JAČA KONCENTRACIJU I OSLOBAĐA OD STRESA

Rodnim mestom skvoša smatra se Velika Britanija, i to iz dva razloga. Prvi je zato što su početkom 19. veka zatvorenici u ozloglašenom londonskom zatvoru Flit prekraćivali vreme tako što su satima udarali reketom lopticu o zatvorski zid. Navodno su baš britanski robijaši i postavili prva pravila skvoša. Drugi razlog je taj što su skvoš voleli i britanski vojnici u kolonijama Velike Britanije, od kojih su i stanovnici Južne Afrike, Indije, Novog Zelanda i Australije preuzeli ovaj sport.

Međutim, skvoš možda ipak nije bio samo igra zatvorenika i vojnika. Postoji i teorija da je nastao 1830. godine u engleskoj Harrow School, i da su baš tu izgrađeni prvi skvoš tereni.  U to vreme su se koristile loptice od prirodne gume, a navodno su studenti preradili i rekete da bi mogli da igraju skvoš u školi. U svakom slučaju, ovaj sport je dobio ime po mekanoj loptici od gume koja može da se gnječi rukom (eng. squash, gnječiti).

Tereni za skvoš izgrađeni su u Severnoj Americi još 1880, u Australiji 1913, a bilo ih je čak i na tragično potonulom brodu „Titanik”. Danas ga igra više od 17 miliona ljudi na 50.000 terena u 185 zemalja sveta. Obožavaju ga i žene i muškarci, rekreativci i sportisti svih godina, pa glas koji ga prati da je skvoš sport rezervisan za bogataše nije baš tačan. Više o zanimljivoj istoriji skvoša može da se vidi na Jutjubu u videu kanadske produkcije pod imenom The History of Squash.

PRAVILA IGRE

Skvoš se igra na zatvorenim i na otvorenim terenima, s tim što je prednji zid dužine 9,75 metara i širine 6,4 metra, a visina plafona mora da bude 5,64 metra. Reket je kombinacija reketa za tenis i badminton. Savremene loptice za skvoš prave se od kaučuka i veoma su brze (dimenzije između 39,5 i 41,5 milimetara), pa su zato podeljene u četiri kategorije prema brzini. Bela loptica je vrlo spora, žuta je spora, crvena je brza, a plava vrlo brza. Zbog malog terena skvoš loptica se velikom brzinom vraća ka igraču, a rekord je 242 km/h. Jedno od pravila u skvošu je da pauza između dve promene loptice ne sme da bude duža od 10 sekundi, a postoji i pravilo da igrač koji namerno usporava igru dobija kaznene bodove. Skvoš se igra u paru naizmeničnim udaranjem loptice o glavni zid. Započinje serviranjem jednog igrača koji lopticu lansira u zid, i to između linije za serviranje i gornje aut linije. Ako lopticu servira desni igrač, ona mora da leti na levu stranu i obrnuto. Dozvoljeno je udariti lopticu pre nego što ona udari u pod (volej), a loptica sme da udari ili da padne na pod samo jednom pre nego što je drugi igrač vrati. Loptica mora da udari u glavni zid i odbije se, ali je dozvoljeno da prošeta i do druga dva zida. Igrači skvoša nose zaštitne naočare i patike. Meč se igra na dve ili tri dobijene igre, a svaka igra traje do 11 osvojenih bodova. Ako je rezultat 10:10, igra se dok jedan od igrača ne dođe do dva boda razlike.

Najpoznatiji igrači skvoša sa najviše trofeja su Mišel Martin iz Australije, prva igračica koja je uzastopno osvojila tri svetska prvenstva u singlu i Pakistanac nac Džanšer Kan, koji je šest godina zaredom osvajao Britansko otvoreno prvenstvo i osam puta zaredom svetski šampionat. 

DOBAR ZA ZDRAVLJE

Zbog male veličine terena, igra se na samo tri zida, jedan glavni i dva sporedna, te samim tim skvoš može da se igra svuda. Zna se da skvoš aktivira i angažuje sve mišićne grupe i topi kalorije (oko 1.000 kalorija za 45 min). Skvoš vole i žene i muškarci, koji bez problema igraju i u paru. Često ga igraju i zaposleni ljudi u pauzi posla ili posle radnog vremena, pa otud i fama da je skvoš sport za bogataše. A zapravo je reč o igri koja omogućava da se na dobar način „izbace sve dnevne frustracije”, kako kažu iskusni igrači, jer skvoš zahteva čistu glavu, koncentrisane misli i brzo reagovanje.