ZDRAVLJE ŽENE POSLE POROĐAJA

VAŽNI SU POMOĆ, PODRŠKA I RAZUMEVANJE

Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, mirna sredina, ljubav, pažnja i podrška porodice, bitni su kako za fizički oporavak majke posle rođenja deteta, tako i za njenu adaptaciju na nove promene u životu i energiju za brigu o novorođenčetu.

Najozbiljniji ispit, najvažniji događaj i najveća promena u životu jedne žene je rođenje deteta. Šta se dešava sa njenim zdravljem, sa njenim telom i psihom posle devet meseci trudnoće i rađanja deteta? Kako se odvija ženin fizički i psihički oporavak i kako to može da se olakša?

 

Kakve fizičke promene se dešavaju u telu žene posle porođaja?

Posle porođaja hormoni su uzburkani, postoje promene na genitalijama i u fiziologiji mlečnih žlezda. Zapravo, organizam žene nije isti kao što je bio pre trudnoće i porođaja. Priroda svakako nastoji da se žena u potpunosti oporavi kako fizički, tako i psihički. Međutim, kod jednog broja žena težina se ne vraća na onu od pre trudnoće i porođaja. Uprkos tome, mnogi misle da žena dostiže svoj najbolji fizički i estetski izgled posle rađanja deteta.

 

Da li način oporavka zavisi od toga kako je porođaj prošao – prirodno, carskim rezom ili uz anesteziju?

Bez obzira da li se žena porodila prirodno ili carskim rezom, endokrini sistem se oporavlja na isti način. Međutim, oporavak žene u prvim danima nakon porođaja je nešto sporiji kada je primenjena totalna anestezija. Pri epiduralnoj i spinalnoj anesteziji, kada ne dolazi do gubitka svesti, već samo do blokade bola, dolazi do bržeg oporavka i porodilja već posle par sati može da ustane iz postelje.

 

Kada postoji rizik da dođe do mastitisa posle porođaja?

Ako se dojenjem bebe ili izmuzavanjem ne isprazne u potpunosti, može da dođe do zastoja dojenja. Laktacioni mastitis najčešće nastaje kada se mlečni kanal u dojci zapuši, pri čemu se u njemu zadrži mleko, što je idealna sredina za razvijanje i razmnožavanje bakterija. Bakterije ulaze u dojku kroz pukotine na bradavicama i najčešće su to streptokoke, koje se nalaze na površini kože ili ustima odojčeta. Zbog toga je veoma važna prethodna priprema bradavica za dojenje i strogo održavanje higijene odojčeta.

Takođe, tokom trudnoće, buduća majka treba da bude informisana kakvu odeću i veš treba da nosi, kako da neguje bradavice uljem i kremama da ne popucaju, kako da masira grudi, kako da ih pere pre i posle dojenja, kako da se izmuzava, kao i da prilikom dojenja koristi obe dojke. Većina infekcija nastaje u toku prvog i drugog meseca nakon porođaja i u trenutku prestanka dojenja. Obično zahvata jednu dojku. Kod osetljivosti, otoka, crvenila i topline grudi neophodna je konsultacija sa lekarom.

 

Da li dojenje pomaže bržem oporavku?

Dojenje dovodi do refleksno bržeg „vraćanja” genitalija žena. Osim toga, kroz majčino mleko beba uzima mnogo vrednih imunih tela. Zato je poželjno da se doji minimum mesec dana, a ako ne postoje zdravstvene prepreke, preporučuje se dojenje deteta oko šest meseci.

 

Da li godine starosti žene utiču na vreme vraćanja u formu?

Mlađe žene mnogo brže ulaze u ritam, u formu. Estetski, to je individualno pitanje. Ima žena koje se i sa 25 godina teško oporavljaju. Druge, koje imaju 42, oporavljaju se mnogo brže. Ovo zavisi i od psihe žene.

 

Koje su emotivne promene u postporođajnom periodu?

Na početku postporođajnog perioda emocionalne promene su dosta dramatične, zato što nivo svih hormona vrtoglavo pada posle porođaja. Placenta je osnovni izvor ogromnih količina hormona i taj pad hormona dovodi do psihičkih promena kod žena. Najčešći su: psihoze, loša raspoloženja, depresija, pa čak i nagon i pokušaj samoubistva. Prema istraživanjima, svaka osma žena pati od postporođajne depresije.

 

Šta je neophodno za fizički i psihički oporavak majke?    

Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, mirna sredina, ljubav, pažnja i podrška porodice. Ceo taj sklop neophodan je da se majka ne samo fizički oporavi, već i da se adaptira na promene u životu, da ima energije da se brine o novorođenčetu. Treba da izbegava „da jede za dvoje”, već da uzima proteine, vitamine, oligoelemente i izbegava masti i ugljene hidrate. Važno je da konzumira dovoljno kalcijuma, koji je važan za oporavak kostiju, kose, zuba i noktiju. Važno je takođe da se prati nivo hemoglobina, zato što bebe uzimaju mnogo gvozđa kroz majčino mleko.

Ako porodilja ima tegobe, važno je da se konsultuje sa lekarima specijalistima. Sa ginekologom ako ima poteškoće u seksualnom životu, ili na primer pojačano belo pranje i promene u menstrualnom ciklusu. Sa endokrinologom ako se u trudnoći ugojila više od 17 kilograma, a uprkos trudu, posle porođaja ostane prekomerna težina. Sa psihologom ako postporođajna depresija traje duže od deset dana i produbljuje se.