NE KORISTITE SOLARIJUM KAO PRIPREMU ZA MORE

Ukoliko ste među onima koji misle da je dobro otići par puta u solarijum da bi se koža pripremila pre odlaska na more – razmislite još jednom. Naša sagovornica, dr Marta Terzić, specijalista dermatovenerologije je jasna: „Apsolutni sam protivnik korišćenja solarijuma čija su brojna negativna dejstva dokazana”.

 

U razgovoru za naš magazin ona navodi da se upotrebom solarijuma koža nipošto ne može pripremiti za odlazak na more, kao i da je u Evropi je upotreba solarijuma zabranjena mlađima od osamnaest godina, kao i u našoj zemlji.

 

Kako onda pripremiti kožu za sunčanje? Da li kreme pomažu i kako ih treba koristiti?

Minimum dvadeset minuta pre izlaganja suncu potrebno je naneti adekvatnu antisolarnu zaštitu i ponavljati je na svaka dva sata.

 

Da li ishranom i uzimanjem dodataka ishrani, poput beta karotena koji sprečavaju oštećenje tkiva, možemo da spremimo kožu za sunčanje i plažu?

Suplementacija je uvek poželjna, ali nikako ne smemo zaboraviti korišćenje antisolarne zaštite.

 

Da li se savetuje primena kozmetičkih proizvoda koji stimulišu stvaranje melanina, pigmenta koji utiče na stvaranje boje kože?

Radi se o preparatima koji ne pružaju antisolarnu zaštitu, a mogu da dovedu do nastanka hiperpigmentacija na koži, ponekad i alergijskih reakcija. Shodno tome, preporučujem prirodno tamnjenje uz obaveznu zaštitu od sunca.

 

Šta sve treba da sadrži jedan kompletan proizvod za zaštitu od sunca? Koji minimalni SPF faktor treba koristiti prilikom odlaska na more i plažu?

Obavezna je antisolarna zaštita birana po tipu kože, koja štiti od kompletnog spektra UV zračenja, UVA i UVB zraka, kao i od infracrvenog zračenja i vidljivog dela spektra. Prilikom odlaska na more preporuka je da se koriste preparati sa SPF 50 i da se koža ne izlaže sunčevom zračenju u periodu od 11 do 16 časova.

 

Kako treba da nam izgleda rutina dok smo na plaži? Koji su pomoćni rekviziti za zaštitu?

Minimum dvadeset minuta pre izlaganja suncu treba namazati kremu sa antisolarnom zaštitom. Voditi računa da se ne zaborave istureni delovi tela kao što su ušne školjke, poglavina, ris stopala,... Koristiti šešire, suncobrane, naočare za sunce i odeću kao mehaničku zaštitu. Treba napomenuti da u hladu ne postoji potpuna zaštita, tako da redovno treba koristiti preparate sa zaštitnim faktorom i ponavljati mazanje na svaka dva sata, a od 11 do 16 časova se ne savetuje izlaganje suncu.

 

Koja pravila zaštite važe za bebe i malu decu? Da li se razlikuju od pravila za odrasle?

Opšti saveti za zaštitu od sunca su isti, razlika je u tome što za decu treba koristiti preparate namenjene dečjem uzrastu i eventualno produžiti period u središnjem delu dana kada se ne treba izlagati suncu.

 

Mladeži ne ljube sunce. Da li postoji neka posebna zaštitna mera za mladeže? Da li ih treba kontrolisati pre i posle odmora? Koja su pravila samopregleda mladeža?

 

Savetuje se redovan pregled mladeža dermoskopijom na godinu dana, a ako postoje mladeži koji se prate, pregledi se rade na 3 do 6 meseci. Dermoskopski pregled je najbolje uraditi pre nego što se koža osunča. Osobama sa više od 100 mladeža se ne preporučuje sunčanje. Mladeže treba mazati isto kao što se štiti i ostatak kože. Ukoliko na mladežu primetite promene boje, veličine, oblika ili eventualno počne da krvari ili svrbi, potrebno je obratiti se dermatologu.