PREVENCIJA RAKA DOJKE

SAMOPREGLED I RANA DIJAGNOSTIKA SPASAVAJU ŽIVOT

Rak dojke je jedan od najrasprostranjenijih zloćudnih tumora među ženama, zauzima drugo mesto među uzrocima smrti, nepoznate je etiologije i nema jasne simptome, pa su redovne kontrole veoma važne, jer rano otkriven karcinom mlečne žlezde podrazumeva visok procenat uspešnog izlečenja.

Bez obzira što sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo šta iz sveta koji nas okružuje utiče na pojavu raka dojke, prema jednom statističkom istraživanju Japanke imaju jedan procenat obolelosti u Japanu, a sasvim drugi, znatno veći, ako žive više od 10 godina u Americi. Na pojavu raka dojke utiču gojaznost, masti, hronične infekcije, hronični mastitis kod starijih osoba, cistitis. Iritacija od akutne ili hronične upale mlečne žlezde može dovesti do atipije i karcinomske invazije na istom mestu.

RANI ZNACI KANCERA DOJKE: 

  • Pojedinačni čvrsti čvor u dojci koji ne boli.
  • Ako deo kože dojke ili kože pod pazuhom ima izmenjen izgled – uvučen je ili je otečen.
  • Ako krvni sudovi na jednoj dojci postaju znatno uočljiviji nego na drugoj.
  • Uvučena bradavica na dojci ili promene na bradavici u vidu osipa ili izmenjene strukture kože,  kao i pojava iscedka iz bradavice, pogotovo krvavog.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK KANCERA DOJKE SU: 

  • Starost (rizik se povećava sa godinama).
  • Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka).
  • Abnormalni rezultati biopsije dojke.
  • Atipična hiperplazija (dobroćudna promena u dojci).
  • Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života.
  • Nerađanje, ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života.
  • Preterana gojaznost ili povećanje telesne težine posle menopauze.
  • Dugotrajni stres, povreda dojke, nedovoljna higijena dojki.

Pretpostavljeni faktori rizika: povećani nivo estrogena (kontraceptivne pilule, hormonska supstituciona terapija u menopauzi), ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola.

SA KOLIKO GODINA DEVOJKA TREBA DA OBAVI PRVI PREGLED DOJKI?

Do dvadesete godine devojka barem jednom treba da bude pregledana i da nauči kako sama da se pregleda. Dobroćudni mladalački tumor, koji je česta pojava, takođe treba da bude otkriven na vreme. Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste preporučuje se svake tri godine za žene između dvadeste i trideset devete godine života, a posle toga pregled dojki treba obavljati svake godine. Oni koji imaju istoriju ove bolesti u porodici potrebno je da urade i genetička ispitivanja, te mamografiju svake godine, a posebno u periodu između četrdeset pete i četrdeset devete godine života. To su slučajevi kod kojih su majka, baba ili sestra, po majčinoj liniji imale rak dojke.

KAKO SE VRŠI SAMOPREGLED U CILJU PREVENCIJE RAKA DOJKE?

Poznato je da su preko 60 odsto lezija u mlečnoj žlezdi otkrile žene same ili njihov partner. Zbog toga je samopregled veoma važan. On se vrši odmah nakon menstrualnog ciklusa, kada su grudi meke. U stojećem položaju, sa podignutim rukama, prvo se posmatraju obe dojke. Konture obe mlečne žlezde treba da su glatke i simetrično ovalne. Bradavice ne treba da su usmerene u levo ili desno, i ne treba da su uvučene. Nakon toga, celom rukom, ali uglavnom prstima, simetričnim nežnim pokretima u svim pravcima, sa obe ruke istovremeno se masiraju obe dojke i pazuh. Samopregled dojki se ponavlja na isti način pod tušem sa gelom za tuširanje. Ukoliko postoji asimetrija dojki – moguće je i da nije čvorić, moguće je da se primećuje kao sasvim blaga nepravilnost, blago spuštanje naniže ili sasvim mali ožiljak, koji odmah treba da bude ispitan, neophodno je odmah se obratiti lekaru. Žena ne sme da zaboravi da se pregleda kod kuće jednom u dva–tri meseca, kako bi na vreme reagovala i dijagnostikovala rak dojke na vreme.

KAKVA I KOLIKO ČESTA TREBA DA JE KONTROLA DOJKI?

Osnovnu prevenciju predstavljaju redovni samopregledi i pregledi kod lekara. Bazičnu (prvu) mamografiju treba uraditi oko 45. godine života žene. Nakon toga se mamografija radi svake, ili svake druge godine za žene između 45. i 49. godine starosti, zavisno od rezultata bazične mamografije, a svake godine nakon 50.

Veoma je važno da pre trudnoće žena bar jednom pregleda mlečne žlezde. Iako se retko sreće, karcinom dojki se pojavljuje i kod mlađih žena i ako se ne otkrije na vreme, teško je izboriti se s njim. Pri trudnoći broj hormona povećava se hiljadu puta i karcinom dojke počinje da raste i  širi se veoma brzo. Savremena aparatura, sa kojom radi mamografija je veoma precizni ehograf (7,5–10 MHz) visokog kvaliteta.

Vizualizacija oboljenja i tumora u mlečnoj žlezdi veoma je jasna, čak i u gustom mamarnom tkivu, kao što je kod mlade žene. Najveći broj obolelih je među osobama starosti 55–70 godina. Danas karcinom dojke čak i „stari”, tj. pojavljuje se i nakon 80 godina. Ali, i dalje je rak dojke opasniji u mlađem dobu, jer je mlečna žlezda osetljiva na hormone i sve njene patologije zavise od hormona. Ako se otkrije u prvom stadijumu, procenat izlečivosti raka dojke je veći od 80 odsto, ukoliko mu histologija nije veoma zloćudna.

KAKAV JE UTICAJ HORMONA NA POJAVU RAKA DOJKE?

Najvažnije je da postoji balans hormona, ravnoteža između estrogena i progesterona treba da bude normalna. O tome brinu akušeri-ginekolozi. Ne smemo reći: „Ne koristite hormone jer njihova upotreba vodi do raka”. Tako nešto ne postoji. Veliki broj mladih žena, koje imaju ciste na jajnicima treba da budu lečene. Treba da se leči sterilitet, kao i problemi materice i mlečnih žlezdi, a to su organi koji zavise od hormona.

DA LI UGRAĐIVANJE SILIKONA MOŽE DA IZAZOVE RAK DOJKI?

Savremeni silikonski implanti postavljaju se daleko od mlečne žlezde, u grudni zid, i nemaju direktnu komunikaciju sa tkivom dojke. Silikon, sam po sebi, ne može da izazove rak dojke. Međutim, nije preporučljiv za žene sa hormonskim cistama ili drugim problemima. Postoji i operativni rizik, pa zato intervencija na dojkama mora da bude precizna i da se izvrši u dobroj klinici.