LOV NA LEPTIRE

Štitasta žlezda ima važnu ulogu u regulisanju metabolizma vašeg deteta i od ključnog je značaja za razvoj mozga i rast. Štitasta žlezda pomaže i u održanju osnovnih funkcija organizma kao što su disanje, cirkulacija i varenje, i omogućava da svi organi u telu deteta pravilno rade.

ŠTA JE ŠTITASTA ŽLEZDA?

Štitasta žlezda je endokrina žlezda u obliku leptira koja se nalazi u prednjem delu vrata neposredno ispod Adamove jabučice. Ona je „glavni regulator” metabolizma i njen zadatak je da proizvodi tireoidne hormone − prenosioce poruka neophodne za pravilan i nesmetan rad tkiva i organa. Na taj način štitasta žlezda pomaže telu da koristi energiju i održava toplotu i omogućava mozgu, srcu, mišićima i drugim organima da pravilno rade. Kod dece, tireoidni hormoni su od ključnog značaja i za razvoj mozga i rast.

ŠTA UZROKUJE POREMEĆAJE RADA ŠTITASTE ŽLEZDE KOD DECE?

Postoji nekoliko stvari koje mogu uzrokovati probleme u funkciji štitaste žlezde kod dece. Deca mogu biti rođena sa štitastom žlezdom koja ne radi kako treba ili se problemi mogu javiti tokom razvoja. Poremećaji rada štitaste žlezde mogu biti i nasledni, tako da, ako ste vi ili neko u vašoj porodici imali ove probleme, važno je obratiti pažnju na naznake bilo kakvih simptoma kod dece. Osim toga, poremećaji rada štitaste žlezde javljaju se mnogo češće kod devojčica nego kod dečaka.

U ČEMU JE ZAPRAVO PROBLEM?

Ponekad štitasta žlezda kod dece može da prestane da radi kako treba i da počne da radi suviše brzo ili sporo. Kada je štitasta žlezda previše aktivna (radi suviše brzo), ona proizvodi previše tireoidinih hormona i sve funkcije organizma se ubrzavaju. Takvo stanje poznato je kao hipertireoza.

Kada je štitasta žlezda nedovoljno aktivna (radi suviše sporo), ona ne proizvodi dovoljno tireoidnih hormona potrebnih za održanje telesnog metabolizma, pa se ćelije i organi u telu usporavaju. Takvo stanje poznato je kao hipotireoza.

Upravo takve promene uslovljavaju pojavu simptoma hipertireoze i hipotireoze. Ako se neravnoteža tireoidnih hormona ne dijagnosticira i ne leči, ona može imati ozbiljne posledice na neurološki razvoj deteta, rast, pubertet i opšte zdravstveno stanje.

Pored toga, poremećaji rada štitaste žlezde mogu se ispoljiti kod dece i na drugi način, stvaranjem čvorića (ispupčenja na vratu), koji su veoma retki i obično nekancerogeni i koji se uglavnom mogu lečiti ako se rano ustanove.

UOČAVANJE SIMPTOMA HIPOTIREOZE I HIPERTIREOZE

 Kako biste uočili simptome koji se dovode u vezu sa hipotireozom i hipertireozom, zamislite ih kao leptire, sa potpuno različitim karakternim osobinama. Nazovimo ih Hipo (skraćeno od hipotireoza) i Hiper (skraćeno od hipertireoza).

HIPOTIREOZA

Simptomi smanjene funkcije štitaste žlezde kod dece zavise od uzrasta dece i trenutka nastanka problema. Ipak, najčešći simptomi mogu biti sledeći:

• Bebe mogu izgledati umorno/pospano sve vreme, može se javiti konstipacija i problemi sa hranjenjem.

• Deca kod koje se dijagnoza i lečenje ne utvrde na vreme, mogu imati probleme sa učenjem u školi i ponašanjem.

• Kod starije dece, smanjena funkcija štitaste žlezde može uzrokovati zaustavljanje rasta kostiju i zuba.

• Pored problema sa rastom, može doći i do kašnjenja puberteta.

• Hipotireoza kod starijih adolescentkinja može uzrokovati učestale i obilne menstruacije.

• Mogu se javiti i simptomi kao što su usporenost/pospanost, suva koža i gubitak kose, preosetljivost na hladnoću, usporen rad srca, povećanje telesne težine i zadržavanje tečnosti.

Šta uzrokuje hipotireozu? Kod dece, najčešće se javljaju dva oblika hipotireoze (smanjene aktivnosti štitaste  žlezde):

• Hipotireoza koja je prisutna od rođenja, poznata kao kongenitalna hipotireoza.

• Hipotireoza koja se javlja kasnije kod dece, poznata kao kasna ili stečena hipotireoza.

Kongenitalna hipotireoza

Kongenitalna hipotireoza javlja se kod beba u 1 od 2.000 do 4.000 slučajeva. Obično se javlja kada se štitasta žlezda ne razvije pravilno dok dete raste u materici. U tom slučaju, štitasta žlezda ostaje u području baze jezika, i naziva se ektopična štitasta žlezda. Kod neke dece sa ektopičnom štitastom žlezdom, žlezda se delimično razvija, dok se kod druge ne razvija uopšte. Bebe sa nelečenom kongenitalnom hipotireozom nemaju dovoljno tireoidnih hormona potrebnih za normalan rast i razvoj mozga. Iz tog razloga, ona mogu imati poteškoće u učenju.

Međutim, u razvijenim zemljama dostupni su neonatalni skrining programi kojima se može ustanoviti kongenitalna hipotireoza, pa se bebe sa ovim stanjem mogu na vreme lečiti što će im omogućiti normalan razvoj.

Stečena (kasna) hipotireoza

Najčešći uzrok stečene hipotireoze kod dece je stanje poznato kao Hašimotov tireoiditis. Pri ovom poremećaju imuni sistem napada štitastu žlezdu i sputava proizvodnju tireoidnih hormona.

Hašimotov tireoiditis javlja se neprimetno i veoma se sporo razvija. Obično se javlja kod dece starije od šest meseci, kod ukupno 1 do 2% adolescenata u svetu. Kod dece sa Hašimotovim tireoiditisom proizvodnja tireoidnih hormona može biti normalna prilikom prvog dijagnosticiranja, pa se preporučuje praćenje u slučaju da dođe do razvoja hipotireoze.

Kako se hipotireoza dijagnosticira i leči?

Hipotireoza kod dece konstatuje se jednostavnim testom krvi (test tireoidne funkcije). Ovi testovi utvrđuju da li štitasta žlezda ima normalnu funkciju. Osim toga, rentgen šake i zgloba (kolena kod dece) pokazaće na koji način se dete razvija i da li je došlo do zaostatka u razvoju kostiju.

Kada se ustanovi hipotireoza, dete se može lečiti tako što se tireoidni hormoni koji mu nedostaju zamenjuju levotiroksinom, sintetički proizvedenim tireoidnim hormonom. Lečenje kod dece isto je kao i kod odraslih, preporučuje se levotiroksin, s tim što se doza prilagođava težini i individualnim potrebama deteta.

HIPERTIREOZA

Ako vaše dete ima hipertireozu, njegova štitasta žlezda je previše aktivna i proizvodi previše tireoidnih hormona, što čini da se telesne funkcije i metabolički procesi odvijaju brže nego što je normalno. Stoga, najčešći znaci i simptomi hipertireoze mogu biti:

• poremećaj sna

• razdražljivost

• promene u ponašanju/savladavanju    školskog gradiva (npr. slaba koncentra   cija i nepažnja na času)

• česta snuždenost, osetljivost i plačljivost

• tremor u rukama

• povećan apetit i gubitak težine

• dijareja

• devojčice mogu imati veoma slabe i    neredovne menstruacije

Šta uzrokuje hipertireozu?

Hipertireoza (povećana aktivnost tireoidne žlezde) je relativno retka kod dece i javlja se u 8 od 1.000.000 slučajeva kod dece mlađe od 15 godina. Kod dece mlađe od četiri godine javlja se u 1 od 1.000.000 slučajeva.

Najčešći uzrok hipertireoze kod dece je stanje poznato kao Grejvsova bolest. Reč je o autoimunom poremećaju, kod kojeg se u telu obolelog proizvode antitela koja stimulišu štitastu žlezdu da proizvodi preteranu količinu tireoidnih hormona. Kod dece obolele od Grejvsove bolesti javlja se dodatni simptom u vidu otečenosti vrata usled uvećanja žlezde, kao i izbočenost očiju.

Kako se hipertireoza dijagnosticira i leči?

Hipertireoza se dijagnostikuje na osnovu simptoma kod deteta i putem analize krvi (testovi tireoidne funkcije) kojima se utvrđuje da li je funkcija štitaste žlezde normalna. Kada se uspostavi dijagnoza hipertireoze kod dece, postoji nekoliko načina lečenja kojima se mogu ublažiti simptomi i tretirati osnovni uzroci:

• Beta blokatori se mogu koristiti u lečenju simptoma uznemirenosti kao što su ubrzan rad srca i razdražljivost, ali oni neće uticati na osnovni uzrok. Ovi lekovi moraju se obazrivo koristiti, s obzirom na

to da mogu uzrokovati napade kod dece koja boluju od astme.

• Lekovima za regulisanje aktivnosti štitaste žlezde postižu se rezultati tako što se blokira lučenje tireoidnih hormona. Ovi lekovi su ponekad praćeni neželjenim dejstvima pa bi deci na takvoj terapiji trebalo redovno kontrolisati krv kako biste bili sigurni da dobro podnose lekove.

• Trajna lečenja hipertireoze uključuju terapiju radioaktivnim jodom i operaciju kojom se uklanja deo štitaste žlezde.

USPEŠNO TRETIRANJE POREMEĆAJA RADA ŠTITASTE ŽLEZDE KOD DECE

Ako je vašem detetu dijagnosticiran poremećaj rada štitaste žlezde, budite uvereni da se takvo stanje može uspešno tretirati, i da se deci može omogućiti zdrav i srećan život. Biće im potrebna vaša podrška i pomoć u održanju optimalnog zdravlja u vidu nadzora nad njihovim lečenjem (vodićete računa da svakodnevno uzimaju lekove) i pažljivog praćenja napretka koji vaše dete ostvaruje. Bilo bi dobro i da o detetovom zdravstvenom stanju upoznate školsku ili predškolsku ustanovu koju pohađa, kako bi i oni bili svesni terapijskih i drugih specifičnih potreba vašeg deteta.

Ako biste želeli da saznate nešto više o poremećajima rada štitaste žlezde kod dece, molimo vas da posetite internet stranu Međunarodne nedelje podizanja svesti o štitastoj žlezdi na: www.thyroidweek.com.