PRETERANA ČISTOĆA I NERACIONALNA PRIMENA ANTIBIOTIKA

„Alergije jesu jedan od vodećih problema današnjice. Trenutno u svetu više od 500 miliona ljudi pati od neke vrste alergija”, kaže za naš magazin Bojan Marković, subspecijalista alergologije i kliničke imunologije. On navodi da je procena kako će u će u bliskoj budućnosti svaki treći stanovnik zemljine kugle imati taj problem.

„Smatra se da genetika, odnosno nasleđe, igra važnu ulogu. Primera radi, ako jedan od roditelja ima alergiju, šansa da dete bude obolelo iznosi 50 %, a ako su oba roditelja obolela šansa se povećava na 70 %. Takođe, zapadni način života, mali broj dece u porodici, život u stanovima, preterana čistoća i česta neracionalna primena antibiotika se okrivljuju za epidemiju alergija.”

Koji su glavni simptomi alergija i kada pacijent treba da se obrati lekaru?

- Kijanje, pojačana vodenasta sekrecija iz nosa, svrab nosa, svrab grla ponekad i gušobolja, zapušen nos, crvenilo očiju, malaksalost, stanje slično prehladi, ali bez povišene telesne temperature, promene po koži u vidu koprivnjače, nekada samo zapušenost nosa, koja traje više meseci. Čim pacijent primeti ove simptome treba da se javi lekaru za pomoć.

 

Sve veći broj dece ima problem sa alergijama i ekcemima. Šta roditelji mogu da urade da takva stanja ne napreduju ka težim oblicima lečenja?

- Kao što sam već rekao nasleđe i način života, po onome što znamo, su okidači. Na vreme se javiti lekaru, biti pod nadzorom, dobiti savet vezano za preventivnu i lečiti oboljenje.

 

Polen trava i ambrozija su najpoznatiji uzročnici alergija. U koje doba dana i u kojim mesecima je njihova najveća koncentracija u vazduhu?

- Poleni trava su u visokoj koncentraciji u vazduhu od maja do kraja jula meseca. Ambrozija, koja spada u polene korova, od avgusta meseca do kraja oktobra meseca. Najviše koncentracije polena su u ranim jutarnjim časovima. Preporuka je da ne bi trebalo provetravati prostorije u tom periodu.

 

Vreme je letnjih odmora. Koje su preporuke za pacijente koji imaju alergiju na sunce?

- Izlagati se suncu u kraćim intervalima posle 16 sati, koristiti kreme sa visokim zaštitinim faktorom. U slučaju da je došlo do alergijske reakcije, svrab kože, osip, crvenilo skloniti se sa sunca, koristiti vlažne obloge, po potrebi korisitit lekove iz reda antihistaminika. Nakon povlačenja znakova, može se ponovo izložiti suncu, na već opisani način.

 

Koje su opšte mere prevencije za alergije? Da li neki od dodatak ishrane treba piti pre pojave simptoma. Koliko farmaceuti mogu da doprinesu savetima u borbi protiv alegija?

- Redovna ishrana sa dosta vitamina, minerala, povrće, voće. Mogu se koristiti suplementi bogati mineralima, cink, selen, jod, vitamin D. Hrana nam je siromašna mineralima, ne toliko vitaminima.

 

Jedno od pitanja koje se često čuje u apotekama je i koliko dugo mogu da se piju antihistaminici i da li mogu da se piju pre nego što se pojave simptomi?

- Mogu da se koriste dugo, recimo pacijenti sa hroničnim urtikarijama ih koriste kao hroničnu terapiju više godina. Treba početi sa profilaksom, odnosno zaštitom, dve nedelje pre pojave očekivanog okidača alergijske reakcije, bio to polen, sunce...