GRACIOZNOST I VEŠTINA BEZ PREMCA

ISTORIJA UMETNIČKOG KLIZANJA

Klizanje je sport izuzetno duge istorije, a arheološki podaci kažu da primitivne klizaljke sačinjene od životinjskih kostiju datiraju još od 3.000 godina p.n.e. Model sličan današnjim klizaljkama sa čeličnim naoštrenim donjim delom napravljen je u 13. ili 14. veku u Danskoj.

U Holandiji je klizanje bilo toliko popularno da su klizaljke bile i prevozno sredstvo u zimskim mesecima, dok je u drugim zemljama klizanje bilo povlastica najbogatijih – Luj XVI donosi klizanje u Pariz u 17. veku, a smatra se da su ljubitelji klizanja bili i Napoleon I i III.

DŽEKSON HEJNS – OTAC UMETNIČKOG KLIZANJA

Ocem umetničkog klizanja smatra se Amerikanac Džekson Hejns, koji uvodi novi stil umetničkog klizanja, s više baletskih i plesnih elemenata i popularan sedeći okret. Usavršava i klizaljke tako da budu pogodnije za zahtevne okrete i piruete – model sa kraćim zaobljenim oštricama trajno fiksiranim za cipelu. Godine 1864. Džekson pobeđuje na Prvom američkom klizačkom šampionatu.

Godine 1892. osnovan je prvi Internacionalni klizački savez (eng. International Skating Union – ISU), koji usvaja prva zvanična pravila u umetničkom klizanju, što čini i dan-danas. Prvo Evropsko prvenstvo je održano u Hamburgu 1891. godine, a prvo Svetsko prvenstvo u Sankt Peterburgu 1896. Godine 1908. umetničko klizanje postaje prvi zimski olimpijski sport.

UMETNIČKO KLIZANJE – SPOJ UMETNOSTI I ATLETSKE VEŠTINE

Početkom dvadesetog veka akcenat se baca na atletske sposobnosti klizača, kao što su nove figure, piruete i skokovi, u čemu je pionir bio desetostruki svetski šampion i najveći šampion do dana današnjeg – Ulrih Salkov iz Švedske. On je usavršio klizaljke sa oštricama posebno prilagođenim za skokove i prvi lansirao duge skokove (salkov skok, kasnije nazvan po njemu). Nemac Verner Ritberger osmislio je čuveni ritberger skok ili loop jump, kako se danas češće naziva. Ubedljivo najpoznatiji i najatraktivniji je aksel skok, koji je dobio naziv po švedskom klizaču Akselu Polzenu.

Umetničko klizanje je u početku bio dominantno muški sport, ali je to promenila desetostruka svetska šampionka Sonja Henie, koja se prva pojavila u kratkoj suknji umesto u robusnom kostimu sa dugom suknjom.

Nakon Drugog svetskog rata američko-kanadska škola preuzima dominaciju na internacionalnim takmičenjima, a pravac koji je postao jako popularan je ples na ledu (ice dancing), koji postaje olimpijski sport 1976. godine.

SAVREMENI TRENDOVI U UMETNIČKOM KLIZANJU

Devedesete i dve hiljadite prošlog veka su po mnogima zlatne godine ovog sporta. Godine 1990. Internacionalni klizački savez (ISU) daje dozvolu klizačima profesionalcima da učestvuju na takmičenjima (do tada su samo klizači amateri mogli da učestvuju). Takođe, 1995. uvode se Champion series takmičenja, što je danas zapravo Grand Prix series. Šampionat sva četiri kontinenta (Four Continents Figure Skating Championships) je održan prvi put 1999. u Kanadi, a World Team Tophy 2009. u Tokiju.

Na svetskim takmičenjima počela je dominacija japanskih takmičara i u muškoj i u ženskoj kategoriji, koji sve češće pobeđuju do pre neku godinu neprikosnovene Ruse i Amerikance. Midori Ito, Japanka, prva je na takmičenju izvela trostruki aksel 1990, ušavši tako u istoriju kao prva žena kojoj je to uspelo. Kurt Brauning, Kanađanin, prvi je muškarac koji je izveo četvorostruki skok na takmičenju u Budimpešti 1988.

Danas su priznate sledeće olimpijske kategorije, pri čemu svaka kategorija ima određene specifičnosti:

• klizanje pojedinaca

• sportski parovi

• plesni parovi

Postoje i takmičenja u sinhronizovanom klizanju (8–20 klizača izvode zajedno komplikovan program), međutim to još uvek nije priznata olimpijska kategorija.

UMETNIČKO KLIZANJE U SRBIJI

Specijalno za čitaoce BENU magazina istražili smo kakva je situacija s ovim sportom u Srbiji. U tome nam je pomogla trener umetničkog klizanja Ana Čule, koja nas je dočekala srdačno na svom radnom mestu – u beogradskoj ledenoj dvorani Pionir, i odgovorila na sva naša pitanja.

Iz vašeg iskustva, koliko se deca kod nas opredeljuju za umetničko klizanje, kada je najbolje da se krene sa treninzima i koji su osnovni preduslovi koje dete mora da ispuni?

Umetničko klizanje ne spada u masovne sportove u našoj zemlji, pa se daleko manje roditelja opredeljuje da svoje dete upiše na časove klizanja nego što je to slučaj sa košarkom, fudbalom, tenisom i sl. Ipak, postoji interesovanje za škole klizanja i ono što je važno reći jeste da deca treba da krenu sa treninzima prilično rano, najbolje već sa 3–4 godine kako bi imala šansu za takmičarsku karijeru.

Što se tiče predispozicija, osnovno je da dete voli da bude na ledu, da bude u pokretu i da mu se dopada taj osećaj kada krene sa treninzima. Glavne predispozicije koje su kasnije presudne su agilnost, balans i koordinacija, a podjednako važna je rešenost i trud koji moraju da ulože i deca i roditelji, jer su ovom sportu redovnost na treninzima i taj rani početak jako važni.

Nakon nekih pet godina vrednog rada, savladaju se svi elementi i ako je dete raspoloženo, može da krene na takmičenja već sa 7–8 godina, a neki vrhunac karijere najčešće dolazi između 18. i 22. godine, mada ima i onih koji nešto kasnije uspeju da postignu rezultate.

Šta je zapravo specifičnost umetničkog klizanja i šta je ono što čini uspešnog umetničkog klizača? Da li je to dobro plaćen i cenjen sport?

Umetničko klizanje je, kako mu samo ime kaže, spoj umetnosti i sporta, pa je osim kondicije, snage i agilnosti, potreban i osećaj za muziku, estetiku i ples, a kada govorimo o takmičenjima, posebno je važna psihička stabilnost. Kriterijumi za učestvovanje na internacionalnim takmičenjima su jako visoki, tako da je stres uvek prisutan.

Oni najbolji koji osvoje medalju na evropskom ili svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama dobijaju unosne sponzorske ugovore, ali je to jako teško ostvariti. Nakon takmičarske karijere neki umetnički klizači koji imaju posebnu harizmu mogu da dobiju pozivnicu da pristupe trupama kao što su: Stars on ice, Art on ice, The proffesionals on ice i tako nastave na jedan drugačiji način svoju karijeru, da putuju po svetu i zarađuju za život. Treća opcija je da se okrenu trenerskom poslu.

Međutim, umetničko klizanje sigurno nije među najplaćenijim sportovima, tako da je ljubav prema ovom sportu zapravo najveći pokretač.

Odakle danas dolaze najbolji umetnički klizači? Koji su najveći uspesi jugoslovenskog i srpskog umetničkog klizanja i kakva je trenutna situacija?

Što se tiče bivše Jugoslavije, najveći uspeh je zabeležila Sandra Dubravčić iz Hrvatske, koja je 1981. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, a zatim 10. mesto na Olimpijskim igrama Sarajevu 1984. godine. Danas mi imamo talentovane mlade juniorke koje nas uspešno predstavljaju na grand pri takmičenjima, ali su za nas medalje na takvim velikim takmičenjima još uvek neostvareni san. Nažalost, nemamo predstavnike među seniorima i moramo još da radimo na tome da naše mlade i talentovane predstavnice dospeju na evropsko i svetsko prvenstvo.

U svetu dominiraju Rusi, Amerikanci, Kanađani i Japanci. Na poslednjim Olimpijskim igrama Juzuru Hanju iz Japana je uzeo zlatnu medalju i zaista je bio fenomenalan, a u ženskoj kategoriji Ruskinja Adelina Sotnikova. U sportskim parovima su zlato uzeli Rusi i u plesnim parovima predstavnici SAD.

Da li postoji dovoljno ledenih dvorana i ostalih preduslova za uspešno bavljenje ovim sportom kod nas?

Nažalost, jedan od glavnih problema je upravo to što imamo samo ledenu dvoranu Pionir u Beogradu i dvoranu Spens u Novom Sadu, koje zapravo i ne rade preko čitave godine, već postoji pauza od maja do oktobra. Osim toga, dvoranu dele svi – klizači, hokejaši, oni koji treniraju brzo klizanje, građani imaju svoje termine itd. Glavno je da se tokom letnje pauze omogući naprednoj deci da borave u kampovima u inostranstvu, kako bi uz u internacionalnom okruženju naučili nove stvari i napredovali na pravi način. Ovo inače praktikuju Nemačka, Švajcarska i Slovačka, koje dovode trenere iz Amerike, Kanade i Rusije.

Naravno, sve to ima svoju cenu, klizanje je skup sport, tako da je bitno da država i sponzori prepoznaju značaj ulaganja u mlade talente. Nažalost, ako do toga ne dođe, naša deca napuštaju umetničko klizanje oko 18. godine i upravo zbog toga trenutno nemamo predstavnike u seniorskoj kategoriji.

NAŠE MLADE NADE – DANICA I ZONA

Na treningu smo imali priliku da vidimo naše najtalentovanije devojke, mlade nade umetničkog klizanja. Među njima su Zona (16 godina) i Danica (11 godina) – najmlađa takmičarka u kategoriji mlađe juniorke.

Danica Đorđević (na slici levo) – 11 godina, učenica OŠ Milena Pavlović Barili, trenira umetničko klizanje od četvrte godine. Od prvog dana trener joj je Ana Čule (na slici desno). Od prošle godine kao najmlađa je ušla u kategoriju mlađih juniorki. Od prvog takmičenja osvaja medalje.

Zona Apostolović (na slici u sredini) – 16 godina, učenica Sportske gimnazije, trenira umetničko klizanje od četvrte godine. Uporedo s umetničkim klizanjem, pohađa i ritmičku gimnastiku. I u jednom i u drugom sportu osvaja medalje. Trenutno je vicešampionka Srbije u umetničkom klizanju.

Nedavno ste otvorili i Klizački klub – Butterfly. Šta je osnovni cilj ovog kluba i koji su planovi za budućnost?

Nakon dugogodišnje klizačke takmičarske karijere, otisnula sam se u trenerske vode. Izazova je puno, ali ljubav prema umetničkom klizanju i nada da se i u ovoj zemlji mogu pokrenuti stvari nabolje me vode da treniram naše mlade talente uprkos svemu. Trenutno je glavni cilj da devojke koje treniram već dugi niz godina i koje se već takmiče u juniorskoj konkurenciji postignu što bolji rezultat i da im se otvori put ka evropskom i svetskom prvenstvu.

Takođe, ovom prilikom pozivam sve zainteresovane da se pridruže novootvorenoj školi klizanja u našem klubu Buttefly i da pokušamo zajedno da učinimo umetničko klizanje što masovnijim sportom kod nas, jer samo iz brojnosti proizilaze kvalitet i uspeh.

Za više informacija o školi klizanja klizačkog kluba Butterfly, kao i o podršci našim klizačicama obratite se direktno Ani Čule na telefon: 064/3290 708 ili putem mail-a: cule.ana@gmail.com.