PREOSETLJIVOST NOVOG MILENIJUMA

ALERGIJA – LAŽNA UZBUNA?!

Alergija predstavlja izmenjeno reagovanje odbrambenog sistema alergičnih osoba, usled čega organizam umesto da reaguje na bakterije, viruse i druge opšte uzročnike bolesti, troši municiju na odbranu od alergena, koje pogrešno identifikuje kao opasne, iako su oni u suštini bezopasni po zdravlje čoveka. U ovoj borbi organizam se iscrpljuje, pa samim tim nema municije za zaštitu od pravih, realnih opasnosti kao što su bakterije, virusi i drugi patogeni.

Postoji veliki broj materija – alergena iz spoljne sredine sposobnih da izazovu preosetljivost, pa je samim tim i broj bolesti preosetljivosti različit i veliki. Svaki dodir sa istim alergenom dovodi do ponovnog ispoljavanja ove preosetljivosti. Najčešći kontakt sa alergenom ostvaruje se preko sluznice, udisanjem, ili digestijom, kao i preko kože direktnim kontaktom. Alergijska reakcija, a time i alergijska bolest, nastaju na mestu kontakta alergena sa organizmom, tj. na sluznicama i na koži, ali mogu da zahvate ceo organizam i da dovedu do ozbiljnih posledica, ako se zanemare.

KOLIKO SMO OSETLJIVI?

U najčešće i najznačajnije alergijske bolesti današnjice spadaju alergijski rinitis i alergijska bronhijalna astma, koje se manifestuju na sluznicama disajnih puteva, kao i atopijski dermatitis ili alergijski ekcem koji se manifestuje na koži. Ove tri bolesti spadaju u najpoznatiju i istovremeno vodeću grupu alergijskih bolesti. To su bolesti koje se danas javljaju kod oko trećine svetske populacije, a učestalije su u razvijenim zemljama. Za ovo se smatra odgovornim savremeni način života, odnosno zapadni stil. Ovaj stil danas usvajaju i nerazvijene zemlje, pa se u novije vreme i tamo beleži porast alergija. Ako posmatramo alergije u globalnim razmerama, može se reći da se pojava alergija tokom proteklih nekoliko decenija utrostručila i da ima tendenciju daljeg rasta. Prema predviđanjima stručnjaka, očekuje se da u 2016. godini ova bolest postane najučestalija hronična nezarazna bolest u 21. veku.

OKIDAČI ALERGIJA

Uzročnici alergijskih bolesti su alergeni iz spoljne sredine i kućnog okruženja. Danas su najbolje proučeni, a time i najpoznatiji, alergeni odgovorni za nastanak alergijskog rinitisa i alergijske bronhijalne astme; njih ima svuda i teško ih je izbeći; oni potiču iz domaćeg okruženja, odnosno nalaze se u kućnoj prašini, a to su: grinje, bubašvabe, životinjske dlake i plesni. Treba istaći da su grinje i bubašvabe, kao i njihove izlučevine, bilo žive ili mrtve, visoko alergene, te su u tom smislu uvek potencijalni okidači bolesti, pa je u ovom slučaju čistoća životnog okruženja glavna mera prevencije. Jednako neizbežni uzročnici alergijskog rinitisa i astme dolaze iz spoljašnjeg (vankućnog) okruženja, a to je: polen drveća, polen trava i polen korova.

U sezoni cvetanja, prvo se pojavljuje polen drveća, i to u rano proleće, već krajem februara, pa sve do sredine aprila. Najzastupljeniji u vazduhu u ovom periodu su polen breze, leske, ive, bele vrbe, oraha, kanadske topole i platana; njihova pojava u vazduhu u kritičnoj koncentraciji dovodi do nastanka sezonskog alergijskog rinitisa i/ili sezonske astme u rano proleće. Jedan od najalergogenijih polena drveća je polen breze, zbog čega je u Evropi ovo drvo zabranjeno za kultivaciju u urbanim sredinama.

Polen trava se pojavljuje početkom maja i perzistira sve do sredine juna; odgovoran je za simptome sezonskog rinitisa i/ili astme u navedenom periodu cvetanja trava. Najznačajniju grupu polena čini polen korova, koja je odgovorna za simptome sezonskog rinitisa i/ili astme u kasno leto i jesen tj. u periodu avgusta i septembra, pa sve do kraja novembra. Polen korovske biljke ambrozije je najznačajniji jer je najzastupljeniji, najalergogeniji i odgovoran je za najveći broj sezonskih alergija uzrokovanih polenom. Na našim prostorima su, pored polena ambrozije, zastupljene i druge vrste polena korova kao što su polen crnog pelina, bokvice i kiselice. 

KALENDAR ALERGIJA

Polen se danas svrstava u vodeće aerozagađivače. On ima sezonski karakter, a većina i sveprisutnu zastupljenost. Njihovu pojavu, rasprostranjenost i koncentraciju u vazduhu, prati Evropska agencija za aerobiologiju, i to za 24 vrste alergogenih biljaka. Na osnovu ovih parametara, za većinu regija danas su izrađeni aeropolenacioni kalendari sa tačnim periodima polenacije, i aeropolenacione karte sa detaljnim pregledom lokacija određenih vrsta polena. Na osnovu aeropolenacionih kalendara i karata, specijalizovane službe mere i prate koncentraciju polena u vazduhu, određujući pritom kritične koncentracije polena u vazduhu za određene regije i period polenacije.

Alergijski lanac

Alergijske bolesti nastaju kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju, a pod uticajem faktora iz spoljne sredine. Sklonost ka alergijama ispoljava se već na rođenju, u vidu alergijskog ekcema. Ovaj oblik bolesti uglavnom jenjava, međutim, tokom rasta i razvoja deteta, u školskom uzrastu, može da ga zameni koprivnjača, koja takođe ima prolazni karakter. U periodu odrastanja, kod ove dece  javljaju se alergijski rinitis ili alergijska kijavica. Ove simptome, bez obzira što nisu vitalno opasni, ne treba zanemarivati već lečiti, jer krajnja karika u lancu alergijskih reakcija, ako ga ne prekinemo na vreme, jeste bronhijalna astma.

NAJČEŠĆE ALERGIJSKE BOLESTI

Alergijski konjunktivitis, alergijski rinitis i astma su najčešće alergijske bolesti disajnih puteva. Njihovo pojavljivanje, trajanje, kao i klinička manifestacija zavise od vrste alergena odgovornih za njihov nastanak. Alergije disajnih puteva izazvane polenima odlikuje pojavljivanje u tačno određenom periodu godine, njihovo trajanje je jasno povezano sa sezonom polena koji ih izaziva, a bolesnici imaju izraženije tegobe na otvorenom. Sve tegobe se najčešće povlače sa završetkom polenacije i naredne godine se ponovo javljaju prema već ispoljenim karakteristikama.

BORBA PROTIV ALERGIJA

Prema važećim preporukama Svetske zdravstvene organizacije, borba protiv alergija se danas zasniva na primeni tri pravila:

1. izbegavanje kontakta sa alergenima odgovornim za nastanak bolesti

2. redovna upotreba lekova protiv alergija prema lekarskoj preporuci

3. vakcina protiv alergija

Strategija izbegavanja kontakta sa alergenima ima veliki značaj za sprečavanje alergija, ali je njena praktična primena često nemoguća. Treba voditi računa da se u slučaju preosetljivosti na polen, koji je prisutan u vazduhu, osobe ne zadržavaju predugo u prirodi, ali ako je to neophodno, po povratku kući treba se istuširati, a garderobu oprati. Prostorije treba provetravati kasno popodne i uveče, ili noću, a nikako u prepodnevnim satima, naročito po vetrovitom i suvom vremenu, jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. Ukoliko je moguće, treba koristiti klima uređaje koji su snabdeveni filterima za polen.

Ipak, najveći značaj u kontroli alergija imaju lekovi protiv alergija; oni predstavljaju osnovnu strategiju za kontrolu alergijskih bolesti i imaju najjaču sposobnost otklanjanja simptoma. Međutim, lekovi protiv alergija nemaju sposobnost da otklone uzroke odgovorne za nastanak alergija.

Vakcine protiv alergija predstavljaju jedinu meru koja otklanja uzrok alergija, i primenjuju se u lečenju alergijskog rinitisa i alergijske astme. Poslednjih godina se preporučuju sublingvalne vakcine koje odlikuje efikasnost i izuzetna bezbednost primene, pa se ova terapija sprovodii i u kućnim uslovima. Primena vakcina je regulisana posebnim smernicama i nju propisuju alergolozi; iz tih razloga, vakcine protiv alergija, uz upotrebu određenih lekova, danas predstavljaju najuspešniju strategiju u borbi protiv sve češćih alergijskih bolesti 21. veka.