NAUČITE DETE DA VOLI VODU

Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom – ocena je koju su odavno dali stručnjaci širom sveta. Sport koji je, po mišljenju većine njih, najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj čitavog organizma je plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih oboljenja, a posebno se preporučuje kod osoba sa određenim fizičkim ograničenjima i tokom rehabilitacije.

Plivanje se preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Ono se može naučiti u svakom životnom dobu, ali daleko je najbolje kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada se deca još dok su sasvim mala počnu navikavati na blagotvorno dejstvo vode.

BROJKE U PLIVANJU

• Telo uronjeno u vodu do struka nosi samo 50% svoje težine, do grudi 25%, do vrata 10%;

• Voda pruža 12% veći otpor od vazduha;

• Sat plivanja troši 400 Kcal;

• 35 časova obuke dovoljno je da se nauče svi stilovi;

• Idealna temperatura vode za plivanje je oko 25°C;

• Sa pet godina deca mogu da počnu s obukom plivanja

Naučite dete da voli vodu, to je najvažniji preduslov da se kasnije kad se suoči sa velikom vodom ne uplaši. Bebe pustite da se brčkaju u kadici koliko god žele, deca vole vodu, ona ih relaksira i okrepljuje, posle kupanja bolje spavaju i raspoloženiji su. Povećavajte kako dete raste veličinu kade i količinu vode uvek za po jedan broj da ne primeti razliku, sve dok ne stignete do bazenčića u kojem dete može ležerno da se okreće na stomak i leđa, da zaroni glavu u vodu i nauči da zadrži dah. Kada dete napuni pet godina, ili visinu barem 110 cm, idealan je trenutak da ga pošaljete u školu plivanja, tada su mu motoričke sposobnosti dovoljno razvijene i u stanju je da kontroliše nezavisne pokrete ruku i nogu kod osnovnih stilova.

BLAGODETI PLIVANJA

Plivanje je bazični sport, veština koja angažuje i razvija sve delove muskulature, rameni pojas, grudi, leđa, trbušne mišiće gluteuse i noge. Snažni, vretenasti mišići čuvaju zglobove i vezivno tkivo od povreda, preveniraju pojavu skolioze i kifoze, sve češće zastupljene kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Plivanje je delotvorno kod ispravljanja već dijagnostikovanih deformiteta skeletne strukture, ravnih tabana, deformiteta kičmenog stuba, kukova.

Osim što je zdravo za telo, plivanje jača samopouzdanje, samodisciplinu, oseća obaveze i odgovornosti. Već na prvim treninzima u školi plivanja trener će ih naučiti da paze jedni na druge i oformiće se timski duh. Sva takmičenja u toj fazi su ekipna, čime se razvija zdrav takmičarski duh i osećaj pripadnosti ekipi. Sa druge strane, vi ih naučite da spakuju svoje stvari za trening, pustite ih same u svlačionicu, neka se sami presvuku, osuše kosu, stave stvari na sušenje. Možda ćete ih duže čekati, ali učinićete uslugu i njima i sebi u budućnosti.

Dete, takmičar plivač već u predškolskom dobu, suočeno sa startom na visokom startnom bloku, samo pred dubokim plavetnilom, dugačkom stazom i punim tribinama, svesno je, koncentrisano i orijentisano, odrađuje procedure profesionalno i odgovorno, izoštrava čula i reflekse, čekajući zvučni signal za start. Bez obzira na ishod trke, do vas će posle dotrčati zadihano dete, nekad nasmejano, nekad uplakano, ali ni nalik na ono koje ste posmatrali dok strogog izraza lica i napetih mišića stoji u stavu za start.

Plivanje je najbolji izbor za dete s astmom (ukoliko nije alergično na hlor). Topla i vlažna atmosfera i jačanje disajne musculature definitivno je dobra i korisna terapija koja ima višestruko pozitivan uticaj na decu i adolescente astmatičare. Stručni časopis Respirology donosi istraživanje koje je potvrdilo, nakon uključivanja grupe dece od sedam do dvanaest godina u šestonedeljni program treninga plivanja, da su sva deca uključena u taj program pokazala značajan napredak u smanjenju simptoma, manja je bila potreba za hospitalizacijom ili lekovima, a smanjeni su i izostanci s nastave. Osim toga, kod ove dece smanjila se težina same bolesti, disanje na usta, hrkanje u snu, bolovi u grudima, a sa druge strane povećalo im se samopouzdanje i opšti pozitivan osećaj.

S DIJABETESOM DO OLIMPIJSKOG ZLATA

Da se sa šećernom bolešću može i do olimpijskog zlata, dokazao je američki plivač Geri Hol Junior. On je u leto 1999. saznao da boluje od dijabetesa tipa jedan, ali to ga nije sprečilo da još dvaput nastupi na Olimpijskim igrama i da 2004. u atinskom finalu na 50 metara slobodnim stilom osvoji medalju. Plivač Mark Špic, doskora neprevaziđen po broju osvojenih zlatnih medalja na OI (ukupno devet medalja na dve Olimpijske igre), bio je astmatičar, što ga nije sprečilo da postane najuspešniji plivač svih vremena.

Za dijabetičare idealni sportovi su oni koji duže traju i angažuju velike mišiće, poput plivanja, vožnje bicikla i brzog hodanja. To su aktivnosti koje su kontinuirane, imitiraju fizički rad i povećavaju unos glukoze u ćelije. Zato, vrlo često oboleli od dijabetesa tipa 2 (insulin nezavisni tip) posle određenog vremena nemaju potrebu za oralnom terapijom ako plivaju tri do četiri puta nedeljno.

VOJNIČKA DISCIPLINA

Plivanje je poznato od davnina. Veštinu plivanja poznavali su stari Asirci i Egipćani. Grci su pridavali pažnju plivanju kao delu opšteg vaspitanja, dok su Rimljani plivanje smatrali vojničkom veštinom. Prvo pisano delo o plivanju potiče iz 1538. godine na latinskom jeziku. Prvo plivačko društvo nastalo je u Upsali (Švedska) 1796. godine, a polovinom 19. veka započinju i prva takmičenja i dolazi do razvoja plivačkih stilova. Plivanje se pojavilo već na prvim Olimpijskim igrama modernog doba, održanim 1896. godine u Atini, i to u disciplinama na 100 m i 1.500 m slobodnim stilom za muškarce. Evropska prvenstva se održavaju od 1926. godine, a svetska od 1973. godine. Međunarodna amaterska plivačka federacija (FINA, Federation Internationale de Natation Amateur) osnovana je 1908. godine u Londonu.