HVALA GUSKAMA NA PERIMA ZA LOPTICE!

Verovatno će vas iznenaditi podatak da je badminton planetarno najrasprostranjeniji sport posle, naravno, fudbala. Iako je malo verovatno da se svaki drugi komšija bavi badmintonom – da bi se uklopio u statistiku – i teško je u to poverovati, u prilog toj činjenici ide i podatak da je ovaj prastari sport nastao pre oko 3.000 godina, i to u Kini i antičkoj Grčkoj, odakle potiču naivni crteži sa motivima igre sa reketima i lopticama nalik današnjim.

Danas se aktivno igra u nekima od najmnogoljudnijih zemalja – Kini, Maleziji, Indoneziji, Sjedinjenim Državama, a najuspešnije nacije su već godinama Kina, Malezija, Indonezija i Južna Koreja.

Sport je naziv dobio po imanju vojvode od Boforta „House of Badminton”, u Engleskoj, dvorcu u kome je 1877. godine osnovan i prvi badminton klub (eng. Bath Badminton Club). Iako se badminton igra skoro tri milenijuma, prva pravila su napisana u tom klubu tek 1893. godine i vrlo su slična današnjim olimpijskim pravilima, ali i onima kojih se držimo igrajući badminton na pesku, plaži ili u dvorištu.

Autoritativno telo sporta predstavlja Međunarodna badmintonska federacija, poznata kao IBF (eng. International Badminton Federation), osnovana 1934. godine, a koja i danas određuje sva pravila, izmene i organizuje turnire. Od 1992. godine badminton postaje deo programa Olimpijskih igara u Barseloni, kada je finalne mečeve pratilo preko 1,1 milijarda gledalaca, računajući i televizijski prenos.

GDE SU GUSKE?

U vremenima kada je dokon um predstavljao opasnost, a stanje tela se već uveliko povezivalo sa stanjem duha, snalazilo se pomoću štapa i kanapa ne bi li se telo umorilo a duh uposlio. Tako su nastale loptice za badminton (eng. shuttlecock).

Za razliku od drugih sportova u kojima se koristi reket, tenis i stoni tenis, koji se igraju okruglom lopticom, za badminton se koristi posebna izdužena loptica napravljena od 16 guščijih pera zabodenih u glavu od plute. Da bi loptica imala dobru aerodinamičnost, za jednu lopticu koriste se pera samo s levih ili desnih krila guske, i to po šest ili sedam pera s jedne guske da bi se na kraju skupilo ukupno 16. Tako svaka loptica na sebi ima pera od tri različite guske. Profesionalci kažu da su najbolja leva pera i da se od njih dobijaju najkvalitetnije loptice. Danas su one standardizovane, pa svaka teži između 4,74 i 5,5 grama.

Brzina koju loptica može da razvije je i do neverovatnih 300 km/h, ali se ova brzina dostiže samo u deliću sekunde. Naime, pera pružaju otpor, pa loptica za badminton usporava brže od okrugle loptice.

Njena aerodinamičnost i poseban let ponajviše definišu samu igru i diktiraju ritam. Budući da je izuzetno lagana, na lopticu za badminton utiču strujanja vazduha i vetar, pa se turniri održavaju isključivo u idealnim uslovima, u zatvorenom prostoru.

Kao alternativa kvalitetnim prirodnim lopticama, danas se koriste i loptice od plastike koje su istog oblika kao i pernate.

Profesionalni reketi su izuzetno lagani, pa bez žica teže svega između 70 i 100 grama. Nekada su se reketi izrađivali isključivo od drveta, ali drvo je u novije vreme zamenjeno kompozitnim materijalima, najčešće titanijumom. Veličina i težina moraju u potpunosti zadovoljiti kriterijume službenih pravila badmintonskog saveza.

DA LI STE ZNALI?

• Badminton je najbrži sport s reketom. Maksimalna zabeležena brzina loptica je 320 km/h.

• Prvo prvenstvo u SAD je održano 1937. godine u Čikagu, a igralo se na 21 terenu.

• Oko četiri miliona stanovnika u Velikoj Britaniji (oko osam odsto) se aktivno bavi ovim sportom.

• U Maleziji i Indoneziji mečeve uživo prati i do 15.000 gledalaca.

• Nagradni fondovi turnira su i do 300.000 - 400.000 dolara.

• Amerikanka Džudi Hašmen i dalje drži rekord sa osvojenih 17 „All-England” šampionata (takmičenje nalik Vimbldonu u tenisu).

• Svetski badminton kontroliše BWF

• Badminton World Federation. Sedište mu je u Kuala Lumpuru u Maleziji i ima 164 zemlje članice.

• Zemlje koje dominiraju u ovom sportu su: Kina, Malezija, Južna Koreja i Indonezija, a predstavnici ovih zemalja osvajaju i do 70 odsto turnira u organizaciji BWF-a.

KAKO SE IGRA, A KAKO POBEĐUJE

Verovali ili ne, badminton ima mnogo više pravila od onih kojih se pridržavamo kada ga igramo rekreativno. Tako pravilo kaže da ste poentirali kada loptica upadne u teren protivnika ili kada protivnik prebaci lopticu van terena s vaše strane. Rekreativcima je i ovo dovoljno, ali svaki olimpijski sport ima mnogo više stavki u svom pravilniku.

Igra traje dokle god ste u mogućnosti da vratite lopticu protivniku jednim udarcem tako da ona ne dodirne zemlju. Teren za badminton je veličine 5,18 sa 13,40 metara za singl, i 6,1 sa 13,40 metara za parove, a na sredini terena se nalazi mreža na visini od 1,55 m, preko koje se prebacuje loptica. Iako se igra na relativno malom terenu, za takmičarsko bavljenje ovim sportom potrebna je odlična kondicija i poznavanje tehnike, jer prosečan igrač tokom igre može pretrčati i do četiri kilometra.

Badminton se igra na dva dobijena seta, što znači da se u meču mogu igrati najviše tri seta. Pobednik seta je onaj igrač koji prvi uspešno stigne do 21 osvojenog poena sa minimumom dva poena razlike. Ukoliko je rezultat nerešen 20:20, igra se nastavlja sve dok jedan igrač ne odmakne drugom za dva poena ili dok ne stigne do 30. Tako je maksimalni rezultat u setu 30:29.