FORMULE NA LEDU

SHORT TRACK SPEED SKATING

Klizački sportovi (umetničko klizanje, brzo klizanje, hokej...) sportovi su s dugom tradicijom u svetu, pogotovo u skandinavskim zemljama, gde su i nastale prve klizaljke, te u Kanadi, Americi, Rusiji, Južnoj Koreji, Kini... dakle u zemljama gde su postojali prirodni uslovi za razvoj tih sportova. O tome svedoči i činjenica da je davne 1892. godine osnovan Međunarodni klizački savez (engl. International Skating Union – ISU) kao jedna od nastarijih sportskih organizacija koja je i danas veoma aktivna.

Kao najmlađi među klizačkim sportovima, u poslednjih 20 godina posebno se ističe brzo klizanje na kratkoj stazi i upravo ta brzoklizačka disciplina postoji i u našoj zemlji, u Beogradu u Ledenoj dvorani „Pionir''. Na tom mestu se mladi talenti i ostali entuzijasti mogu oprobati u ovom sportu pod rukovodstvom Miodraga Popovića, našeg jedinog licenciranog trenera brzog klizanja i čoveka koji je zapravo ovaj sport i doneo u našu zemlju. Evo kako je protekao naš razgovor, u kome smo se trudili da rasvetlimo brojne nepoznanice u vezi s ovim sportom i da u isto vreme najavimo čitaocima neke lepe događaje koji nas očekuju.

Koje su glavne karakteristike brzog klizanja na kratke staze u odnosu na ostale klizačke discipline?

Brzo klizanje je sport koji danas obuhvata dve zasebne discipline: brzo klizanje na dugoj stazi (long track speed skating) i brzo klizanje na kratkoj stazi (short track speed skating ili popularno short track). Dakle, jedna od osnovnih razlika je dužina staze koju klizači prelaze u trci s vremenom i protivnicima. Brzo klizanje na kratkoj stazi održava se u zatvorenim ledenim dvoranama, na klizalištima hokejaških dimenzija (60x30 m).

Brzo klizanje donosi obilje zabave i zadovoljstva zbog svoje brzine, dinamičnosti i uzbuđenja. Sa četiri do šest klizača u grupi na startnoj liniji, s limitiranom površinom staze u kombinaciji s oštrim, zahtevnim krivinama i velikom brzinom, brzo klizanje na kratkoj stazi uključuje intenzivan rad celog tela, fokusiranost i, pre svega, pravilnu tehniku.

Deo ove sportske discipline predstavlja i sposobnost da se pri velikim brzinama kliza tik uz druge takmičare, kao i da se u brzini pretiče i obilazi suparnik. Taktika i strategija igraju veliku ulogu tokom trka.

Postoji više kategorija u zavisnosti od dužine staze, dakle održavaju se trke na 500, 1.000, 1.500 i 3.000 metara, a u kategoriji štafeta žene se takmiče na deonici od 3.000, a muškarci od 5.000 metara.

Pobednika ne određuje uvek vreme za koje je takmičar prešao određenu distancu, već i plasman u grupi. Poeni se dodeljuju za svako osvojeno mesto, gde na kraju takmičenja šampion svoje kategorije postaje onaj takmičar koji osvoji najveći broj poena.

Kako je short track došao u Srbiju?

Klizačko-rolerski klub „Introline” osnovan je 2005. godine u Beogradu sa ciljem da promoviše i unapredi klizački i roler sport u Beogradu i Srbiji. Sportske discipline kojima se klub bavi predstavljaju trkačke discipline: brzo klizanje na kratkoj stazi i brzinska vožnja rolera. Zapravo, klub sam osnovao na moju ličnu inicijativu i entuzijazam kao nekadašnji atletičar i neko ko je rekreativno klizao od malih nogu, a onda sam pre desetak godina rešio da naučim što više o ovom sportu i krenuo sam na internacionalna takmičenja. Uporedo sam se bavio i brzom vožnjom rolera, osvajao trke i aktivno promovisao oba sporta u našoj zemlji i okruženju. Jedan događaj je pratio drugi, jedno poznanstvo je dovelo do drugog, a ja sam u međuvremenu od short track klizača postao jedini licencirani trener i selektor naših mladih talenata. Dalji razvoj situacije i interesovanje koje se javilo kod naših ljudi rezultiralo je podrškom Klizačkog saveza Srbije, a najviše je pomogao ISU, od čijeg novca se zapravo i finansiraju odlasci na inostrana takmičenja, kojih je preko deset godišnje, plaćaju se termini na ledu, osnovna oprema za klizače, tj. na taj način se finansira razvoj takmičarskog i rekreativnog short tracka u Srbiji.

Zbog čega biste preporučili ovaj sport mladima i kakav efekat on ima na zdravlje dece?

Ovaj sport je dinamičan i angažuje celo telo, a kao prvo, mora se savladati tehnika, što uključuje jačanje tela, koordinaciju, fleksibilnost. Naravno, pošto je ovo individualan sport, jačaju se kod dece volja i koncentracija, a adrenalin odradi svoje kada se savlada led, pa retko kad imamo problem s motivacijom. Osim samog klizanja, tj. treninga na ledu, praktikujemo suve treninge, simulatore klizanja, kondicione treninge, što znači da bavljenje ovim sportom uključuje aeroban i anaeroban rad, a aktivnost na ledu deluje pozitivno na kardiovaskularni i respiratorni sistem.

Poznato je da klizači u Srbiji od maja do septembra nemaju gde da treniraju jer u tom periodu Ledena dvorana nema led. Kako rešavate taj problem?

U letnjim mesecima je brza vožnja rolera alternativa brzom klizanju, jer leti, nažalost, nemamo led nigde u Srbiji. To je ujedno i jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju svi klizači u Srbiji, dakle i brzoklizači i i umetničke klizačice i hokejaši, a rešenje je odlazak par meseci godišnje u strane klizačke kampove. To sve ima svoju cenu, jedan deo troškova možemo kao klub da pokrijemo sredstvima koja nam obezbeđuje ISU, i to na osnovu pokazanih rezultata u poslednjih par godina. 

Kako sada stoje stvari, termini za treninge su najveći problem jer svi sportovi na ledu dele jednu jedinu Ledenu dvoranu – „Pionir”, a pošto je naša disciplina – klizanje na kratke staze – najmlađa, poslednji smo na listi u dodeljivanju termina za treninge. Tako imamo situaciju da deca moraju da treniraju u šest ujutru ili u ponoć jer nemamo mogućnost da dobijemo druge satnice u Ledenoj dvorani, što nije dobro, ali je jedino što zasad imamo. Uprkos tome, volja i želja dece koja treniraju, kao i njihovih roditelja, održava ovaj sport kod nas. Svake sezone se sve više razvijamo, odlazimo na sve jača i kompetentnija internacionalna takmičenja na kojima i te kako možemo da pariramo onima koji imaju mnogo bolje uslove za treniranje od naše dece, što je dokaz i kvaliteta i potencijala.

Koja je oprema neophodna za brzo klizanje i da li je to bezbedan sport?

Kao i svaki sport, i ovaj ima svoju opremu koja je neophodna kako za samo klizanje tako i za bezbednost na ledu. Svakako, najvažniji i nezamenljiv deo opreme su specijalne klizaljke s najtanjim sečivom, svega 1,1 mm, i najdužim sečivom u poređenju s ostalim klizačkim sportovima. Takođe, naše klizaljke su plitke, dizajnirane tako da klizači mogu da zauzmu veoma mali ugao u odnosu na led (naginju se u krivinama i do 30 stepeni) i da postignu velike brzine prilikom trke (preko 40 km na čas), pa otuda i naziv za brzoklizače da su formule na ledu. Svaka klizaljka zahteva individualno podešavanje sečiva u zavisnosti od toga koji se ugao sečiva prema ledu želi, a to opet zavisi od onoga ko kliza i od onoga što se želi postići na ledu.

Važan deo opreme je zaštitno odelo, koje ima ugrađene štitnike za kolena i cevanice, a kaciga je, naravno, obavezna, kao i specijalne rukavice kojima klizač vrhovima prstiju leve ruke, skrećući ulevo, dodiruje led, uvek po eliptičnoj putanji. Sve u svemu, možemo reći da je upravo zahvaljujući napretku u tehnologiji izrade opreme za short track unapređen sam sport, te se sve češće se obaraju brzinski rekordi na svetskim takmičenjima.

Što se bezbednosti tiče, uprkos predrasudama, jer u pitanju je sport na ledu, statistički posmatrano, brzoklizači se manje povređuju nego, na primer, fudbaleri. Takođe, i na treninzima i na takmičenjima obavezne su i strunjače koje se kao zaštita postavljaju oko ograde staze u slučaju izletanja takmičara s putanje pri velikim brzinama.

Koji su najveći uspesi naših mladih brzoklizača i kakvi su Vam planovi za budućnost?

U našem klubu je aktivno dvadesetak članova, od kojih su neki sa nama od malih nogu, dakle od četvrte godine, kada je idealan trenutak da se počne s klizanjem. Od 2005. do danas uspeli smo da iznedrimo momke i devojke koji već nekoliko godina učestvuju na juniorskim i seniorskim evropskim i svetskim takmičenjima u short tracku.

Ono na šta sam posebno ponosan jeste uspeh šesnaestogodišnjeg Jovana Đorđevića, slobodno mogu reći naše mlade nade brzog klizanja, jer je ovaj talentovani momak prošle godine bio 19. u Evropi, učestvovao je na EYOF-u, što su Olimpijske igre mladih Evrope, gde je zauzeo 13. mesto. On je kao junior oborio naš seniorski državni rekord na 1.500 m i naš cilj je da se on nađe na ZOI 2022. godine. U narednih pet godina sprovodićemo zacrtan plan da taj cilj i ostvarimo.

Ivan Mojsilović (20 godina) naš je seniorski takmičar i on se već nekoliko godina uspešno takmiči na evropskim i svetskim takmičenjima. Zatim, tu je mlada Petra Jašić (15 godina), koja je prošle godine nastupila prvi put na Svetskom juniorskom prvenstvu u Austriji, zajedno s Jovanom Đorđevićem i Anjom Obradović. Petra je naš kandidat za EYOF 2019. godine… S ponosom mogu istaći da zasad u timu reprezentacije Srbije imamo sedam takmičara: seniore Ivana Mojsilovića i Davida Caku, juniore Jovana Đorđevića, Petru Jašić, Anju Obradović, braću Bojana i Boru Baku, koji nas predstavljaju na internacionalnim takmičenjima.

Sva naša deca su talentovana i izuzetno predana. Imamo još juniora koji bi mogli uz predan rad i odgovarajuće uslove da zablistaju na ledu u narednih pet do deset godina, ali jasno je da ova deca ne mogu to sama da ostvare. Potrebna im je sva stručna i finansijska pomoć koju država, ali i svi zainteresovani sponzori mogu da pruže. Osim toga, cilj nam je da ljudi vide da mi to možemo i da ovaj sport popularizujemo u našoj zemlji.

U beogradskoj hali „Pionir” 9. i 10. decembra imaćemo internacionalno takmičenje ALPE ADRIA TROPHY u short tracku.

Tako je. Ovo takmičenje se održava jednom godišnje u Srbiji, a ovo je sada četvrti put da ćemo ugostiti preko 130 takmičara iz stare Jugoslavije i Evrope. Organizatori su naš klub „Introline”, KSS i ISU. S obzirom na to da se većina takmičenja u brzom klizanju održava u inostranstvu, pozivam sve zainteresovane da iskoriste ovu jedinstvenu priliku i da dođu i upoznaju ovaj sport, i tako pruže podršku našim takmičarima koji su zaista na najboljem putu da stanu rame uz rame sa svojim najuspešnijim vršnjacima iz Evrope i sveta.

Svi zainteresovani za ovaj lep događaj pred nama, kao i za short track mogu da se informišu na sajtu našeg kluba www.introline.rs o svim aktuelnostima, a mi bismo voleli da nas bude što više u godinama koje dolaze.

Razgovor s trenerom brzoklizača Miodragom Popovićem i poseta treningu naših mladih brzoklizača probudili su nadu u to da se entuzijazam i trud svakog čoveka zaista mogu proširiti kao zaraza i na druge, a pogotovo na mlade, kojima su najpotrebniji pravi uzori i putokazi za budućnost. Ipak, jedno je sigurno, bez podrške roditelja, familije, trenera, domaćih i stranih sportskih udruženja, ovi mladi sportisti neće imati šansu da ostvare svoje potencijale, te je na starijima da im tu šansu pruže. Nikad se ne zna, možda, osim košarke, vaterpola, odbojke i tenisa, za 10 godina Srbija po prvi put u svojoj istoriji postane i zemlja zimskih sportova.