RANA DIJAGNOSTIKA ČUVA VID

ŠTA JE GLAUKOM I KAKO NASTAJE

Glaukom je jedna od najpodmuklijih bolesti u medicini jer obolela osoba nema nikakve simptome. Čak i lekari, ponekad i očni, mogu biti žrtve glaukoma a da toga nisu svesni. Ranom detekcijom, dijagnostikom i tretmanima doktor može da vam pomogne da sačuvate vid.

Očna vodica konstantno cirkuliše niz prednje komore oka. Luči se iz cilijarnog tela koje se nalazi iza irisa. Očna vodica struјi između irisa i sočiva i učestvuje u ishrani rožnjače i sočiva da bi se potom eliminisala preko vrlo malog sunđerastog tkiva nazvanog trabekulum, koje se nalazi u uglu gde se graniče iris i kornea i funkcioniše kao dren. Kada se zapuši, očna vodica ne može da se eliminiše brzinom kojom se proizvodi, pa se tečnost vraća natrag. Sve ovo rezultuje povišenim pritiskom u oku.

Optički nerv je deo oka. Njegov glavni zadatak je da prenese vizuelne informacije do mozga. Sastoji se od snopova nervnih vlakana, odnosno od miliona mikroskopskih nervnih ćelija. Kada pritisak u oku raste, nervna vlakna su kompromitovana i uništavaju se do totalnog gubljenja funkcije. Ova smrt ćelija rezultuje trajnim gubljenjem vida. Rana dijagnoza i lečenje glaukoma mogu sprečiti taj proces uništavanja ćelija.

Ne morate biti mnogo informisani da biste znali da je glavni simptom glaukoma povišeni očni pritisak. Na očnom pregledu treba da tražite od lekara da vam izmeri očni pritisak. Rekli smo da je povišeni očni pritisak glavni, ali ne i jedini simptom glaukoma. Postoje i ostali znaci, pa da bi se potvrdila, odnosno odbacila dijagnoza glaukoma, pored merenja pritiska, treba uraditi i druga ispitivanja.

KOJI TIPOVI GLAUKOMA POSTOJE

Primarni glaukom otvorenog ugla (POAG)

Smatra se da od ovog tipa glaukoma boluje oko jedan odsto svetske populacije. Javlja se uglavnom kod ljudi iznad 50 godina i najčešći  je oblik glaukoma. Termin se odnosi na specifičnu anatomsku građu irisa i korneje, koje formiraju iridokornealni ugao koji je široko otvoren.

Ne postoje simptomi ili znaci za rano otkrivanje primarnog glaukoma otvorenog ugla. Intraokularni pritisak postepeno raste i korneja se adaptira na ovo stanje bez pojave edema. Ove promene ne izazivaju bol, pa zbog toga pacijenti nisu svesni da postepeno gube oštrinu vida sve dok se ne javi slepilo u kasnim fazama bolesti. Kako vreme prolazi, vid se smanjuje, a patološke promene su ireverzibilne.

Normotenzivni glaukom

Poznat i kao glaukom sa niskim očnim pritiskom, karakteriše se progresivnim uništavanjem optičkog nerva i sužavanjem vidnog polja sa vrednostima intraokularnog pritiska koje se kreću u normalnom rasponu (10–21 mmHg). 

Normotenzivni glaukom se sve više dijagnostikuje i može se reći da jedna trećina slučajeva glaukoma otvorenog ugla pripada ovoj grupi.

Smatra se da smanjeni protok krvi u optički nerv delimično može biti uzrok umiranja nervnih ćelija koje su odgovorne za prenos svetlosnih impulsa od retine do mozga. Studije sugerišu da apneja prilikom spavanja i nizak krvni pritisak u toku noći mogu da budu dopunski faktori za pojavu normotenzivnog glaukoma.

Glaukom zatvorenog ugla

U SAD približno pola miliona ljudi boluje od glaukoma zatvorenog ugla. Smatra se da ova bolest može da bude nasledna i da nekoliko članova jedne porodice može da oboli. Najčešće se javlja kod ljudi azijskog porekla i kod dalekovidih (hipermetropi).

Kod ovog tipa glaukoma dolazi do nakupljanja očne vodice iza irisa i rasta intraokularnog pritiska usled smanjenja iridokornealnog ugla ispod 45 stepeni, čime se iris približava trabekularnoj mrežici, smanjujući mogućnost drenaže. To prouzrokuje povećanje intraokularnog pritiska i još veće smanjivanje ugla. Kada se potpuno blokira taj prostor, nastaje akutni glaukom.

Akutni glaukom

Za razliku od akutnog glaukoma zatvorenog ugla gde se intraokularni pritisak postepeno povećava, kod akutnog glaukoma pritisak se povećava odjednom. Ovaj rapidan rast može da se dogodi za nekoliko sati i da postane veoma bolan. Simptomi akutnog glaukoma mogu biti glavobolja, bol u očima, gađenje, povraćanje, aura oko svetla u noćnim uslovima i vrlo zamućeni vid. 

U medicini akutni glaukom je hitno medicinsko stanje. Ako se kasni sa tretmanom, oštećenje optičkog nerva može da se dogodi brzo i da bude razlog trajnog gubljenja vida. Može da se javi i fibroziranje trabekularne mreže, a rezultat toga je hronični glaukom, koji se teže kontroliše terapijom. U ovom stanju može se razviti i katarakta.

Forme glaukoma koje se ređe javljaju su: pigmentni glaukom, glaukom kod eksfolijativnog sindroma, glaukom povezan s traumom, s korišćenjem kortikosteroida, kao i kongenitalni glaukom koji je jedan od razloga slepila u dečjem uzrastu.

DIJAGNOZA GLAUKOMA

Oftalmolog ima nekoliko mogućnosti za dijagnostikovanje: merenjem očnog pritiska (tonometrija), kontaktnom ili nekontaktnom metodom. Pahimetrija meri centralnu debljinu korneje, koja je jako važna za interpretaciju vrednosti intraokularnog pritiska. Važno je i vidno polje ili perimetrija, kojom se meri stepen oštećenja očnog nerva izazvan povećanim očnim pritiskom. Oftalmoskopiranje je veoma važna metoda za detekciju glaukomskih promena, kao koloritet i izgled očnog nerva, koji su veoma važni znaci za dijagnostikovanje glaukoma. Visokosofisticiranim sistemima za analizu slika moguće je uraditi evaluaciju patoloških promena optičkog nerva i retinalnih nervnih vlakana. Na raspolaganju su i laser-tomografija (HRT-3), laser-polarometar (GDH) i okularna koherentna tomografija (OCT). I na kraju treba spomenuti gonioskopiju, kojom očni lekar može iz blizine da opiše stanje trabekularne mreže i ugao gde se očna vodica eliminiše.

LEČENJE GLAUKOMA

Glaukom se tretira kapima, tabletama, laserskom intervencijom, hirurški i kombinacijom tih metoda. Cilj je prevenirati gubitak vida jer je taj proces ireverzibilan. Dobra vest je da se glaukom može uspešno tretirati ako se dijagnostikuje na vreme, leči pomoću nehirurške i hirurške intervencije, pa veliki broj pacijenata sa glaukomom neće izgubiti oštrinu vida.

Pravovremena terapija prema instrukcijama oftalmologa je krucijalna u prevenciji gubljenja oštrine vida. Takođe, s vašim oftalmologom treba da razgovarati i o nusefektima lekova. Vi i vaš lekar treba da radite timski zarad uspešne borbe s glaukomom.