MALAKSALOST I NEDOSTATAK ENERGIJE

PROLEĆNI UMOR ILI NEŠTO OZBILJNIJE?

Dolazi proleće, priroda se priprema za novi život, a mi se osećamo maksimalno iscrpljeno, bez energije, tonusa i dobrog raspoloženja. Navikli smo da to pripisujemo „prolećnom umoru“ na kraju duge zime. Da li je pravilo da se osećamo malaksalo u proleće? Kako da znamo da to nije simptom drugog, ozbiljnijeg oboljenja? Kako da povratimo energiju i želju za životom?

Neki stručnjaci navode kao razlog prolećnog umora promene vremenskih uslova tokom prolećnih dana (radije nego nedostatak vitamina) koji se sve više produžava u odnosu na kraće zimske dane koji su iza nas, kao i promenama klime poslednjih godina. Drugi faktori su nedovoljno sunčeve svetlosti tokom zime (što vodi do hipovitaminoze i posebno do smanjenja nivoa vitamina D i hormona sreće - serotonina) i smanjena fizička aktivnost tokom hladnog vremena. Međutim, moguće je da je iscrpljenost simptom nekog oboljenja.

Kod kojih ozbiljnih oboljenja može da se pojavi simptom – nedostatak energije?

Umor može da bude „prateći saputnik“ oboljenja štitne žlezde, mijastenije gravis, mijasteničkog sindroma, dijabetesa i gojaznosti, takođe može da bude znak početne virusne infekcije, kao i da ukazuje na hormonalne probleme.

Koja ispitivanja je neophodno uraditi da bi se tačno odredili uzroci?

Kao prvo, obavezno je uraditi kompletnu krvnu sliku uz koju treba da se urade i dodatna ispitivanja na osnovu kliničke slike, npr. hormoni, antitela i dr. Na osnovu tegoba može da se uradi ultrazvučno ispitivanje štitne žlezde, jajnika i dr. Kod sumnje na mijasteniju ili mijastenički sindrom, umesno je da se uradi elektromiografsko ispitivanje (EMG), eventualno skener.

Kod prisustva drugih simptoma koji ukazuju na poremećaj nivoa šećera u krvi, treba da se uradi opterećenje glukozom, odredi nivo šećera u krvi i koncentracija glikoliziranog hemoglobina. Da bi se razdvojio prolećni umor od depresije, preporuka je da se konsultuje i psihijatar. Postoje i druga oboljenja koja mogu da imaju za simptom umor, npr. anemični sindrom i druga oboljenja krvi, bubrežna oboljenja, kardiovaskularna oboljenja, plućna oboljenja, itd. Pošto nema specifičnih dijagnostičkih testova za dokazivanje prolećnog umora, treba da budu odrađena ispitivanja pomoću kojih će biti isključena organska oboljenja.

Koji su simptomi pravog prolećnog umora?

Simptomi prolećnog umora uključuju umaranje, depresiju, epizode povećane plačljivosti, razdražljivosti, poremećaje koncentracije, bolove u različitim delovima tela, poremećaje sna, gubitak libida, smanjeni nivo fizičke aktivnosti, povećanje telesne težine.

U čemu se sastoji lečenje?

U slučaju da se dokaže da je u pitanju organsko oboljenje, lečenje simptoma je usmereno na osnovu osnovnog oboljenja. Ukoliko se odnosi na pravi prolećni umor, treba da se uzimaju multivitamini, da se hrana obogati voćem i povrćem, da postoji pravilan režim ishrane i sna, da se unosi minimum 1,5 do 2 l vode, ili drugih tečnosti na dan. Neophodno je da se poveća fizička aktivnost na otvorenom, čak i samo u vidu šetnje u parku. Mogu da se koriste neki prirodni proizvodi sa dokazanim tonizirajućim efektom, kao što su matični mleč, đumbir i ženšen.

A kada je prolećni umor u stvari prolećna depresija?

Veoma često se ispostavi da prolećni umor predstavlja blagu depresiju, koja se kod nekih ljudi ponavlja svake godine. Dva puta češće su njome pogođene žene. Osetljivi su i ljudi bez najbližih i porodice, iz nižih socijalnih slojeva, ljudi bez posla, a takođe i predstavnici nekih profesionalnih grupa.

Simptomi prolećne depresije su osećaj malaksalosti, bespomoćnosti, pesimističko raspoloženje, narušen san i apetit, rano jutarnje buđenje. Prolećna depresija, kao i prolećni umor, mogu da budu povezani sa drugim oboljenjem, kod kojeg takođe postoji nedostatak vazduha, lupanje srca, blago umaranje, stezanje u grudima, ukočenost u ekstremitetima, itd.

Kada se kod ispitivanja koja smo naveli isključi opcija da je u pitanju poremećaj organske prirode, poželjno je da se konsultuje i psihijatar.

Kako da izbegnemo prolećni umor?

Infekcije, preležane tokom zime slabe imuni sistem organizma. Da bismo ojačali imunitet tokom proleća, neophodno je da unosimo vitamine iz grupe A, E, C i B6, kao i minerale cink, selen i gvožđe.

Uprkos povećanju telesne težine tokom zime, dobro je da se zna da proleće nije odgovarajuće doba za veoma niskokalorične dijete zato što one dodatno slabe naš imuni sistem. Za dostizanje normalne težine, možemo da ograničimo unos masnoća i šećera i da povećamo fizičku aktivnost koja postaje sve prijatnija sa toplijim vremenom.