SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA

SIMPTOMI, UZROCI, LEČENJE

Najčešći simptomi su neredovan menstrualni ciklus, ili njegovo odsustvo, pojačana maljavost na licu, grudima, leđima i butinama, masna kosa i koža, pojava akni i debljanje.

Sindrom policističnih jajnika, ili ovarijuma, zapravo predstavlja jednu široku lepezu simptoma, koji zbog svoje raznolikosti ponekad mogu da izazovu zbunjenost kod pacijentkinja. Međutim, prema klasičnoj klasifikaciji, smatra se da postoje tri glavna simptoma koji karakterišu ovo stanje. To su retke ili neuredne menstruacije, visok nivo androgena ili muških hormona i mnogo sitnih folikula, odnosno malih cisti u jajnicima, po čemu je i nazvan ovaj sindrom. Smatra se da se dijagnoza policističnih jajnika može postaviti ukoliko su ispunjena dva od tri glavna kriterijuma. Inače, sam sindrom mogu da karakterišu i mnogi drugi simptomi, od kojih je najčešći pojačana maljavost, masna koža, pojava akni, debljina, neplodnost, odnosno nemogućnost da se začne.

Javljanje simptoma

Simptomi počinju u kasnoj adolescenciji i poklapaju se sa početkom seksualne aktivnosti kod devojaka. Javljaju se u obliku neredovnih menstrualnih ciklusa ili kompletne amenoreje, odnosno odsustva ciklusa, pojačane maljavosti, obično na licu, grudima, leđima i butinama, masne kose i kože, pojave akni i debljanja, a kod nekih žena može dovesti i do neplodnosti.

Ovaj sindrom je povezan i sa povećanim rizikom od pojave šećerne bolesti tipa 2 i visokih vrednosti masnoća u krvi, što povećava rizik za nastanak hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), sa višestrukim posledicama po kvalitet života.

Retki ciklusi, sa druge strane, povećavaju rizik za nastanak patoloških stanja sluznice materice, kao što su polipi, hiperplazija, pa čak i karcinom. Zbog toga je potrebna, a nekad i neophodna terapija gestagenim hormonima ili kontraceptivima, da bi se zaštitila sluznica materice, ali ovu terapiju neke žene izbegavaju smatrajući da je nepotrebna i opasna.

Ono što najviše zabrinjava je korelacija ovog sindroma sa nemogućnošću da se začne, što je kod nekih žena i jedini simptom, odnosno odsustvo produkcije jajnih ćelija, odnosno ovulacije, pa je sindrom policističnih jajnika jedan od najčešćih razloga za ženski infertilitet (neplodnost).

Uzroci

Uzroci ove bolesti su nepoznati, ali činjenica je da postoji nasledni faktor, isto kao i kod visokih vrednosti muških hormona i insulina. Kod ovih pacijentkinja postoji insulinska rezistencija zbog čega se i proizvode veće vrednosti insulina, što je u korelaciji sa povišenom produkcijom i aktivnošću muškog hormona testosterona, koji sa svoje strane vrši supresiju, odnosno potiskivanje stvaranja folikula, a sam insulin ponovo utiče na povećanje telesne težine i debljanje.

Takođe, mogu da budu povišeni i luteinizirajući hormon (LH), kao i prolaktin, insulin i testosteron. Nije jasno šta inicira rast ovih hormona, da li su to jajnici, nadbubrežne žlezde koje luče ove hormone, mozak sa svojim gonadotropnim hormonima, ili insulin.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu simptoma, ultrazvučnog pregleda i hormonskog statusa. Prema Roterdamskoj klasifikaciji, ultrazvučni nalaz sa preko 12 folikula od 2 do 10 mm po ovarijumu označava se kao policistični ovarijum.

U pogledu hormona nekad i samo normalne vrednosti muškog hormona sa znacima povećane maljavosti, masne kože, masne kose i akni, mogu se klasifikovati kao simptom sindroma policističnih jajnika (PCO sindrom). Takođe, neuredni ciklusi kao i nemogućnost začeća mogu biti glavni, a nekad i jedini simptom u dijagnostikovanju PCO sindroma.

Praćenje i terapija

U zavisnosti od tegoba pacijentkinje tretiraju se simptomi, tako što se reguliše ciklus ukoliko je neuredan, radi se indukcija ovulacije u slučaju infertiliteta, kao i hormonska zamenska terapija u tretmanu akni i povećane maljavosti.

Promena u režimu života je veoma važna. Treba korigovati telesnu težinu tako da indeks telesne mase bude od 19 do 25, što se postiže redovnim fizičkim aktivnostima, smanjenim unosom prostih ugljenih hidrata i masti, te ishranom koja je bogata ribom, kompleksnim ugljenim hidratima, kao i voćem i povrćem. Jednom rečju, smanjivanjem telesne težine smanjuju se i simptomi policističnih ovarijuma.

Od lekova, u zavisnosti od potreba pacijentkinje, koriste se kontraceptivne tablete za regulisanje ciklusa ili progesteronske tablete tamo gde postoji izostanak ciklusa. Ovom terapijom se dugoročno smanjuje rizik od razvoja endometrijalnog karcinoma materice.

Sterilitet se tretira induktorima ovulacije (klomifen, letrozol), kao i ostalim stimulatorima ovulacije iz grupe gonadotropina, odnosno hormona hipofize koji stimulišu ovulaciju. Kao veoma dobar u tretmanu infertiliteta kod policističnih jajnika pokazao se i metformin, lek za tretman insulinske rezistencije i šećerne bolesti, koji daje odlične rezultate u indukciji ovulacije, ali i prilikom prevencije spontanih abortusa kod trudnica koje imaju sindrom policističnih ovarijuma.

U kontroli simptoma kao što su maljavost, masna koža, kao i opadanje kose, upotreba ciproteron acetata pokazala se kao veoma korisna.