IGRA ZA POŠTOVANJE

Košarka je našla svoje mesto i u Andrićevim „Znakovima pored puta“. Ni on nije ostao imun na lepotu i genijalnost ove igre. Za košarku je „kriv“ jedan fudbalski trener. Doktor Džejms Nejsmit nije ni slutio da će jednog jesenjeg popodneva te 1891. godine sasvim slučajno promeniti svet sporta i stvoriti globalni fenomen. Ovaj kanadski lekar je želeo da održi kondiciju svog fudbalskog tima u jednoj školi u Masačusetsu (danas Springfild koledž), gde je radio kao profesor fizičkog vaspitanja. Hteo je da osmisli neku zanimljivu igru u zatvorenom prostoru tokom zime. Bile su mu potrebne dve nedelje da napiše osnovna pravila, a naziv „basketball“ Nejsmitu je predložio jedan učenik. Nejsmit je dve drvene korpe za breskve prikovao za zid balkona u sali za fizičko, i košarka je rođena.

Igra se vrlo brzo proširila van granica Amerike. U Evropu je stigla početkom 20. veka, a u Srbiju 1923. Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) osnovana je 1932. godine u Ženevi, a košarka je prvi put uvrštena u program Olimpijskih igara u Berlinu 1936. U tom prvom velikom finalu SAD je savladala Kanadu sa 19:8. Medalje pobednicima uručio je „otac“ košarke, dr Džejms Nejsmit.

Danas, širom sveta, registrovano je preko 400 miliona igrača, i košarka je jedna od najvećih sportskih porodica sa preko 200 zemalja pod okriljem FIBA.

Pravila su se menjala i prilagođavala vremenu, ali osnovni rekviziti su, i danas, lopta i teren, a oprema - šorts, majica i patike. Ono što košarku čini privlačnom je njena dinamika i brzina igre. Profesionalne košarkaše, osim visine i snage, odlikuje i inteligencija. Igrač u deliću sekunde mora da odluči da li će krenuti u dribling, dodati loptu ili šutnuti na koš. I sve to isto, već u sledećem minutu.

Trening i fizička sprema

Prvi košarkaški koraci prave se sa 7-8 godina. Postoje i programi rada sa mlađom decom, ali nije kasno i ako se počne sa 12 godina. Profesionalni košarkaši odlaze u penziju u proseku sa 35 godina.

U mlađim kategorijama trenira se sa manjim loptama, na nižim koševima i treninzi više podsećaju na igru i zabavu. Od 11. godine igra se sa „pravim“ loptama i na standardnim terenima. Trenira se četiri puta nedeljno po sat vremena. Treninzi su podeljeni na kondicione i taktičke segmente, i na individualni rad. Kondicioni treninzi podrazumevaju vežbe snage i atletske vežbe. Taktika je možda i najvažniji deo jer uči timskom radu, dok se individualnim radom vežbaju pozicije u timu.

Prvi uslov za uspešno bavljenje košarkom su fizičke predispozicije, pre svega visina i dužina ekstremiteta. Kroz treninge se zatim razvijaju motoričke sposobnosti, kao što su brzina, eksplozivnost i snaga. Ali, ono što razlikuje vrhunskog košarkaša od ostalih je karakter. Snažna volja, upornost, istrajnost na treninzima i otpornost na stresne situacije tokom utakmice su najvažnije košarkaške osobine. Kao i u svakom sportu, talenat je 20 odsto, a ostalo je rad i samodisciplina.

Aktivira sve mišiće

Bavljenje košarkom ravnomerno razvija sve grupe mišića. Zbog brzine igre i promene ritma, podjednako se razvijaju mišići koji vrše pokret i oni koji pokušavaju da ga zaustave. Pogrešno je uvreženo mišljenje da košarkaški treninzi stimulišu rast. Genetske predispozicije su jedine koje određuju visinu košarkaša. Profesionalni košarkaši uglavnom su viši od 1.90 m, žene od 1.75 m.

Jedan od najvećih košarkaša sa ovih prostora, Dražen Petrović, nakon timskog treninga je ostajao satima i radio na elementima igre koji su ga kasnije odveli u legendu ovog sporta. Trenirao je u mraku, driblao stolice, i šutirao preko 700 puta. Njegovi treneri kažu da nije bio šuterski tip. Imao je malu šaku, kratke i malo deblje prste. Ali, treninzima i upornošću je uspeo da postavi standarde koji su mnogima i dalje nedostižni.

Povrede

Upravo zbog visine, najčešće povrede u košarci su vezane za donje ekstremitete i zglobove. U najvećem broju slučajeva stradaju ligamenti skočnih zglobova i kolena.

Košarka je idealan sport za rekreativce. Ulični basket i igra „tri na tri“ je najpopularniji i najjeftiniji sport.