SAVRŠEN SKLAD ČOVEKA I PRIRODE

Verovatno je malo onih koji nisu imali priliku da zastanu i s oduševljenjem otprate osmerac koji klizi po mirnoj površini vode, pogonjen veslima osmorice savršeno sinhronizovanih veslača. U očima posmatrača sve deluje harmonično i lako. Imate utisak da s minimumom napora veslači pokreću vesla koja nakon što samo taknu vodu, odguruju čamac metrima unapred. U pravu ste kada pomislite da je harmonija drugo ime za veslanje, to je ujedno najneophodniji sastojak ovog sporta.

Druga asocijacija na veslanje za sportske sladokusce jeste čuvena univerzitetska trka osmeraca Oksforda i Kembridža na Temzi, zbog čega se Engleska smatra kolevkom modernog veslanja. Tradicija je uspostavljena davne 1828. godine, kada je Čarls Merivel, student koledža iz Kembridža, izazvao svog školskog prijatelja, inače studenta Oksfordskog univerziteta, da odmere snage u veslanju po reci kod gradića Henlija. Bila je to prva zvanična trka između Oksforda i Kembridža.

Kolika je popularnost ove trke, pokazuje podatak iz novije istorije da je oko 250.000 ljudi prati s obala reke, a oko četiri miliona ljudi putem TV prenosa. Veslanje je monostrukturalni sport, što znači da ga čine pokreti koji se ciklično ponavljaju i po tom kriterijumu deluje kao monotona aktivnost, ali s obzirom na to da se odvija na vodi, u prirodi i najčešće u društvu, da treninzi i trke obiluju uzbuđenjem, ta mu etiketa nikako ne može biti prikačena.

Veslanje je olimpijski sport koji treniraju i žene i muškarci. Trke se organizuju za obe kategorije standardne dužine 2.000 m, osim za mlađe kategorije, tada su nešto kraće, najčešće 1.500 m. U trci učestvuje šest čamaca u stazama koje su najčešće, ali nije obavezno, odvojene bovama. Prvi put su staze odvojene bovama na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine.

KADA JE NAJBOLJE KRENUTI SA TRENINGOM

Ako odlučite da podržite svoje dete u ideji da trenira veslanje, pre svega treba da znate da veslanje spada u jedan od fizički najzahtevnijih sportova. Jedan je od retkih ekipnih sportova koji ne uključuje loptu, što znači da za mlađe uzraste ne mora biti naročito zabavan čak ni na početku, pogotovo što je od prvog trenutka za ovaj sport potrebna određena doza ozbiljnosti discipline, upornosti i otpornosti na bol.

Poželjno je da se deca počnu njime baviti u uzrastu od 12 do 16 godina, iako nije kasno ni sa 18, naročito ako su se prethodno već bavila nekim zahtevnijim sportom. Takođe, obratite pažnju na godišnje doba u kojem bi dete započelo treninge.

U zimskom periodu treninzi veslanja se odvijaju uglavnom unutra na ergometrima  ̶  simulatorima veslanja koji iziskuju iste pokrete kao i veslanje na vodi, osim što je sama aktivnost teška i monotona, pa deci brzo dosadi.

Tokom letnjih meseci čak i deca početnici izlaze na vodu, uvežbavajući sinhronizaciju kako u iznošenju čamaca na vodu, redosledu sedanja, tako i samog veslanja, prvo u „galijama”, kako iskusni veslači vole da nazivaju te glomazne čamce za početnike.

MALI REČNIK VESLANJA

• Rimen – disciplina u kojoj svaki veslač vesla sa po jednim veslom. Oznake za posade koje se takmiče u veslanju označavaju broj koji označava broj članova posade i znak plus ili minus, koji označava da li posada ima ili nema kormilara. Dakle (2+) je, na primer, dvojac sa kormilarom. Olimpijske discipline su (2-) , (4-) i (8+), a neolimpijske su još i (2+) i (4+).
• Skul – disciplina „na pariće”, gde svaki veslač vesla sa po dva vesla, odnosno sa po jednim u svakoj ruci. Olimpijske discipline su: samac ili skif sa oznakom (1x), dvojac (2x) i četverac (4x).
• Čamac – često se upotrebljava engleski naziv za ove čamce shell (školjka) kako zbog oblika, tako i zbog činjenjjice da mu je oplata tanka kao u školjke da bi čamac bio što lakši. Ovi čamci su veoma dugi i izuzetno uski.
• Roll – pokretno sedište koje se kotrlja (roll – engleska reč za kotrljanje) duž dve paralelne šine, postavljeno tako da su veslači okrenuti leđima smeru kretanja čamca.
• Veslo – sastoji se od ručke, prstena, tela vesla i lopate. Ručka je deo za koji veslač drži veslo, prsten služi da veslo ne bi skliznulo u vodu kroz viljušku o koju se oslanja na čamcu, telo je najčešće šuplje da bi veslo bilo što lakše, a lopata je deo kojim se zahvata voda. Vesla za skul dugačka su oko 290 cm, a za rimen oko 380 cm.
• Kormilo – uređaj za upravljanje čamcem.
• Kormilar – onaj koji upravlja čamcem i bodri posadu tokom trke.
• Kormilar je jedini član posade koji je okrenut u smeru kretanja čamca.
• Štroker – veslač koji sedi najbliže kormilaru i po njegovim uputstvima određuje dužinu i učestalost zaveslaja i daje ritam ostalim članovima ekipe.

ISHRANA VESLAČA

S obzirom na to da je veslanje jedna od najzahtevnijih disciplina u kojoj se troši ogromna aerobna i anaerobna energija, veslači imaju velike energetske potrebe, a najvažnije su one za ugljenim hidratima (dnevno 500 do 600 g). Uopšteno, za veslače bi se moglo reći da im je potrebna visokoenergetska hrana koja mora biti podeljena na pet do sedam obroka dnevno. Da bi nadoknadili energiju za vreme treninga, moraju unositi i po 4.000 kcal dnevno.

Najkorisnije namirnice u ishrani veslača su: prirodni gusti voćni sokovi, čokoladno mleko, med u kombinaciji s mlekom, energetske pločice, testenina, kuvani krompir, kuvano povrće, hleb i peciva, pirinač i voće. Preporučeni odnos proteina, masti i ugljenih hidrata je 20:25:55.

Veslanje je sport u kojem će se mnogi pronaći, bilo da su početnici ili veterani i bilo da su počeli njime da se bave u detinjstvu ili u zrelom dobu. Odličan je za razvoj mišićne i skeletne strukture kod mlađe populacije i za očuvanje kondicije kod starijih. Uz sve dobrobiti koje ovaj sport donosi zdravlju i kondiciji, još je važniji dodir sa prirodom, koji doprinosi psihičkoj i mentalnoj stabilnosti svakog ko u njemu ume da uživa.