KAKO GA DRŽATI POD KONTROLOM

Sredinom prošlog veka u SAD je objavljeno pravilo polovina:

• od svih osoba koje imaju povišen krvni pritisak samo polovina zna za to,

• od te polovine koja zna za svoj povišen krvni pritisak samo polovina se kontroliše i leči redovno,

• od ovih koji se redovno kontrolišu i leče samo polovina  ima zadovoljavajući rezultat lečenja.

Prevedeno u procente, samo oko 12,5% osoba sa arterijskom hipertenzijom ima zadovoljavajuće vrednosti krvnog pritiska uz terapiju!

Zbog toga se u cilju sniženja krvnog primenjuju prvo nefarmakološke mere, a zatim i lekovi za terapiju hipertenzije. To ne znači da se pri uvođenju lekova u terapiju povišenog pritiska isključuje borba protiv loših životnih navika, naprotiv nefarmakološke mere moraju pratiti farmakološke mere tokom svih faza lečenja! Na ovaj način se redukuje uticaj spoljašnjih faktora kao što su:  ishrana, telesna masa (gojaznost), fizička neaktivnost, pušenje i stres.

Promene životnih navika u lečenju hipertenzije podrazumevaju:

• Smanjenje telesne težine,

• Ishrana sa puno voća, povrća, smanjen unos zasićenih masti i ukupan unos masti,

• Smanjen unos alkohola,

• Fizička aktivnost od oko 30 minuta dnevno više dana u nedelji,

• Smanjen unos soli, najviše 5 g kuhinjske soli u 24 sata.

Pored svega navedenog važno je sprovoditi samomerenje u kućnim uslovima gde je granična vrednost za hipertenziju  ≥135/85 mm Hg. Za samomerenje su uvek pouzdaniji aparati koji se primenjuju na nadlakticu.

Krvni pritisak podleže velikim varijacijama u toku dana. Sasvim su normalna odstupanja između merenja koje ste uradili kod doktora, onog u apoteci i merenja koje ste uradili kod kuće jer su ove okolnosti potpuno različite. Isto tako normalno je da dva uzastopna merenja daju različite rezultate.