25 saveta

ZA BRIGU O DEMENTNOM ČLANU PORODICE

Kada bliska osoba boluje od nekog oblika demencije, porodica se susreće sa različitim fazama bolesti, promenama ponašanja bolesnika i otežanim svakodnevnim funkcionisanjem, te prilagođavanje na novu realnost i pridržavanje pravilima ima važnu ulogu.

  1. Budite svesni da suočavanje s tim da voljena osoba ima probleme sa pamćenjem, orijentacijom, neprikladno se ponaša, halucinira, ima paranoje ili je nasilna izaziva stres i pojačane emocije, pa je bitno da se naoružate strpljenjem, saosećajnošću i razumevanjem.
  2. Prolazićete kroz različite faze tuge, krivice, besa i šoka.
  3. Planirajte vaše vreme i ne zapostavljajte druge članove porodice i obaveze.
  4. Održavajte emotivni i fizički kontakt s obolelom osobom.
  5. Upoznajte se sa tokom bolesti i pratite reakciju na lekove.
  6. Ako ikako možete, ne menjajte mesto stanovanja (selidba, promena enterijera), jer to može da izazove prostornu i vremensku dezorijentaciju kod obolelog.
  7. Vežbajte neverbalnu komunikaciju jer će razvojem bolesti ona biti od velikog značaja.
  8. Pacijenti mogu da komuniciraju gestikulacijom, disanjem, mimikom, telom, očima, pa je bitno da porodica to prepozna i prihvati kao način govora.
  9. Komunikaciju prilagođavajte stadijumu bolesti, životni prostor takođe.
  10. Pomozite bolesniku da sačuva dostojanstvo, da se oseća sigurno i zaštićeno.
  11. Držite se svakodnevne rutine u održavanju lične higijene.
  12. Ako bolesnik hoda, tu funkciju treba što duže da očuva. Preporučuje se svakodnevno šetanje uz pratnju, da se pacijent ne izgubi.
  13. Mislite na bezbednost obolelog u kući i mogućnost da negde odluta.
  14. Bitno je da oboleli uvek ima na sebi neku identifikaciju (narukvica s ličnim podacima).
  15. Koristite obuću koja se lako obuva i zakopčava, ne klizi, ne žulja.
  16. Podstičite pacijenta da se samostalno oblači, hrani i uzima tečnost.
  17. Ishranu prilagođavajte stadijumu bolesti (kašasta hrana kod otežanog gutanja).
  18. Hranu servirajte na mestu gde je obolela osoba navikla da jede. Ako zbog poremećaja koordinacije prosipa ili razbacuje hranu, prostor treba prilagoditi tako da ga lako možete očistiti.
  19. Ako oboleli gubi osećaj za toplo i hladno, treba voditi računa o tome da mu ne servirate suviše topla ili suviše hladna jela.
  20. Ako bolesnik ne hoda, nepokretan je, opasnost od dekubitusa rešava se masažom i menjanjem položaja tela na dva sata, zategnutom posteljinom (i najmanji nabori mogu da naprave problem). Krevet treba da bude dostupan sa svih strana.
  21. Obolelom treba menjati položaj, te mu podmetati jastuke pod leđa i noge jer često stoji ili sedi u nefiziološkom položaju (pogrbljeno, trup nagnut napred), a nepravilan položaj izaziva umor mišića i bolove u nogama, leđima, vratu i glavi, te smetnje kod disanja i probave.
  22. Istežite bolesniku ruke i noge i razgibavajte mu zglobove.
  23. Ako više niste u mogućnosti da se starate o obolelom ili ne možete da mu pružite odgovarajuću negu, informišite se o domovima za stara lica koja podržava socijalno osiguranje (ako ne možete da finansirate izdatke).
  24. Smeštanje obolelog u dom ne znači da nećete biti uključeni u negu i brigu.
  25. Pripremite se da odlazak u dom može da poveća konfuziju i dezorijentisanost, jer oboleli više ne može da obrađuje informacije kao pre. Ako je ikako moguće, smestite obolelog u dom dok još shvata i može da razume zašto je to potrebno.