiju i zglobova ruku i ređe stopala i natkolenica donjih ekstremiteta. U ovim slučajevima otkriva se nizak nivo kalcijuma, parathormona, ponekada i magnezijuma. Lečenje podrazumeva unošenje neophodnih doza kalcijuma i vitamina D.

Zašto žene češće oboljevaju?

Ne postoji jednoznačno objašnjenje jer oboljenja imaju različito poreklo — autoimuno, upale, reaktivna hiperplazija, neoplazme. Pretpostavlja se da je oboljenje u vezi sa postojanjem veće količine estrogena ili sa karakteristikama fiziologije ženskog organizma. Starosno doba, takođe, je neosporiva činjenica koja izjednačava razlike između oba pola.

Šta je prevencija za bolesti štitne žlezde?

Pre oko 50 godina počinje da se spominje prevencija „gušavosti“ dodavanjem joda u ishranu, najčešće jodiranjem soli, ili u obliku tableta. Važna je raznovrsna i zdrava ishrana sa unošenjem svih nutrijenata i vitamina.