STIL ŽIVOTA

Mnogi misle da je vegetarijanstvo nastalo u novijoj istoriji. Ali nije tako. Prvi poznati vegetarijanac bio je čuveni grčki filosof Pitagora. On je mislio da sva živa bića imaju dušu, tako da se meso i riba nisu nalazile na njegovoj trpezi. Još je interesantnije da su biljke imale isti status kod njega. Njegovim sledbenicima je bilo zabranjeno da konzumiraju pasulj, jer je smatrao da su pasulj i čovek stvoreni od iste materije.

Njegovo učenje je uticalo na mnoge naučnike i mislioce.

Prvo Vegetarijansko društvo osnovano je krajem 19 veka u Engleskoj. Uzdržanost, samokontrola i apstinencija su bili povezani sa njihovim idealima, dok su požuda, vandalizam i pijanstvo bili povezani sa konzumiranjem masne hrane i mesnih proizvoda.

Među poznatim „ranim“ vegetarijancima su bili Lav Tolstoj, Džordž Bernard Šo i Mahatma Gandi.

Dvadeseti vek donosi procvat svega što je vezano za vegetarijanizam. Za to je zaslužan Frensis Mur koji je napisao knjigu “Dijeta za malu planetu” koja je postala bestseler i koja je ukazala na globalnu nestašicu hrane i uticaj proizvodnje mesa i mesnih prerađevina na životnu sredinu.

 

Vegetarijanstvo postaje popularno šezdesetih godina prošlog veka, a poslednjih desetak godina je ušlo u mejnstrim tokove. Tome je doprineo i veliki broj poznatih ličnosti koji su se izjasnile kao vegetarijanci. Među njima su i mnoge poznate holivudske zvezde kao Bred Pit, En Hatavej i muzičari Pol Mekartni i Arijana Grande. U prodavnicam se pojavljuje i veliki broj vegetarijanskih proizvoda koji zauzimaju posebne odeljke, tako da je ovaj način ishrane postao lako dostupan svima. U velikim svetskim metropolam postoji i top deset lista najboljih vegetarijanskih restorana.

Da li su vegetarijanci zdraviji ili ne? Odgovor je i da i ne.

Kod nas su vegetarijanci povezani sa slikom ljudi koji su bledi i bez energije, koji jedu samo biljke. Međutim postoje i oni vegeterijanci koji ne jedu meso ali ne i zdravu hranu jer konzumiraju bezalkoholna slatka pića i jedu masne grickalice.

Meso: Telu trebaju masti ali one moraju da budu kvalitetne. Puno mesa može da nas ugoji i da dovede do visokog nivoa holesterola, a sami tim i do rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Vegetarijanci koji ne koriste hranu koja je duboko pečena u ulju - pomfrit, čips, lisnato testo - već koriste maslinovo ulje i orašate proizvode, zdraviji su jer to smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara kao i visokog krvnog pritiska.

Ove pržene i kalorične stvari sadrže štetne trans masti, a to se odnosi i na biljna ulja iz margarina. Iz ovog može da se izvede zaključak da vegetarijanska ishrana nije zdravija već zavisi od pravilnog izbora i količine. A kad je poredimo sa ishranom nekog ko jede puno mesa, više od 600 grama nedeljno, tek tu vegetarijanci dobijaju prednost.

Povrće: Vegetarijanci koji se ne odriču mlečnih proizvoda i jaja obično jedu više povrća i voća, hleb od celog zrna žitarica ili musli od ječma. Ovi čisti biljni proizvodi su bogati važnim hranljivim sastojcima i elementima u tragovima. Oni koji konzumiraju ovu hranu redovno konzumiraju puno vitamina C, E, B1, beta karotena i folne kiseline. U mineralima biljne hrane dobijaju magnezijum, mangan i kalijum.

Povrće obezbeđuje obroke bogate vlaknima. Ovo stimuliše varenje. Dijetetska vlakna sporije povećavaju nivo šećera u krvi nakon obroka, što smanjuje rizik od dijabetesa. Uz uravnoteženu ishranu od povrća, vegetarijanac uzima i mnog zdravih sekundarnih biljnih materija. One utiču na metabolizam i deluju protivupalno. Veruje se da štite od raka, arterioskleroze i visokog krvnog pritiska.

Proteini: Meso je prava proteinska bomba. Proteini su osnovni gradivni element našeg tela i zbog toga su neophodni. Ali i mahunarke, žitarice i orasi su bogati proteinima. Biljni proteini u odnosu na životinjske imaju dve prednosti: telo može lakše da ih iskoristi i pretvori u telesne proteine, a ovaj izvor proteina izbegava štetne aditive koji se dodaju prilikom obrade. Životinjski proteini sadrže puno zasićenih masti, holesterola, soli, a često i antibiotike i hormone. Zato je sve više povika na proizvođače mesa i mesnih proizvoda.

 

Mlečni proizvodi i jaja: Većina vegetarijanaca jede sir i pije mleko i jogurt. Konzumacija mleka smanjuje rizik od dijabetesa, zaključak je istraživanja koje je sproveo EPIC - The European Prospective Investigation Into Cancer and Nutrition.

Mlečni proizvodi doprinose pokrivanju potreba za proteinima. Iako je ovo hrana životinjskog porekla, ona takođe pruža puno zasićenih masnih kiselina i holesterola. Prema nekim studijama mlečni proizvodi imaju pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Mlečne masti uglavnom povećavaju “dobar “ HDL holesterol. Izgleda da i proces fermentacije isto deluje. Jogurt, kefir i sir pozitivno utiču na nivo holesterola. Još jedan plus je jer sadrže korisne bakterije koje naseljavaju crevnu floru.

Opsežna studija EPIC-a koja traje od 1993. godine je utvrdila da vegetarijanci jedu više zdrave hrane. Primećeno je da vegetarijanska ishrana može da spreči bolesti srca i rak.