MOZAK U KONDICIJI
RIBA NA JELOVNIKU
Ljudi koji jedu ribu jačaju mentalne funkcije i izlažu se manjem riziku da obole od moždanog udara, srčanih oboljenja i Alchajmerove bolesti.
Paralelno istraživanje univerziteta Bordeaux u Francuskoj i Rush u Čikagu (SAD) pokazalo je da ljudima starijim od 65 godina koji bar jednom nedeljno jedu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama mozak slabi 10 odsto sporije, a onima koji je konzumiraju dva do tri puta sedmično slabi čak 13 odsto. Takođe, ishrana ribom smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, smatra se dobrom prevencijom od srčanih i moždanih udara, te od Alchajmerove bolesti.
Ribe na trpezi su i dobar saveznik u borbi protiv stresa, kao i u podizanju koncentracije, jer sve vrste sadrže vitamine B kompleksa (B1, B2, B6, B12), koji su dragoceni za funkcionisanje nervnog sistema. Ribe su i bogat izvor mineralnih soli, a morske ribe sadrže i jod, kalijum, natrijum i bakar. Kalcijuma najviše ima u krljušti, pa se zato preporučuje i sitna riba.
U nedeljniku Lancet, koji je jedan od najstarijih medicinskih magazina na svetu (osnovan 1823), objavljeno je istraživanje u kojem se kaže da konzumiranje takozvanih masnih riba pomaže našem mozgu u korišćenju serotonina, hormona sreće, koji diktira naše raspoloženje, odnosno dokazano postoji veza između omega-3 masnih kiselina i depresije.
Međutim, savet je da se ne preteruje s konzumiranjem riba koje su odgajane u veštačkim uslovima i tovljene da bi što brže porasle, jer one imaju veću količinu masti od divljih, pa je zato najbolje pripremati ih na roštilju i tako se rešiti viška kalorija i lipida. Inače, u prodavnicama se divlja od tovljene ribe najlakše razlikuje po ceni i po izgledu. Tovljene ribe su jeftinije i približno iste veličine, za razliku od onih ulovljenih na otvorenom moru, jezeru ili reci, koje su skuplje i nejednake veličine.
Neki ljudi s razlogom izbegavaju ribu na jelovniku zbog toga što postoji mogućnost da je kontaminirana teškim metalima prisutnim u morskoj vodi. Međutim, to ne važi u velikoj meri i za plavu ribu.
Inćuni, sardele i skuše dobar su izvor belančevina i masnih kiselina, a zbog malih dimenzija su u nemogućnosti da akumuliraju veću količinu štetnih materija, pa se stoga preporučuju u ishrani. Teške metale najčešće imaju tuna, morski pas, te ribe poreklom iz Baltičkog mora, pa ih nikako ne treba davati trudnicama i maloj deci. Takođe, s nutricionističke tačke gledišta, smrznuta riba ima prehrambene vrednosti kao i sveža, samo je iz kulinarskog ugla gledano nešto manje ukusna.
RIBA NA JELOVNIKU BEBA
Kada beba napuni godinu dana, pod uslovom da su se roditelji konsultovali s pedijatrom i da beba nema porodičnu istoriju alergija, te da su joj u ishranu već uveli meso, vreme je za ribu, ali ne bilo koju. Odojčetu treba ponuditi mlade i sitne morske ribice koje se nalaze na početku lanca ishrane i nisu akumulirale teške metale. Malom detetu se nikada ne daje pržena riba jer je nezdrava, već kuvana ili pečena, potpuno očišćena od kostiju.
Na primer, možete kombinovati 30 grama fileta oslića ili lososa s manjim krompirom i 50 grama spanaća, tako što filet ispečete na malo ulja, kuvan krompir izgnječite, a obareni spanać sitno iseckate. Pažljivo proverite da riba nema kostiju, pa napravite sitne komadiće i pomešajte s krompirom i spanaćem.