FAKTORI RIZIKA I PREVENCIJA

UČESTALOST OSTEOPOROZE

Približno deset odsto celokupne populacije ima osteoporozu. Kod žena je značajno češća. Procene su da je prisutna kod svake druge žene i svakog osmog muškarca, starijih od pedeset godina. Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta i umanjenja kvaliteta života. Četvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zato je veoma važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustinei rizik od pojave osteoporoze.

Maksimalna koštana gustina dostiže se oko tridesete godine života. Do pedesete godine života, koštana gustina smanjuje se za 0,5–1 odsto godišnje. Nakon menopauze, gubitak može iznositi čak do 10 odsto godišnje. Posebno veliki gubitak je u prvih 5–10 godina menopauze, koji dovodi do tzv. postmenopauzalne osteoporoze, koja nastaje zbog nedostatka polnih hormona, pre svega estrogena. Kod osoba starijih od 70 godina prisutna je tzv. senilna osteoporoza, dok se sekundarna osteoporoza može javiti kao posledica mnogih bolesti ili uzimanja lekova koji negativno utiču na kosti. Nasledni faktori (pol, rasa) za razvoj osteoporoze, kao i neki spoljni faktori na koje možemo da utičemo, određuju maksimum koštane gustine, što je veoma značajno za kasniji period života.

Faktori rizika za razvoj osteoporoze su: rana hirurška ili prirodna menopauza pre 45. godine života, premenopauzalna amenoreja više od šest meseci, histerektomija sa barem jednim sačuvanim jajnikom pre 45. godine života, tekuća ili planirana dugotrajna oralna upotreba kortikosteroida, porodična anamneza osteoporoze (posebno fraktura kuka kod majke), zakasnela menarha – prva menstruacija (posle 15. godine života).

Faktori koji mogu da utiču na pojavu osteoporoze su: nizak indeks telesne mase (<19 kg/m²), bolesti jetre i težak alkoholizam, slaba apsorpcija hranljivih materija, hipertireoidizam, hipogonadizam kod muškaraca, primarni hiperparatireoidizam, reumatoidni artritis, hronična bubrežna insuficijencija, dugotrajno lečenje heparinom, kortikosteroidima, slaba fizička aktivnost, nepokretnost – posle neke traume, preloma ili moždanog inzulta, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, pušenje, unos alkohola, kafa (preko četiri šoljice dnevno).

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

Kod pacijenata koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne koštane gustine tj. BMD (Bone Mineral Density) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja. Možemo reći da je osteodenzitometrija (DXA) „zlatni standard“ za uspostavljanje dijagnoze osteoporoze.

Rezultati merenja koštane gustine (BMD) mogu da se izraze kao odstupanje (broj standarnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20–40 godine) i to se zove T-skor, ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara godinama starosti zdravih osoba i zove se Z-skor.

• Normalan nalaz: T-skor između +1 i –1

• Osteopenija: T-skor od –1 do –2,5

• Osteoporoza: T-skor –2,5 ili niže

• Teška osteoporoza: veći negativan broj, teža osteoporoza sa jednim ili više preloma.

KO TREBA DA MERI MINERALNU GUSTINU KOSTIJU (BMD)?

• Osobe starije od 65 godina sa faktorima rizika

• Mlade žene, mlađe od 65 godina, sa jednim ili više faktora za osteoporozu

• Žene u postmenopauzi sa nekim od preloma

• Osoba koja prima ili kod koje se planira dugotrajno lečenje kortikosteroidima

• Muškarci sa kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma nakon minimalne traume, i svi muškarci stariji od 70 godina.

PREVENCIJA OSTEOPOROZE

• Kontrolišite energetski unos hrane, s obzirom da povećana telesna masa dodatno opterećuje kosti.

• Upražnjavajte fizičku aktivnost: brzo hodanje, penjanje uz i niz stepenice, individulno izabrani sport; u detinjstvu upražnjavati sportove kao što su odbojka, fudbal, trčanje

• Koristite suplemente koji olakšavaju menopauzu i andropauzu (sadrže biljne estrogene i testosterone), bogate kalcijumom i vitaminom D kako biste sprečili ili odložili pojavu osteoporoze.

• Izbegavajte štetne navike (pušenje, alkoholna pića, smanjite unos kofeina i soli).

• Blagovremeno merite gustinu koštane mase, posebno ako ste osoba pod rizikom.

ULOGA SUPLEMENATA U PREVENCIJI OSTEOPOROZE

Po preporuci Američke fondacije za osteporozu, za prevenciju i kontrolu ove bolesti preporučeni dnevni unos kalcijuma iznosi 1.200 mg. Najbolje ga je uzeti kroz hranu. Alternativa su dijetetski suplementi koji sadrže kalcijum i vitamin D. Dnevni unos vitamina D trebalo bi da bude 400–800 i.j. Ovaj unos je posebno važan kod starih ili hronično obolelih pacijenata koji se nalaze na dugotrajnom kućnom ili bolničkom lečenju.

ISHRANOM PROTIV OSTEOPOROZE

Većina naučnika se slaže da je najbolji izvor svih neophodnih nutrijenata i vitamina pravilna i raznovrsna ishrana. Posebno se daje prednost svežoj hrani, pogotovu onoj koja je bogata vitaminom D, kalcijumom, lizinom i magnezijumom. Od svih namirnica sirovi kelj se smatra najboljim izvorom kalcijuma koji je neophodan za koštani sistem i borbu protiv osteoporoze. Pored mleka i mlečnih proizvoda, ističu se brokoli, alge, susam, smokve i badem.

Roditelji treba da znaju da je najvažnije životno doba za smanjenje rizika od osteoporoze rano detinjstvo i adolescencija, kada je potrebno postići što veći pik koštane mase (pravilnom ishranom i sportskim aktivnostima).