BURNOUT – SINDROM PREGORELOSTI

VISOKA CENA VISOKIH DOSTIGNUĆA

Osećate se nedorasli životnim izazovima? Čini vam se da su rezultati vašeg rada beznačajni ili nedovoljno cenjeni? Hronično ste iscrpljeni? Svaki dan vam je loš dan? Ako su odgovori „da”, možda patite od burnouta, sindroma pregorelosti?

Burnout, ili sindrom izgorelosti, pregorelosti, kompleksno je psihološko-medicinsko stanje koje, nažalost, u savremenim kompetitivnim društvima dobija razmere epidemije. Karakterišu ga fizička, emocionalna i mentalna iscrpljenost, osećaj beznađa, strah, depersonalizacija, nesposobnost obavljanja ličnih i profesionalnih aktivnosti.

Pogođeni ovim sindromom često nisu više u stanju da obavljaju ni najjednostavnije svakodnevne radnje. Čak i obično penjanje uz stepenice može potpuno da ih iscrpi. Taj doživljaj nedostatka energije, koncentracije i smisla života je emocionalno vrlo intenzivan, šokantan, a okolini često nerazumljiv. Tim pre što su pogođeni doskora ostavljali utisak energičnih, vrednih i ambicioznih ljudi.

Iako se ne smatra bolešću nego stanjem koje je nastalo kao reakcija na dugotrajnu izloženost visokom nivou stresa, smanjena otpornost i nizak nivo vitalnih resursa čine osobu izuzetno ranjivom na izazove okoline i doprinose pogoršanju već postojećih i razvoju novih oboljenja i poremećaja.

GLOSA: Skora istraživanja rađena u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj pokazala su da je u tim zemljama 10 –15 odsto radno sposobnog stanovništva u jednom trenutku patilo ili još uvek pati od nekih simptoma burnouta različitog intenziteta. Zanimljivo je da su pod najvećim rizikom pripadnici profesija pružanja usluga koje su emocionalno zahtevne, što može da dovede do emocionalne istrošenosti, kao što su lekari, medicinsko osoblje, socijalni radnici, advokati, policajci

Klinička praksa pokazuje da ljudi pogođeni ovim sindromom često razvijaju somatske komplikacije kao što su podložnost infektivnim bolestima, povredama, sporo zaceljivanje rana, glavobolja, bolovi u leđima ili mišićima.

Takođe, zbog promena u ponašanju remete se međuljudski odnosi, privatni i profesionalni. Te promene su najčešće zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljašnje uticaje, kao što su buka, jako svetlo, mirisi, te negativan stav, bezosećajnost, rigidnost, stalna okupiranost profesionalnim obavezama.

Poremećeni lični odnosi dodatno pojačavaju osećanja neadekvatnosti, nemoći i beznađa. Na dnu ove negativne spirale se neretko nalaze porodični konflikti, raspad prijateljstva, razlaz sa partnerom, razvod, narušeno zdravlje, srčani udari su česti, pa čak i samoubistvo.

Zbog raznovrsnosti simptoma koji mogu da liče na neka druga psihotična i neurotična oboljenja i poremećaje ili zbog teško razumljivih telesnih tegoba kojima nije mogao da se pronađe uzrok, u praksi su oboleli često dobijali pogrešne dijagnoze ili su čak smatrani hipohondrima i simulantima. Srećom, poslednjih godina među stručnjacima, ali i među opštom populacijom raste svest o ozbiljnosti i mogućnost prepoznavanja ovog poremećaja.

KAKO RAZLIKOVATI BURNOUT OD STRESA

Sam termin skovao je američki psiholog Herbert Frojdenberger (Herbert Freudenberger) i prvi put ga upotrebio 1974. u svojoj knjizi „Pregorelost, visoka cena visokih dostignuća'' (Burnout: The High Cost of High Achievement). Definisao ga je kao „odumiranje motivacije ili podsticaja, naročito kada posvećenost cilju ili odnosu ne donosi željene rezultate”.

Uprkos nekim razmimoilaženjima značajnih autora, stručna literatura se slaže da burnout nastaje usled izlaganja dugotrajnom stresu i nedovoljnog vremena za odmor i oporavak. Određene crte ličnosti, perfekcionizam, prenaglašen osećaj odgovornosti i ambicioznost, predstavljaju faktore povišenog rizika. Poslednjih godina sve češće se kao potencijalne uticaje u procesu nastajanja burnouta sumnja i na određene biohemijske faktore. Naime, poremećaji Iako ga izaziva dugotrajna izloženost stresnim situacijama, burnout ne treba mešati sa situacijama ili stanjima kada se osoba nalazi pod stresom. Tipično za stresne situacije jeste da svega ima previše, previše stresa je previše pritiska, previše zahteva za naše psihofizičke kapacitete i rezerve. Ipak, osobe pod stresom su još uvek u stanju da funkcionalno deluju, planiraju i kada ponovo uspostave kontrolu nad uzročnicima stresa, osećaju se bolje.

Nasuprot tome, burnout stvara osećaj praznine, izaziva nedostatak motivacije i beznađe. Ljudi u tom stanju ne vide izlaz i nemaju nadu u pozitivnu promenu situacije. Ako stresno stanje stvara osećaj davljenja u bujici obaveza i odgovornosti, burnout se doživljava kao potpuna unutrašnja isušenost. Ako su hiperaktivnost, preosetljivost, razdraženost tipični za nekoga pod stresom, povlačenje, emocionalna otupljenost i beznađe karakteristične su za „pregorelog”.

PREVENCIJA

Poznavanje i prepoznavanje ranih simptoma veoma su važni kao prevencija nastanku i punom razvoju poremećaja. Burnout ne nastaje preko noći nego se razvija polako i postepeno u jednom dužem vremenskom periodu ako ne obraćamo pažnju na upozoravajuće signale. Ti signali su suptilni u početku, ali kako vreme odmiče, prerastaju u simptome stanja koje se otrglo kontroli.

TERAPIJA ZA ŽIVOTNI ĆORSOKAK

Zahvaljujući boljem razumevanju ovog poremećaja i unapređenim terapeutskim strategijama i tehnikama, danas se burnout uspešno leči. Obično se tretman sastoji od 12–15 susreta sa terapeutom, najčešće jednom nedeljno, u kojima se analizira koji faktori su doveli do takvog stanja. Jedan od fokusa terapije je promena disfunkcionalnog mišljenja, npr. „moram mnogo da radim inače će me smatrati nekompetentnim, nesposobnim, neću dobiti unapređenje, bolju platu” itd.

Razmatraju se i faktori rizika na radnom mestu, kao i porodični odnosi. Vrlo je važno da se osoba što pre vrati svojim redovnim aktivnostima i obavezama, ako je moguće, već tokom terapije. Raniji pristup po kome je pacijent mesecima bio neaktivan i odsustvovao s posla „da bi došao sebi” pokazao se krajnje neefikasnim.

Pored toga, za prevazilaženje ovog teškog, ali reverzibilnog psihofizičkog stanja potrebne su i promene životnih navika. Insistira se na fizičkoj aktivnosti, u početku svakako umereno; na unošenju niskokalorične, ali nutritivno bogate hrane, kao što su voće, povrće, riba; treba da se unosi dovoljno tečnosti i umereno da se pije alkohol.

U psihoterapiji s egzistencijalističkim pristupom kriza se vidi kao šansa za izrastanje i sazrevanje ličnosti. Tako i „pregorelost” koja poručuje obolelom da je upao u životni ćorsokak može da ukaže na određene životne greške i pogrešne izbore i posluži mu da u procesu izlečenja doživi dublju transformaciju ličnosti.

ANTRFILE: SAVETI ZA PREVENCIJU

1. Započnite dan ritualom opuštanja: Umesto da skočite iz kreveta čim se probudite, provedite petnaestak minuta meditirajući, radeći lagane vežbe istezanja ili čitajte nešto što vas inspiriše.

2. Razvijte navike redovnog vežbanja, zdrave ishrane i dobrog sna: Ako se zdravo hranite, redovno fizički vežbate i imate dovoljno odmora, imaćete dovoljno energije za životne teškoće i zahteve.

3. Postavite granice: Ne iscrpljujte se. Naučite da kažete NE. Ako vam je to teško, podsetite se da reći NE znači reći DA stvarima koje zaista želite da radite.

4. Povremeno se isključite na jedan dan: Odaberite dan kada nećete proveravati elektronsku poštu. Isključite kompjuter i telefon.

5. Razvijajte kreativnu stranu svoje ličnosti: Kreativnost je moćan protivotrov burnoutu. Organizujte neku zabavnu aktivnost, vratite se svom hobiju, izaberite neku aktivnost koja nema dodirnih tačaka sa vašim poslom.