HIPERTENZIJA

RIZICI I POSLEDICE VISOKOG KRVNOG PRITISKA

Visok krvni pritisak je za mnoge misterija. Većina ljudi sa povišenim krvnim pritiskom nema simptome, a skoro jedna trećina ljudi sa povišenim krvnim pritiskom ne zna da ga ima. U svojim ranim fazama on ne izaziva simptome. Obično se otkriva pri poseti lekaru, kada lekar rutinski kontroliše vrednost krvnog pritiska. Simptomi u kasnijim fazama su vrtoglavica, glavobolja, zamućen vid i krvarenje iz nosa.

Krvni pritisak je pritisak krvi na artrije i meri se u milimetrima živinog stuba. Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80mmHg. Hipertenzija (Hypertensio arterialis, hypertension) je stalno povišeni krvni pritisak sa vrednostima od 140/90mmHg i većim, bez obzira na to da li je povišen samo sistolni (poznatiji kao gornji), dijastolni (poznatiji kao donji) ili oba. Kod starijih osoba s godinama raste gornji pritisak više nego donji, tako da oni najčešće imaju izolovanu sistolnu hipertenziju, dok je kod mlađih osoba uglavnom povišen donji pritisak. Sve vrednosti između karakterišu prehipertenzivno stanje, a ta klasifikacija je uvedena kako bi identifikovala pojedince koji su u većem riziku od povišenog krvnog pritiska. Ukoliko se ovo stanje ne drži pod kontrolom, može preći u povišen krvni pritisak.

Više od jedne trećine mladih osoba uzrasta od 16-34 godine pati od nekog oblika hipertenzije, a takođe se može javiti i kod dece i beba. Iako je pojava visokog krvnog pritiska u ovom uzrastu obično uzrokovana drugim bolestima, postoji izvestan broj slučajeva kod kojih se ova pojava javlja nezavisno.

Povišen krvni pritisak se naročito može javiti tokom kasnijih faza trudnoće i, ukoliko se ne drži pod kontrolom, može ugroziti i dete i majku.

Rizik od povećanja vrednosti krvnog pritiska se uglavnom povećava s godinama. Muškarci imaju veći rizik od povišenog krvnog pritiska u odnosu na žene do 45 godine. Između 45 i 54 godine procenat rizika se gotovo izjednačava, dok nakon 55 godine života žene imaju veće šanse za razvoj visokog krvnog pritiska.

Posledice hipertenzije

Povišen krvni pritisak je poznat i kao tihi ubica. Napredovanjem bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova vitalnih organa: srca, mozga, bubrega i oka. Hipertenzija predstavlja vodeći faktor rizika za nastanak infarkta miokarda, angine pektoris i razvoj srčane bolesti praćene gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Kao posledica hipertenzije nastaju i promene na krvnim sudovima mozga usled čega se javljaju: glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, nestabilnost pri hodu, zujanje u ušima, mučnina. Najozbiljnija posledica je moždani udar.

Hipertenzija izaziva oštećenje krvnih sudova bubrega što može dovesti do poremećaja u funkciji ovog organa. Takođe, jedna od komplikacija je i oštećenje vida koje nastaje usled promena na krvnim sudovima oka.

Visok krvni pritisak može da izazove proširenje krvnih sudova koje se naziva aneurizma koja, ukoliko se pojavi u velikim krvnim sudovima mozga ili aorti, svojim prskanjem može da izazove naglu smrt.

Terapija

Hipertenzija još uvek ne može da se izleči, ali može da se kontroliše. Antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora služe za lečenje hipertenzije, ali adekvatnu terapiju može da odredi samo Vaš lekar, a pacijenti koji su na redovnoj i kontrolisanoj terapiji moraju da je se strogo pridržavaju. Lekovi se uzimaju svakodnevno, na način na koji su prepisani. Takođe, nijedan lek se ne sme samoinicijativno ukinuti kada se krvni pritisak normalizuje. Ukoliko se pojave neka neželjena dejstva, neophodno je javiti se lekaru, jer jedino lekar može promeniti terapiju.

Da li se faktori rizika mogu kontrolisati?

Postoje faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati, kao što je nasledni faktor ili starost (stariji ljudi imaju veće šanse od mlađih). Neki od faktora koji dovode do ovog stanja, a koji se mogu kontrolisati, jesu gojaznost, količine soli koje se unose, fizička aktivnost i stres.

Šta sve možemo sami da preduzmemo?

Direktno možete da utičete i svojim životnim navikama, pre svega vodeći računa o telesnoj težini, zatim smanjenjem soli u ishrani (manje od 2,4 grama dnevno), povećanjem fizičke aktivnosti, smanjenjem alkohola i nivoa stresa.

Telesna težina: Krvni pritisak se povećava sa povećanjem telesne težine. Naučno istraživanje sprovedeno u Nemačkoj utvrdilo je da se povišeni pritisak javlja 10 puta češće kod osoba sa 20% uvećanom telesnom masom u odnosu na one ljude čija je telesna masa blizu idealne. Veoma je bitno imati redovnu ishranu i ne preskakati obroke. Uveče treba izbegavati tešku hranu, a poželjno je da broj manjih obroka bude između 3 i 5, uz smanjenje porcija. Vaš lekar će vam pomoći određivanjem idealne telesne težine i savetom kako da regulišete loše navike u ishrani kako biste redukovali telesnu težinu.

Unos soli: Čak i umereno smanjenje u unosu natrijuma u ishrani može smanjiti krvni pritisak 2-8 mmHg. Kuhinjska so je po sastavu zapravo natrijum-hlorid. Smanjenje kuhinjske soli u ishrani se može postići korišćenjem začina kao što su bosiljak, origano, đumbir. Takođe, treba smanjiti količinu fabrički obrađene hrane, kao što su zamrznuta gotova jela, suhomesnati proizvodi koji sadrže velike količine natrijuma, a povećati unos voća i povrća i ostalih neobrađenih namirnica sa malom količinom soli.

Fizička aktivnost: Podsticanje redovnog vežbanja ne samo da je korisno kao način lečenja za osobe sa hipertenzijom, već je I odlično sredstvo za prevenciju. Aerobne vežbe koje se upražnjavaju 3-5 puta nedeljno u trajanju od 30min, olakšavaju borbu protiv hipertenzije i mogu smanjiti krvni pritisak za 4-9 mmHg. Zadovoljavajuća fizička aktivnost je i brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje, najmanje 3-5 puta nedeljno u trajanju od 30-45 minuta.

Unos alkohola: Nije poznato kolika najmanja količina alkohola još uvek nema uticaj na pritisak, ali se zna da alkohol ne samo da povećava pritisak, već i smanjuje efekat lekova za kontrolu krvnog pritiska. Trudite se da ne preterujete sa alkoholom ni tokom vikenda ili proslava i praznika.

Smanjenje stresa: Stres utiče na povećanje pritiska jer u iznenadnom stresnom događaju naglo dolazi do povećanja pritiska u okviru prirodne reakcije organizma. Smanjenjem stresa može se doprineti regulaciji krvnog pritiska.

Nikotin i kofein: Izbegavanje duvana, kao i zadimljenih prostorija je veoma bitno, jer nikotin koji se nalazi u cigaretama dovodi do povećanja krvnog pritiska od 10 mmHg i više u toku sat vremena posle pušenja. Isto tako, boravak u zadimljenom prostoru ili pasivno pušenje povećava rizik od srčanih oboljenja i povećava pritisak.

Unos kafe bi bilo poželjno ograničiti na 2 šoljice dnevno.

 Ishrana kao lek

Danas se smatra da je ishrana jedan od najvažnijih načina borbe protiv povišenog krvnog pritiska. Na našu sreću, veliki je broj namirnica koje pomažu kod ovog zdravstvenog problema i mogu da se uvrste u ishranu. Nije lako promeniti navike u ishrani, ali kad jednom krenete da ih usvajate i naučite da se tako osećate lakše i da imate više energije, više vam neće predstavljati problem da uvodite promene.

Brza hrana, suhomesnati proizvodi, masna mesa, punomasni sirevi, kajmak, puter, pavlake, majonez i slični prelivi i sve druge visokokalorične namirnice treba izbaciti iz upotrebe. Umesto toga, poželjno je konzumirati sveže ili bareno voće i povrće, ribu, piletinu i ćuretinu bez kože, mlade i neslane sireve i jogurt sa niskim procentom mlečne masti.

Navodimo neke od namirnica koje svakako treba uvrstiti u ishranu.

Blitva je bogat izvor kalijuma. Jede se u kuvanom obliku. Kalijum se takođe nalazi i u drugom povrću, nekim voćkama, koštunjavim plodovima i u jogurtu. Blitva je bogata i kalcijumom i magnezijumom, koji takođe imaju važnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska. Niskokalorični i nemasni jogurt se može konzumirati uz doručak ili užinu. Trebalo bi ga uvrstiti u ishranu s obzirom na to da sadrži kalcijum i kalijum, minerale koji snižavaju krvni pritisak. Poželjno je povećati unos voća i povrća, jer biljna vlakna, posebno iz voća, imaju dejstvo na snižavanje povišenog krvnog pritiska, a istraživanja čak pokazuju da prelazak na vegetarijansku ishranu snižava krvni pritisak. Korišćenje maslinovog ulja takođe deluje blagotvorno.

Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama, ako se koristi u bar tri obroka nedeljno, doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa. Laneno seme je, takođe, veliki izvor omega-3 masnih kiselina.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Istraživanja su pokazala da beli luk znatno snižava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje teškom hipertenzijom. Da bi se to postiglo, dovoljno je pojesti nekoliko čenova dnevno. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali zna se da je svež beli luk najefikasniji.

Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Svež paradajz i sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak.

Manje od šake sirovih badema može značajno doprineti održavanju normalnih vrednosti krvnog pritiska, a mogu da se kombinuju i sa drugim orašastim voćem, kao što su orasi. Bademi su bogati nezasićenim masnim kiselinama, koje pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i krvnog pritiska.

Sok od kokosa dokazano pomaže sniženju krvnog pritiska kod većine ljudi zato što sadrži velike količine kalijuma, elektrolita i drugih važnih nutritijenata.

Ljuta paprika je jedno od sredstava koja najbrže snižavaju povišen krvni pritisak, pošto dovodi do proširenja krvnih sudova i boljeg protoka krvi, a to za posledicu ima sniženje krvnog pritiska.

Kurkuma deluje antiinflamatorno, pomaže poboljšanju kardiovaskularne funkcije i održavanju zdravog protoka krvi. Sirovi kakao se takođe izdvaja, zbog prisustva flavonoida koji pomažu da se reguliše nivo hormona stresa u telu, što ima veliku ulogu u regulaciji krvnog pritiska.

Utvrđeno je da samo jedna čaša soka od cvekle može delotvorno da deluje na sniženje krvnog pritiska, kao i to da ima bolji efekat na muškarce, nego na žene. Stručnjaci ističu kako je cvekla bogata nitritima, koji imaju odlična lekovita svojstva. Osobe čiji je krvni pritisak malo iznad normale mogu da ga regulišu i redovnim konzumiranjem grožđa.

Takođe, otkriveno je da i svakodnevna konzumacija lubenice smanjuje krvni pritisak kod ljudi koji inače imaju visoki krvni pritisak, što znači da je lubenica mnogo više od niskokaloričnog voća bogatog vlaknima. Rezultati istraživanja pokazuju da ovakva funkcionalna hrana može da spreči da se od blago povišenog krvnog pritiska razvije hipertenzija u svom punom obimu, a sve to zahvaljujući aminokiselinama koje se nalaze u ovom voću i podstiču protok krvi kroz arterije.

Čajevi

Za kraj izdvajamo 3 narodna leka koja sami možete pripremiti, a koji će vam pomoći kod hipertenzije.

Imela, hajdučka trava, cvetovi od gloga i kamilice se dobro promešaju u jednakim delovima. Kada je dobro promešano, jedna kašika se prelije sa 3 decilitra ključale vode. Ostavi se da stoji 10-15 minuta, a zatim se ocedi, zasladi pčelinjim medom i pije se toplo 3 puta na dan pre jela po jedna šolja ili svakih sat, dva po nekoliko gutljaja.

Pola kašičice glogovog cveta samlevenog u prah se pomeša sa malo šećera i popije sa malo vode 2 puta dnevno.

Čaj od peršuna (list i koren) – 2 kašike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim pojede i popije. Uzima se tri puta dnevno po jedna šolja.