PREVENCIJA NA PRVOM MESTU

Za normalno funkcionisanje mozga potrebno je stalno dopremanje kiseonika i hranljivih materija putem krvi. Kada se krvni sud zapuši ugruškom, ili pukne zid krvnog suda, dolazi do oštećenja mozga i smrti moždanih ćelija, usled čega nastaje moždani udar. U prvom slučaju, govorimo o ishemijskom, a u drugom o hemoragijskom moždanom udaru. Moždani udar nastaje iznenada, a simptomi su odmah vidljivi. Simptomi zavise od lokalizacije i veličine oštećenja mozga, pa osoba može da oseti trnjenje ili slabost polovine tela, iskrivljenost polovine lica, otežan govor i/ili otežano razumevanje tuđeg govora, smetnje vida, vrtoglavicu, povraćanje, nestabilnost pri hodu i/ili nemogućnost hoda.

 

Alarmantni podaci

Podaci o ovoj bolesti su krajnje zabrinjavajući: svaki šesti čovek doživi neki vid moždanog udara tokom života. U svetu, svake dve sekunde neko doživi moždani udar, a svakih pet sekundi neko od njega umre. To je drugi uzrok smrtnosti u nerazvijenim zemljama, treći u razvijenim, a ubedljivo prvi uzrok invalidnosti. Svet je prepoznao ovaj problem ne samo kao medicinski, već i kao ekonomsku katastrofu, pa je i Deklaracijom UN, koja je usvojena u oktobru 2011. godine, pokrenuta svetska kampanja za borbu protiv moždanog udara.

U Srbiji je situacija zabrinjavajuća! Statistika nas stavlja u sam vrh po broju obolelih, što govori o katastrofalnom zdravstvenom stanju naše nacije. Oko 30.000 osoba godišnje, odnosno jedna osoba svakih 20 minuta, doživi, a svakih sat vremena jedna osoba umre od moždanog udara. Preko 20% su mlađe osobe, radno sposobne, čija invalidnost značajno opterećuje sve segmente društva. Moždani udar je prvi uzrok smrtnosti u našoj zemlji.

 

Prva tri sata najbitnija!

Poslednjih dvadesetak godina, terapija moždanog udara je značajno napredovala i moždani udar je, od nihilističkog stava koji se prema njemu zauzimao, postao urgentno stanje, kao i srčani udar.

Prva tri sata od početka simptoma su najbitnija, jer se trombolitička terapija može primeniti samo tada. I zato, da bi lek mogao da pomogne, veoma je važno znati simptome moždanog udara, na vreme ih prepoznati i hitno nazvati 194.

 

Značaj prevencije

I pored svih terapijskih mogućnosti i novina, prevencija daje ubedljivo najbolje rezultate. Po nekim studijama, čak i do 80% moždanih udara se može sprečiti. Pod prevencijom se podrazumeva otkrivanje i lečenje faktora rizika kao što su: arterijska hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčane bolesti, fizička neaktivnost, pušenje, korišćenje opojnih droga, upotreba alkohola, i drugi.

 

Faktori rizika na koje se ne može uticati:

Pol – muškarci češće oboljevaju od žena, ali je smrtnost veća kod žena, što se objašnjava njihovim dužim životnim vekom.

Starost – rizik raste sa godinama starosti, a rizik od novog moždanog udara duplira se u svakoj novoj dekadi života posle 55. godine.

Rasna i etnička pripadnost – dva puta češći je kod pripadnika crne rase u odnosu na pripadnike bele rase.

Genetsko nasleđe – veći rizik imaju osobe u čijoj porodici je neko imao moždani udar.

 

Faktori rizika na koje se može uticati:

Povišen krvni pritisak – osobe koje imaju povišen krvni pritisak imaju tri puta veći rizik da dožive moždani udar, te dobra regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik za 36–42%.

Šećerna bolest – povećava rizik od dobijanja moždanog udara dva puta.

Povišene masnoće u krvi – nije pokazan direktan uticaj, ali korekcija ovog poremećaja znatno smanjuje rizik.

Atrijalna fibrilacija je veoma značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara. Odgovorna je za nastanak skoro 20% svih moždanih udara i uzrok je teških moždanih udara sa većim invaliditetom. Antikoagulantna terapija kod ovih bolesnika smanjuje rizik i do 80%. Druge srčane bolesti (dilatativna kardiomipatija, prolaps mitralne valvule, endokarditis, veštačke valvule...) značajni su faktori rizika za moždani udar, dok je akutni infarkt srca često udružen sa njegovom pojavom.

Gojaznost predisponira pojavu moždanog udara, ali je često povezana sa hipertenzijom, šećernom bolešću i povišenim masnoćama u krvi.

Mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i ribe smanjuje rizik od moždanog udara.

Umesto zaključka – izmerite svoj pritisak, od nečeg se mora početi.

 

Loše navike – veći rizik

Pušenje je povezano sa 50% većim rizikom kod oba pola i u svim starosnim grupama. Rizik je dva puta veći kod strastvenih pušača u odnosu na osobe koje povremeno puše, dok prekid pušenja, u roku od dve do pet godina, vraća rizik na uobičajeni za tu populaciju.

Osobe koje svakodnevno konzumiraju veće količine alkohola imaju veći rizik da dožive ovu bolest, dok čašica–dve dnevno smanjuje rizik. Upotreba droga (amfetamin, kokain, heroin) takođe povećava rizik u svim starosnim grupama. Rizik povećava i fizička neaktivnost; bilo koji oblik fizičke aktivnosti u trajanju od minimum 30 minuta dnevno, umanjiće rizik od moždanog udara.