MAJKA SVIH ŽITARICA

Kinoa je nezamenjiva namirnica kada su proteini biljnog porekla u pitanju, a njena nutritivna vrednost kada je reč o mineralima, mastima i proteinima je poznata hiljadama godina, još od vremena Inka, koji su je nazivali majkom svih žitarica. Na quechua jeziku quinoa znači „majka”.

Kinoa je zapravo pseudožitarica, jer pripada istoj vrsti biljaka kao spanać i blitva, ali se vekovima priprema kao žitarica. Zrna kinoe se sastoje od 60 odsto klica i u sebi sadrže mononezasićene masti (oleinska kiselina i omega-3 masne kiseline), koje su važne za zdravlje srca, te antioksidanse fitonutrijente (flavonoidi), esencijalne minerale (mangan, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, kalcijum, cink, bakar i selenijum), vitamine B1, B2, B3, B6, B9, E, kao i upijajuća i neupijajuća vlakna.

Kinoa smanjuje rizik od nastanaka dijabetesa tipa 2, reguliše šećer u krvi, pomaže u snižavanju povišenog holesterola i utiče na smanjenje povišenog krvnog pritiska. Pruža osećaj sitosti, lako se vari i ne sadrži gluten.

Kinoa se koristi za salatu, supe, čorbe i deserte, kao kaša za doručak i zamena za belo brašno. Na tržištu se najčešće nalaze bela, crvena i crna. Crvena je najbolja za salate jer kuvanjem ne gubi boju i oblik. Crna kinoa je nešto slađeg ukusa.

Pahuljice od kinoe su odlične kao zdrav jutarnji obrok, a brašno od ove biljke uspešno menja ono od žitarica. Skladišti se u zatvorenoj tegli na hladnom mestu. Ako je kinoa kupljena u rinfuzi, treba je oprati pre kuvanja. Priprema se u srazmeri jedan prema dva (na šolju kinoe dve šolje vode). Prelivena hladnom vodom, ostavlja se da proključa, kada treba smanjiti temperaturu, poklopiti posudu i ostaviti da se kuva petnaestak minuta. Slane varijante su odlične kao prilog pomešane s povrćem, dok su slatke, s cimetom, medom i voćem na primer, zdrav desert i izbalansiran doručak.