LEKOVITA BILJKA KOJA DOBRO MIRIŠE

20. 10. 2020

Nana

Neki vole koktele sa nanom, neki čaj, mnogi žude za čokoladom sa mentom. Ova biljka koja raste kao korov, možda ima najširi spektar upotrebe od svih biljaka koje znamo

BLOG Brinemo o vama

Menta nikad nije bila samo ukus i miris. Davno je prešla granicu između nečeg lekovitog i nečeg što dobro miriše. Upotrebljava se u različitim segmentima farmaceutske i kozmetičke industrije, industriji hrane i konditorskih proizvoda, pa sve do parfema i proizvoda široke potrošnje.

Nana se nalazi u grupi mirisnih biljaka poput lavande, žalfije, majčine dušice i ruzmarina, pa ipak nana odnosno menta kako se još zove, napravila je totalno dominaciju i može se naći u velikom broju proizvoda.

Nana je napravila senzaciju zbog jedinstvenog hemijskog elementa mentola i koji daje osećaj hladnoće. Ljudski mozak taj osećaj hladnoće povezuje sa svežinom.

A sad nešto za gurmane

Listove nane je najbolje dodavati na kraju kuvanja, sirove. Tako se oseti i ukus i tekstura nane. Kada se kupuje, najbolje je uzimati svetlu i neoćišćenu. Može do sedam dana da se čuva u frižideru u plastičnoj kesici. Za pripremu nane koristiti oštar nož i seckati na krupno jer ako se secka na sitno gubi se ukus. Nana dominira u kuhinji Bliskog Istoka gde se dodaje u jagnjetinu, supu, povrće i salate.

Vratimo se na početke, u antičku Grčku, da vidimo kako se menta tada koristila. Po grčkoj drevnoj mitologiji, Menta je bila prelepa rečna nimfa koja se zaljubila u boga podzemlja Had. Ali ljubomorna supruga Persefona je Mentu pretvorila u malu biljku po kojoj će obični smrtnici gaziti. Da bi ispravio svoju grešku, Had Menti daje predivan miris da bi ljudi cenili njenu slatkoću. U staroj Grčkoj ta slatkoća se koristila tako što bi je poređali po podovima i tako osvežavali prostorije. Koristili su je u pogrebnim obredima, a njome su rešavali i probavne probleme.

U srednjovekovnoj Evropi, nana je našla primenu kao osveživač daha. Ljudi su je stavljali u sirće s kojim su kasnije ispirali usta. Nekada su mentu samo žvakali da bi neutralisali neprijatan zadah, zajedno sa drugim mirisnim biljem i začinima kao što su peršun, cimet, komorač, klinčić i žalfija.

Godine 1870. stomatolog Vošington Šefild je napravio prvu pastu za zube. Pasta je sadržala vodonik peroksid i sodu bikarbonu i da bi neprijatan ukus paste za zube ublažio dodavao je ekstrakt nane. Pacijentima se ukus svideo i tako je posao sa pastama za zube krenuo.

Ubrzo nakon toga napravljeni su i rastvori za zube koje su služile za uništavanje mikroorganizama i dezinfekciju. U sebi su imali prečišćeni alkohol, eukaliptus, majčinu dušicu i naravno nanu. Ovi rastvori nisu imali blag ukus ali su zbog mentola iz nane koji je davao osećaj svežine imali prođu na tadašnjem tržištu.

Nakon ovih rastvora na tržistu se pojavljuju i žvakaće gume. I tu nana zauzima vodeću poziciju. Prirodni mentol u ulju nane učinio je da žvake sa njenim ukusom zauzmu neprikosnoveno mesto do dan danas.

Nana raste na otvorenom širom sveta osim u najhladnjim regionima gde je tlo zaleđeno tokom cele godine. Voli vlažno tlo i malo hlada tokom najtoplijeg dela dana u toplijim klimatskim predelima. Ako potrebe za vlagom nisu zadovoljene nestaće do korena i opet će se narasti kada uslovi budu povoljni. Nana se širi agresivno i u nekim vrtovima može da bude štetočina. Takođe može da se gaji u zatvorenim prostorima ako je saksija postavljena na prozoru sa sunčane strane stana.

Potreban je i oprez

Poput mnogih drugih biljaka, nana takođe ima neželjena dejstva. Osobe koje imaju GERB (gastroezofagusna refluksna bolest) ne bi trebalo da koriste nanu radi smirivanja probavnih tegoba. Prema objavljenim radovima iz 2019. godine, nana obično deluje kao okidač za GERB.

Uzimanje ulja nane u većim količinama može biti toksično. Ulje nane nikako ne sme da se stavlja na lice beba i male dece jer može da prouzrokuje grčeve koji sprečavaju disanje. Treba se pridržavati preporučenih doza.

Čist mentol je otrovan i nije za unutrašnju upotrebu. Ljudi treba da ga nanose samo na kožu ili na spoljne površine, poput jastuka, kako bi se širila isparenja.

Najčešće vrste nane koje se uzgajaju u kulinarske i lekovite svrhe su pepermint, spearmint, čokoladna, ananas, jabukova, pomorandža i švajcarska menta. Međutim postoji na stotine vrsta ove divne biljke. Mnoge vrste nane mogu da se ukršteno oprašuju i stvaraju nove sorte, tako da mnoge vrste nisu ni identifikovane. U zavisnosti od vrste, nana može da poraste od 36 do 48 centimetara i da ima oštar citrusni ukus i miris.

Prema najnovijim istraživanjima iz 2019. godine utvrđeno je da placebo kontrolisana istraživanja podržavaju upotrebu ulja peperminta kao lek za niz gastrointestinalnih stanja, uključujući probleme sa varenjem, sindrom iritabilnih creva, bol u želucu kod dece i osećaj mučnine nakon operacije.

Autori studije su otkrili da nana deluje protiv štetnih mikroba, reguliše opuštanje mišića i pomaže kontrolu upale.