DODATNA SIGURNOST NA SUNCU

ZBOG ČEGA JE POTREBNA ZAŠTITA OD SUNCA?

Izlaganje kože UV zracima dovodi do hemijskih i bioloških reakcija koje se nazivaju fotooksidativni stres. Zapravo, dolazi do interakcije svetlosti određene talasne dužine sa hromoforama u koži (npr. molekuli lipida, DNK i proteina) koji postaju direktno oštećeni ili fotosenzibilisani. Ovime se pokreće lančana reakcija ekscitiranih molekula koji u prisustvu kiseonika generišu reaktivne kiseonične vrste, a oni mogu dalje da stupaju u interakciju sa drugim molekulima u koži ili organizmu uopšte. Posledica tih interakcija mogu biti iritacija i crvenilo kože, fotodermatoze, fotostarenje i kancer kože. Smatra se da su UVB zraci dominantno izazivači crvenila kože i opekotina, dok se UVA zraci više povezuju sa pojavom kancera kože i prevremenim starenjem.

ZNAČAJ ISHRANE ZA ZAŠTITU OD SUNCA

Glavna zaštita kože od sunca dolazi od pigmenta melanina, koji ima sposobnost da apsorbuje i rasipa UV zrake. Melanin se u koži sintetiše pod uticajem sunčevih zraka, i predstavlja glavni faktor unutrašnje zaštite od sunca. Međutim, kako bi se sprečili negativni efekti prekomernog sunčanja, koriste se kremovi za zaštitu od sunca kao obavezna zaštita, dok dodatna zaštita u vidu unosa endogenih antioksidansa predstavlja naprednu strategiju za zdravu i lepu kožu.

Voće i povrće žute, zelene i crvene boje predstavlja izvor bioaktivnih biljnih pigmenata – karotenoida (beta karotena i likopena) ili ksantofila (okso-karotenoida) kao što su na primer zeaksantin, lutein i kriptoksantini A i B. Takođe i ostali sekundarni metaboliti biljaka, kao na primer flavonoidi, doprinose zaštiti biljaka od štetnog UV zračenja, a isti efekat imaju, u manjoj ili većoj meri, i na organizam čoveka, pod uslovom da se unose u dovoljnoj meri putem ishrane ili dijetetskih suplemenata.

KAROTENOIDI I KSANTOFILI

Karotenodi su prirodni organski pigmenti koje proizvode biljke, alge, neke vrste gljiva i neke bakterije. Postoji više jedinjenja koja spadaju u karotenoide, a najznačajniji i najviše ispitani su: beta karoten, astaksantin i likopen. Zahvaljujući konjugovanim dvostrukim vezama u svojoj stukturi oni se ponašaju kao antioksidansi, deluju kao hvatači singlet kiseonika (glavni uzrok UVA indukovanog starenja kože) i perioksil radikala čime inhibiraju proces lipidne peroksidacije (npr. oštećenje lipida i proteina u membrani ćelija). Takođe, neki od njih, kao što je beta karoten, jesu provitamini vitamina A, koji je važan za kožu, vid i ljudsko zdravlje u širem smislu.

Ovi pigmenti su mikronutrijenti koje unosimo ishranom, pa se tako najviše beta karotena unese iz šargarepe, kelja i spanaća; likopen je dominantno prisutan u paradajzu i proizvodima na bazi paradajza (kuvanjem soka ili čorbe od paradajza povećava se sadržaj likopena). Drugi dobar izvor likopena je lubenica, a sadrži ga i kajsija, papaja, crveni grejpfrut itd.

Od ksantofila značajni su lutein (zeleni pigment najviše zastupljen u kelju, spanaću i endiviji) i strukturni analog luteina – zeaksantin (najviše prisutan u kukuruzu). Lutein i zeaksantin se akumuliraju u mrežnjači oka, gde imaju ulogu u fotozaštiti od sunčevog zračenja i veoma su važni za očuvanje vida.

Podmirivanje dnevnih potreba organizma za antioksidansima iz voća i povrća nije lako predvideti i ostvariti s obzirom da različite sorte voća i povrća imaju značajno različit sadržaj pomenutih antioksidanasa (na primer žuti paradajz ima deset puta manje beta karotena nego crveni). Osim toga, izuzetno je važna priprema hrane, odnosno konzumiranje ovog voća i povrća sa dodatkom biljniih ili životinjskih masti koje pomažu resorpciju ovih lipofilnih jedinjenja. Ostali faktori koji utiču na bioraspoloživost karotenoida su pušenje, konzumiranje alkohola, pol, starost, zdravstveno stanje itd.

Kada dospeju u organizam karotenoidi se kroz krvotok transportuju do svih organa, a najviše u tkiva koja su najizloženija suncu, kao što su koža i oči. Transport karotenoida vrši se putem LDL holesterola (karotenoidi) a HDL i LDL holesterol u podjednakoj meri služe za transport ksantofila.

KAKAO ZA ZDRAVU I OSUNČANU KOŽU

Kakao buter se od davnina koristi za mazanje kože u cilju zaštite od sunca, jer izuzev predivnog mirisa poseduje i prirodni SPF faktor.  Ali, ono što je takođe zanimljivo je da konzumiranjem napitka na bazi kakao praha može da se postigne dodatna, unutrašnja zaštita od sunca.

U jednoj zanimljivoj studiji učestvovali su dobrovoljci koji su u periodu od 12 nedelja konzumirali kakao prah sa visokim sadržajem flavanola rastvoren u vodi (27 mg dnevno). Nakon 6 nedelja upotrebe pojava crvenila pod uticajem UV zračenja opala je za 50%, a nakon 12 nedelja za čak 70%. Nađeno je da konzumiranje kakaa povećava cirkulaciju u koži i potkožnom tkivu, povećava čvrstinu kože i debljinu, poboljšava hidrataciju, smanjuje perutanje kože i omekšava je. Eto dobrih razloga da svakodnevno uživate u šolji omiljenog kakao napitka!

KOLIKO ANTIOKSIDANASA JE POTREBNO DA SE ZAŠTITIMO OD SUNCA?

Da bi se obezbedila antioksidantna zaštita od sunca potrebno je da prođe određeno vreme, što znači da nije dovoljno početi sa pripremom nekoliko dana pred letovanje već oko 10 do 12 nedelja ranije. Istraživanja su pokazala da beta karoten i likopen preveniraju nastanak UV-indukovanog crvenila kože, a određivanje sadržaja pomenutih antioksidanasa u koži je pokazalo da sa prestankom njihove upotrebe ubrzo prestaje i UV zaštita (nakon 2 nedelje).

Kao što je poznato, najbolji izvor antioksidanasa je zdrava ishrana, ali ukoliko to nije moguće ili ukoliko želimo da obezbedimo kontrolisanu, jasno definisanu količinu antioksidanasa, postoje dostupni dijetetski suplementi. Smatra se da je potrebno oko 24000 µg antioksidanasa dnevno, računato na čist beta karoten, ili kao ukupna količina više antioksidanasa (na primer, beta karoten, lutein i likopen po 8000 µg dnevno). Na tržištu se nalaze i kombinacije sa vitaminom E, ili antioksidantnim mineralima, doduše u ovim kombinacijama su koncentracije niže. Ovo i nije neopravdano s obzirom da se dobar deo antioksidanasa koji su nam potrebni unese putem ishrane, te su tada suplementi ono što i treba da budu – dodaci ishrani.

Endogena (unutrašnja) zaštita od sunca može da se obezbedi povećanim unosom odgovarajućeg voća i povrća, ali i upotrebom dodataka ishrani. Ovo je posebno važno za osobe koje imaju izuzetno svetlu put ili alergiju na sunce, jer se pravilnom ishranom i negom kože dobrim delom mogu izbeći negativni efekti sunca na koži.