PRVA MINISTARKA U SRBIJI

Bila je jedna od heroina Drugog svetskog rata, predratna komunistkinja, revolucionarka, književnica i aktivista za ženska prava. Mitra Mitrović bila je i prva žena koja je postala ministar u Srbijim u prvoj vladi Narodne Republike Srbije posle oslobođenja gde je bila zadužena za prosvetu.

Rođena je 1912. godine u velikoj porodici u Požegi. Otac joj je bio učesnik Prvog svetskog rata tokom koga je umro od tifusa. Kao učenica je bila brilijantna i na osnovu uspeha je dobila stipendiju da upiše fakultet u Beogradu. Odlučila se za Filozofski fakultet gde je završila odsek za sprsko-hrvatsku književnost.

Tokom studiranja upoznaje se sa levičarskim idejama i učestvuje u svim akcijama koje je na Univerzitetu organizovala Komunistička partija koja je u to vreme bila zabranjena. Univerzitet je bio jedno od uporišta partije, a Mitra je bila jedan od istaknutih simpatizera. Tako biva primećena od drugova - član partije postaje 1933. To joj donosi nove zadatke, a zbog svog delovanja tokom studija je bila par puta hapšena.

Nakon diplomiranja zaposlila se u Skupštini Beograda. Ubrzo nakon toga osim partijskog kreće i njen angažovani feministčki rad. Postaje jedan od osnivača časopisa “Žena danas”. To nije bio klasični ženski časopis tog vremena. Tu se pisalo i o ženam iz 19 veka kao i savremenicama koje su zadužile svetsku i našu istoriju. U tekstovima se isticalo da su žene podjednako sposobne kao i njihove muške kolege. Zbog progona režima prema neistomišljenicima, neke od tekstova nije potpisala.

Uz sav svoj revolucionarni i feministički rad, Mitri se u to vreme desila i ljubav sa već istaknutim članom partije, a kasnije najvećim disidentom, Milovanom Đilasom. S njim je imala ćerku Vukicu, književnog prevodioca. Prema navodima savremenika nikada javno nije komentarisala njihov razlaz.

Na početku Drugog svetskog rata, ona učestvuje na sastanku istaknutih komunista na kome su dogovarane pripreme za organizovanje naroda za oružani ustanak protiv okupatora. Dobija zadatak da vodi ogranak partije na Dorćolu.

U julu 1941. godine je uhapšena i poslata u logor na Banjici. Posle torture koju je prošla u logoru biva prebačena u bolnicu odakle beži uz pomoć stražara. Po nekim pričama jedna od epizoda kultne serije “Otpisani”, u kojoj ilegalci spašavaju mladu drugaricu iz bolnice, je urađena po dešavanjima iz njenog života.

Nako bekstva iz zatvora, prebacuje se na slobodnu patizansku teritoriju i dolazi u Užice koje je bila prva slobodna teritorija u porobljenoj Evropi. Zauzima mesto u Agitpropu i bavi se pitanjima koja su vezana za školstvo i prosvetu.

Ratna dešavanja je vode u Bosnu. Na teritoriji “Bihačke republike”, obnavlja se rad lista “Borba” i postaje jedan od članova redakcije. Aktivno učestvuje u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na Sutjesci.

Ratna dešavanja je vode na ostvo Vis 1944. godine gde je bio smešten glavni štab Narodno oslobodilačke vojske. Sa Visa prelazi na teritoriju Srbije gde preuzima obaveze u različitim odsecima Komunističke partije.

Vreme nakon Drugog svetskog rata, vreme siromaštva i obnove zemlje, donelo je nove zadatke i obaveze za sve pa i za nju. Postaje prva ministarka prosvete u prvoj vladi Narodne Republike Srbije.

U razrušenoj zemlji sa velikim brojem nepismenog stanovništva takva funkcija je zahtevala osobu kao što je ona. Takođe, u to vreme staje iza grupe mladih intelektualaca koji obnavljaju izdavanje nedeljnika NIN.

Nažalost, ova vredna i renesansna žena je u svojoj 41 godini uklonjena sa svih državnih i partijskih funkcija. Podržala je svog bivšeg supruga Milovana Đilasa koji se pobunio protiv partijske oligarhije. Bez obzira na njihov odnos, njoj su pre svega istina i pravda bili na prvom mestu.

Posle smene jedini put se u javnosti oglasila 80-tih godina prošlog veka kad su počele otvorene rasprave o knjigama Milovana Đilasa.

Umrla je 2001. godine u Beogradu. Bila je nosilac Partizanske spomenice 1941. i svih najvećih jugoslovenskih priznanja. Njena smrt je prošla nezapaženo, a život je imala vredan holivudskog filma.

 

 

OBJAVLJENE KNJIGE:

Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije“, 1945,

Ratno putovanje“, memoari, 1953,

„Veselin Masleša“, portret, 1956,

„Položaj žene u savremenom svetu“, 1960.