KAKO OČUVATI ZDRAVLJE I VEDAR DUH?
UTICAJ ZIME NA LJUDSKI ORGANIZAM
Dolazak zime utiče na sve nas, i to se ne može sprečiti. Odjednom nam nedostaje energija, teško ustajemo i odgovaramo na sve zahteve i obaveze koje su sastavni deo našeg života. Pitamo se gde je nestala sva vedrina koju smo osećali na proleće i leto? Odgovor leži u prirodnim procesima koji se dešavaju u našem organizmu po dolasku hladnijeg vremena, i zato treba da se opustimo i prepustimo čarima zime, umesto da sa njom „ratujemo”.
Dolazak zime dovodi do pokretanja raznih procesa u organizmu, koji nas na neki način pripremaju za period zime. Za neke promene koje nastaju zimi u organizmu se znalo od ranije, kao na primer, za pad imuniteta, usporavanje metabolizma zimi ili potencijalan nedostatak vitamina D. U poslednje vreme rade se intenzivne studije sa ciljem da se rasvetli kako i zašto dolazak zime tj. prelazak iz jeseni u zimu, kod nekih ljudi dovodi do drastičnih promena raspoloženja, ili čak depresije.
ŠTA SE DEŠAVA U NAŠEM ORGANIZMU SA DOLASKOM KASNE JESENI I ZIME?
Hibernacija je proces koji se sreće kod životinja, ali i kod ljudi, a karakteriše se povećanjem telesne mase i povećanom potrebom za spavanjem u kasnu jesen i zimu. Zbog toga ne treba da nas čudi što su kod većine nas ove potrebe posebno naglašene u zimskom periodu, pa nije tako strašno ako zimi provedemo ceo dan ušuškani u svom toplom domu, uživajući u omiljenim specijalitetima.
Promene cirkadijalnog ritma
Cirkadijalni ritam predstavlja ciklične promene u našem fizičkom, psihičkom i mentalnom funkcionisanju koje se ponavljaju nakon 24h. Promene u našem organizmu zapravo su odgovor na promenu dnevne svetlosti tj. na gubitak i pojavljivanje dnevne svetlosti. Cirkadijalni ritam se javlja kod čoveka, ali i kod biljaka i životinja. Naše telo ima svoj unutrašnji časovnik koji kontroliše prirodni ciklus spavanja i budnosti, između ostalog, kroz sintezu melatonina, hormona koji je neophodan za uspostavljanje normalnog ciklusa spavanja.
Nivo melatonina raste sredinom dana do kasno uveče, ostaje visok veći deo noći, da bi došlo do pada njegove koncentracije u jutranjim časovima. Međutim, u zimskim mesecima, kada je manje sunčanih časova, može doći do poremećaja u sintezi melatonina u vidu njegovog preranog ili prekasnog stvaranja u toku dana/noći. To sve može da dovede do poremećaja spavanja, ali i poremećaja ponašanja, koje se u poslednje vreme opisuje kao „zimska depresija” ili „sezonski afektivni poremećaj”.
KAKO DA OČUVAMO SVOJE ZDRAVLJE U ZIMSKOM PERIODU?
Osnovno je da vodimo brigu o sebi i drugima, bez obzira na godišnja doba. Pravilna ishrana, uz pojačan unos voća i povrća, kao i rekreacija primerena zdravstvenom stanju i uzrastu, može da poboljša imunitet u zimskom periodu. Ako nismo u mogućnosti da se pravilno hranimo, postoje dijetetski suplementi dosupni u apotekama. Oni mogu da pomognu da se naš organizam izbori sa zimom, ali je potrebno napraviti pravi izbor suplementa, u čemu je farmaceut ili lekar vaš najbolji saveznik.
KAKO SE NOSITI SA „ZIMSKOM DEPRESIJOM” ?
Da nije sve tako crno kada dođe zima, pokazuje da se ovi poremećaji raspoloženja mogu tretirati uspešno upotrebom dijetetskih suplemenata na bazi melatonina koji blagotvorno deluju na organizam zimi, a uzimaju se u kasnim popodnevnim časovima ili pred spavanje. Takođe se preporučuje upotreba svetlosnih lampi, koje imitiraju dnevnu svetlost, posebno u jutranjim časovima. Ovaj kombinovani pristup je posebno od pomoći ljudima koji žive na severu, kao na primer u Švedskoj i Norveškoj ili u Severnoj Americi, s obzirom na to da su oni najviše pogođeni problemom zimske depresije.