ZDRAVLJE ŽENA

POVIŠEN KRVNI PRITISAK U TRUDNOĆI

Povišen krvni pritisak u trudnoći je ozbiljno oboljenje, ali ukoliko se preduzmu sve mere prevencije, rano se otkrije i adekvatno leči, posledice se svode na minimum

Između sedam i deset odsto svih trudnoća su rizične zbog povišenog krvnog pritiska. Ovo stanje je češće kod prvorotki, kod trudnica mlađih od 15 godina, kod starijih od 35 godina, te ako je žena i u prethodnoj trudnoći imala povišeni krvni pritisak. Može da se javi i kod trudnica koje imaju povišenu telesnu težinu, koje rade težak fizički rad, a uticaj imaju i loši socijalni, ekonomski i zdravstveni uslovi.

Da je krvni pritisak povišen, smatra se ako se sistolni (gornji) poveća za 30 mmHg, a dijastolni (donji) 15 mmHg u odnosu na normalne vrednosti. Ako se sistolni poveća za više od 60 mmHg, a dijastolni za više od 30 mmHg, onda se radi o teškom obliku ovog oboljenja. Krvni pritisak se meri posle odmora, sedeći i ukoliko je povišen, ponavlja se merenje nakon šest sati. Ako se i tada dobiju visoke vrednosti, smatra se da je pritisak povišen.

Postoji nekoliko formi u kojima može da se javi ovaj poremećaj:

• Trudnoćom indukovana hipertenzija (PIH, Pregnancy Induced Hypertension): Ukoliko se povišen krvni pritisak javi nakon 20. gestacijske nedelje.

• Preeklampsija: Ako pored povišenog krvnog pritiska, trudnica ima i belančevine u urinu, bez otoka ili s otocima na nogama, rukama ili na licu. Teži stupanj eklampsije je kada se pored navedenih simptoma javljaju grčevi, a može da nastupi i koma.

• Hronična hipertonija: Kada se povišeni krvni pritisak javlja pre 20. Gestacijske nedelje ili je pacijentkinja imala povišen krvni pritisak pre trudnoće.

• HELLP sindrom je težak oblik bolesti, kada je poremećena funkcija jetre, pritom su povišeni enzimi jetre i smanjene su krvne pločice (trombociti) zbog poremećaja u sistemu koagulacije.

Za rano otkrivanje i lečenje ovih stanja potrebno je da trudnica svakog meseca kontroliše trudnoću kod ginekologa, a u zadnjem trimestru kontrole krvnog pritiska i belančevina u urinu trebalo bi da se rade svake dve do tri nedelje.

Simptomi na koje trudnica treba da obrati pažnju su: glavobolja, jutarnji otoci, naročito na licu i rukama, povećanje telesne težine više od 500 grama nedeljno, nemiran san, bolovi ispod desnog rebra i poremećaj vida s pojavom mušica u vidnom polju. Ukoliko trudnica primeti neki od ovih simptoma, treba odmah da obavesti svog lekara.

Pored povišenog krvnog pritiska i belančevina u urinu, mogući su poremećaji u krvi: kao što su povećanje uree i kreatinina, pad ukupnih belančevina, albumina i fibrinogena, pad trombocita, smanjeno mokrenje u toku 24 sata i povećanje enzima jetre.

Komplikacije ovog oboljenja kod ploda su: zaostajanje u rastu, prevremeni porođaj, prevremeno odvajanje posteljice i smrt ploda. Kod trudnice mogu da nastupe grčevi i koma, moguća su oštećenja bubrega, jetre, odvajanje retine u oku i smrt.

Prevencija i lečenje ovog poremećaja započinju pre trudnoće. Svaka žena koja planira trudnoću treba da uradi kontrolni pregled kod svog lekara koji će otkriti da li postoje rizici, dobiće adekvatan savet, odnosno terapiju ako je potrebno.

Ishrana trudnice treba da bude bogata belančevinama, svežim povrćem i voćem. Treba izbegavati prženu hranu i hranu bogatu zasićenim masnim kiselinama. Trudnice ne treba da puše niti da konzumiraju alkohol i droge. Treba da imaju noćni odmor, izbegavaju težak fizički rad i rad u noćnoj smeni.

Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti u trudnoći, trudnice treba svakodnevno da pešače, a mogu i da se bave vežbanjem, na primer, da plivaju, a postoje i programi aerobika i joge za buduće majke, ali puls ne treba da se poveća iznad 140 otkucaja u minuti. Ne treba da se naprežu više od 15 minuta, a nakon 20. gestacijske nedelje preporuka je da ne rade vežbe za leđa.

LEČENJE

Ukoliko trudnice imaju povišeni krvni pritisak, ne treba da uzimaju lekove na svoju ruku jer se smanjivanjem krvnog pritiska ne odstranjuje primarna bolest niti se umanjuju komplikacije. Kod lakših formi bolesti pacijentkinja može da ostane u kući i odmara se u zatamnjenoj i tihoj prostoriji, ležeći na boku.

Ishrana treba da bude bogata belančevinama (belance na dan, a dva puta nedeljno celo jaje). Meso i ribu treba peći na žaru. Voće i povrće treba da se konzumira svaki dan, sveže ili termički obrađeno, kao i sveže ceđeni sokovi i biljni čajevi, dok gazirane sokove ne treba piti, so treba izbaciti ili je svesti na minimum.

Svaki dan treba meriti krvni pritisak, raditi test na belančevine u urinu i pratiti pokrete bebe tokom dana. Trudnica treba dva puta nedeljno da poseti ginekologa koji će joj uraditi NST (non stress test) ploda i kontrolu trudnoće. Kod težih oblika bolesti potrebna je hospitalizacija.

Izuzetno je važno i potrebno intenzivno praćenje krvnog pritiska i prisustvo belančevina u urinu i nakon poroda, zbog mogućnosti nastajanja postporođajne eklampsije, koja je najteža komplikacija, a deli se na ranu eklampsiju ako nastupi 48 sata nakon poroda i ona je češća; i na kasnu ako nastupi od 48 sata do četiri nedelje. Eklampsiju prate otoci, proteini u urinu, povišeni krvni pritisak, a može doći i do gubitka svesti, pojave grčeva, trzaja i ukočenosti.

Nakon poroda simptomi i laboratorijski parametri se kod većine pacijentkinja ubrzo normalizuju i nastupa brz oporavak. Istraživanja su pokazala da žene koje su imale povišen krvni pritisak u toku trudnoće nemaju povećan rizik za razvoj hipertenzivne bolesti.