KULTNA PLANINA KOJA ZRAČI

U istočnoj Srbiji, u blizini Sokobanje, uzdiže se čudesna planina Rtanj (1560 m), kao deo krečnjačkog masiva Karpatsko-balkanskog planinskog sistema, poznata po škriljcima iz paleozoika i peščaru, te brojnim podzemnim izvorima, jamama i pećinama. Prema čuvenom srpskom geografu Jovanu Cvijiću (1865–1927), Rtanj je jedna od najlepših planina u Srbiji.

Zapravo, Rtanj je pravo mesto za sve koji vole izazov, za avanturiste, penjače, travare, ali i ufologe i alternativce raznih vrsta, počev od onih koji zagovaraju povratak prirodi i zdravom načinu života, preko istraživača neobjašnjivih pojava kao što su, sada već legendarne, vatrene lopte na nebu iznad vrha Šiljak, do onih koji veruju u isceliteljsku moć planine.

Na put ka mističnom i kultnom Rtnju treba krenuti uoči dana rođenja Svetog Jovana Biljobera, kada se pletu venčići od ivanjskog cveća i sa svih strana pristižu poštovaoci prirode i sakupljači lekovitog bilja. Na put možete otići s Klubom aktivnih uživalaca prirode iz Beograda (KAUP), prvo autoputem, sa koga se isključuje kod Aleksinca, pa nastavlja pored Bovanskog jezera ka Sokobanji i predivnom kanjonu Moravice, bistre i ledene reke koja izvire u selu Vrelo.

BOGORODICA U STENI

Prva destinacija bila je Lepterija, popularno sokobanjsko izletište do koga se najlakše dolazi ako krenete u pravcu Ozrena, peške, pa prateći putokaze, uređenom stazom posetite i crkvu Svete Marije, u čijoj blizini se nalazi stena u kojoj ljudi iz daljine prepoznaju lik device Marije. Prema predanju, tu se sakrila Bogorodica s Isusom u naručju, bežeći pred Rimljanima. Nedaleko od ovog lokaliteta su i hajdučka pećina, srednjovekovno utvrđenje Sokograd i vidikovac Popovica. Sokograd se pominje u biografiji despota Stefana Lazarevića, a inače je porušen tokom borbi za turski presto pod vođstvom Muse Kesedžije, koji se, inače, smatra krivcem i za rušenje crkve Svete Petke u blizini Lepterije. Za Lepteriju su vezane mnoge legende, a jedna od njih kaže da se Župan, sin vlasnika sela Vrmdža zaljubio u devojku Lepteriju, prekrasnu kćerku tadašnjeg vladara Sokograda. Bila je to tajna ljubav, jer su njihovi očevi bili u stalnom ratu oko poseda, pa je zaljubljena Lepterija jedne noći pobegla za svog izabranika. Otac je naredio slugama da je pogube kada je nađu, što su ovi i učinili, a Župan je od tuge skočio u najdublji vir Moravice, koji od tada (kao i plaža) nosi njegovo ime – Župan.

USPON NA ŠILJAK

 Poseta planini Rtanj nije potpuna bez izazovnog penjanja na njegov najviši vrh Šiljak (1560 m), sa koga puca pogled do ušća Save u Dunav, a koji podrazumeva kondiciju i opremljenost, nošenje vode i odgovarajuće odeće i obuće, jer se vreme za čas promeni, a ima i zmija – poskoka i šarki.

Pored uspona u okviru rtanjske manifestacije „Sveti Jovan Biljober” koja se održava 7. jula svake godine, kada planinari uz pratnju biologa i travara beru lekovito bilje po padinama Rtnja, čuveni su i sada već tradicionalni Vidovdanski i Božićni usponi, od kojih je ovaj prvi noćni i iziskuje nošenje lampi, te poseban oprez.

Običaj je da se planinari, travari i svi drugi koji savladaju naporan i strm uspon do Šiljka, odmaraju pored ostataka kapele Svetog Đorđa iz 1935, koju je na vrhu podigla supruga Julijusa Minha u znak sećanja na muža, koji je bio vlasnik ondašnjeg rudnika „Rtanj”. Priča se da je kapelu gradilo preko hiljadu ljudi koji su na magarcima vukli kamenje i drugi materijal na vrh Šiljka.

Nažalost, sada je u ruševinama, jer su je pre oko dve decenije vandali razneli dinamitom, tragajući za davno skrivenim blagom. Mit o zlatu i draguljima u utrobi planine vezuje se za legendu o čarobnjaku i njegovom čudesnom dvorcu punom bogatstva, koji je u pradavna vremena bio na mestu gde je sada planina Rtanj.

JAMA LEDENICA

Na jugoistočnoj strani najvišeg vrha Rtnja nalazi se jama Ledenica, čiji je ulaz, širok 20 metara u prečniku, na dnu plitke vrtače. Ledenica je dobila ime zbog unutrašnje temperature, koja od leta do zime varira između −2 i −4 stepena. Duga 50 metara, jama se završava impresivnom dvoranom (širina 15, visina 10 metara), ravnog, glinenog poda s kamenim blokovima.

SELO VRMDŽA

Obilazak Rtnja nezamisliv je bez posete prelepom selu Vrmdža, koje se nalazi u podnožju planine. Meštani kažu da je selo Vrmdža dobilo ovo neobično ime prema običaju u ovom kraju , gde se i danas govori „da kiša vrne iz oblaka”, odnosno da „treba navrnuti vodu u baštu”. Rečju, to znači da mesto sa tim imenom ima mnogo izvora, potočića, potoka, rečica, jer se reč „vrm” odnosi na vodu. Na tri kilometra od centra sela nalazi se i ovalno Vrmdžansko jezero (oko 50 m u prečniku), kraškog porekla i bogato ribom, u koje se sliva voda sa okolnih brda.

Selo Vrmdža se prvi put pominje u pisanim dokumentima iz trećeg veka. U sredini sela se nalazi rimsko utvrđenje, odakle se branio carski drum koji je vodio za Bliski i Srednji istok. Vrmdža se pominje i u dokumentima iz 14. veka kao naseobina bogatih vlastelina, koji su trgovali sa Dubrovnikom. Krajem 11. veka i početkom 12. postaje srpski kraj. Selo ima i etno muzej bogat eksponatima koji treba posetiti, kao i staru školu iz 1854. u koju su išla deca iz Vrmdže, Šarbanovca, Mužinca, Trgovišta i Žučkovca.

Bajkovitost Vrmdže ogleda se i u njenih 40 prirodnih izvora, lekovitoj vodi i utisku da tu flora buja na neverovatan način. Danas u selu živi 700 stanovnika i pristižu novi, od kojih su neki došli iz daleka, Italije i Amerike i tu, u svojevrsnom eko raju, našli sreću.

I zaista, obnavljaju se stare čatmare, obrađuju njive, popravljaju strme ulice, a grupa mladih ljudi iz Beograda bavi se i permakulturom i po pristupačnoj ceni prodaje svoje ekološke proizvode, prirodne sapune i kozmetiku, džemove od šumskog voća, med, sireve, rakiju i drugo. Ko se nađe u Vrmdži obavezno treba da prošeta i do vodenice kod deda Mije na Pakleškoj rečici, gde se tradicionalno jedu domaće pite i rtanjska jagnjetina, kupuje tek samleveno brašno i pije izvorska voda. Zapravo, ko jednom dođe u Vrmdžu, odmah poželi da iz nje nikad ne ode, pa se zato valjda svi putnici-namernici, turisti, istraživači i avanturisti uvek vraćaju.

RTANJSKI ČAJ

Flora Rtnja bogata je sa 25 endemičnih biljaka, od čega je 15 vrsta, a 10 podvrsta, a zajedno čine oko 3,88 odsto biljnog sveta u ovoj regiji. Jedna od njih je i nadaleko poznati rtanjski čaj, odnosno biljka Satureja montana, koja je baš na ovoj planini prvi put pronađena, samo tu živi i zakonom je zaštićena.

Rtanjski čaj može da naraste do visine od jednog metra, ima razgranatu stabljiku, cvetove svetloljubičaste boje i spada u lekovite biljke. Živi dugo, čak nekoliko desetina godina. Bere se za vreme cvetanja, u avgustu i septembru, tako što se makazama seku vrhovi stabljika sa cvetovima ili samo cvetovi, pa suše na senovitom i promajnom mestu. Koristi se za lečenje bolesti organa za disanje, varenje i mokraćnog sistema, a spolja za ublažavanje upala kože i sluzokože.

VANZEMALJCI I ZMIJE

Iako se Srbija ne nalazi u registru turističkih NLO destinacija, na Rtanj dolaze ufolozi i oni koji veruju da je planina zapravo piramida koju su izgradile drevne civilizacije pre 500 hiljada godina, te da se u njenoj utrobi vanzemaljci napravili podzemni heliodrom, čija se tajna vrata otvaraju samo u kišnim danima, kada je Šiljak u oblacima, a iznad njega vibriraju svetleće narandžasto-crvene kugle koje kvare televizore i od kojih crkavaju kokoške.

Po drugoj hipotezi, u Rtanj je udario meteorit s Meseca, a pominje se i nevidljivost aviona na radaru, plus specifični elektromagnetni talasi, tri podzemne reke i jezero, kao i rupa na vrh Šiljka koja je izlaz iz podzemne piramide.

Meštani vole da prepričavaju i legendu po kojoj je Rtanj centar sveta, u kome živi bog Ra, koji se zaljubio u lepu Ilirku, vladaricu Balkana, pa joj je pomagao u osvajanju sveta. Tako su stigli s vojskom i do Etiopije, ali se tu zgodna Ilirka zaljubila i udala za faraona. Bog Ra se raprsnuo od besa, a nevernica se vratila na Rtanj. Za njom dojuri faraon s vojskom, a na Rtanj dovede i silne zmije, od kojih jedna ujede Ilirku, pa ona umre. Svi su sahranjeni u piramidi, a na Rtnju je ostalo 13 vrsta zmija.